Sve vi­še dje­ce ima po­tre­bu za vje­žba­ma ko­rek­ci­je kič­me­nog stu­ba, s ob­zi­rom da su no­vi tren­do­vi i mo­der­na teh­no­lo­gi­ja do­ve­li do to­ga da sve ma­nje sje­de u sto­li­ci za sto­lom, a sve vi­še su „uva­lje­na“ u fo­te­lje, uga­o­ne gar­ni­tu­re, pa su i ro­di­te­lji na­vi­kli na to, ne vi­de­ći da ta­kvo dr­ža­nje osta­vlja po­slje­di­ce u raz­vo­ju dje­ce u uz­ra­stu od de­set i vi­še go­di­na. Vi­so­ko­stru­kov­ni fi­zi­o­te­ra­pe­ut, Schroth-te­ra­pe­ut Ve­sna Le­ko­vić i Bo­ba­na Go­lo­vić, di­rek­tor­ka Edu­ka­tiv­nog cen­tra Ine­ska, po­ru­či­le su dje­ci i nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma u pre­da­va­nju odr­ža­nom u Ki­nu Bo­ka u Ko­to­ru da na­u­če da pra­vil­no sje­de, da is­pra­ve le­đa, da pri­vu­ku sto­li­cu, da ni­su u is­kri­vlje­nom po­lo­ža­ju...U slu­ča­je­vi­ma ka­da do­đe do sko­li­o­ze ili ki­fo­ze, ali i za nji­ho­vu pre­ven­ci­ju, si­gur­ne re­zul­ta­te da­ju vje­žbe „Schroth me­to­da“.
Šrot-te­ra­pi­ja je na­sta­la 1920. go­di­ne u Nje­mač­koj, po Ma­ri­ji Šrot, uči­te­lji­ci ko­ja je u po­znim go­di­na­ma po­če­la sa­ma na se­bi da pri­mje­nju­je te­ra­pi­ju za sko­li­o­zu, ra­de­ći vje­žbe de­ro­ta­ci­je kič­me­nog stu­ba sa ro­ta­ci­o­nim di­sa­njem. Za­jed­no sa ćer­kom Kri­stom, dok­tor­kom, usa­vr­ši­la je ovu teh­ni­ku, ko­ju su od 2008. go­di­ne po­če­li da uče i fi­zi­o­te­ra­pe­u­ti iz ci­je­log svi­je­ta. Svi de­for­mi­te­ti kič­me se de­ša­va­ju u fa­zi naj­in­ten­ziv­ni­jeg ra­sta, od 11. do 15. go­di­ne, ali ni­su ri­jet­ki slu­ča­je­vi i u ra­ni­jem uz­ra­stu. Ka­ko da ro­di­te­lji pre­po­zna­ju sko­li­o­zu? Tre­ba da oba­ve pre­gled dje­te­ta u sto­je­ćem sta­vu,„po blo­ko­vi­ma“, ka­ko bi usta­no­vi­li nji­hov (dis)ba­lans: pr­vo se gle­da­ju sto­pa­la, ko­lje­na, kar­li­ca, to je pr­vi blok. Ako di­je­te ima rav­na sto­pa­la, loš li­ga­men­tar­ni apa­rat, nje­mu će ko­lje­na kre­nu­ti ka unu­tra. Ako već ima „iks no­ge“, u fa­zi ra­sta i raz­vo­ja će mu se na­ru­ši­ti sta­bil­nost kar­li­ce, a to je pre­di­spo­zi­ci­ja za pro­mje­ne u gor­njem di­je­lu kič­me­nog stu­ba. Ki­fo­za, ko­ja je mno­go lak­ša za ko­rek­ci­ju od sko­li­o­ze, je iz­bo­če­nje le­đa, uz osla­blje­ne sto­mač­ne mi­ši­će i na­sta­je usljed le­njo­sti dje­ce, nji­ho­ve fi­zič­ke ne­ak­tiv­no­sti i lo­šeg dr­ža­nja. Mi­ši­ći su skra­će­ni, ri­gid­ni i čvr­sti i zbog to­ga oni ko­ji ima­ju ki­fo­zu osje­ća­ju bo­lo­ve u le­đi­ma (za raz­li­ku od sko­li­o­ze, kod ko­je ne­ma bo­lo­va). Pre­po­ru­ču­ju se vje­žbe i ma­sa­že za opu­šta­nje mi­ši­ća, ka­že dr Le­ko­vić ko­ja je oba­vi­la pre­gled dje­ce iz ma­nje po­čet­ne gru­pe Ško­le „Su­an Pan“ uz­ra­sta 5-7 go­di­na.
- Šrot me­to­da se po­ka­za­la kao naj­e­fi­ka­sni­ja za ko­rek­ci­ju de­for­mi­te­ta kič­me­nog stu­ba, ka­ko bi se iz­bje­gle ope­ra­ci­je, a ti­je­lo do­ve­lo u nor­ma­lu. Ovim vje­žba­ma se po­ve­ća­va sna­ga mi­ši­ća, vi­tal­ni ka­pa­ci­tet i ja­ča iz­dr­žlji­vost. Vje­žbe su kom­plek­sne, ra­de se in­di­vi­du­al­ni tre­nin­zi, na­kon če­ga je di­je­te spo­sob­no da ra­di i u kuć­nim uslo­vi­ma, ali i ro­di­te­lji mo­ra­ju da bu­du ob­u­če­ni da bi mu pru­ži­li po­treb­nu po­dr­šku. Pr­vo što uči­mo dje­cu je „svje­sna po­stu­ra“- da su im pr­sti rav­ni, ko­lje­na bla­go ot­klju­ča­na, ne sa­vi­je­na, da idu ma­lo u spolj­nu ro­ta­ci­ju, kar­li­ca ne­u­tral­na, čvrst sto­mak. To se ne uči za je­dan dan, po­treb­no je vri­je­me za pro­mje­nu „po­stu­ral­ne še­me u mo­zgu“, uz vje­žba­nje pred ogle­da­lom, ka­ko bi dje­ca do­ve­la svo­je ti­je­lo u ba­lans. Na kra­ju se do­bi­ja­ju fe­no­me­nal­ni re­zul­ta­ti, ka­že Le­ko­vić i do­da­je da je va­žno da di­je­te že­li da po­stig­ne re­zul­ta­te, da sa­ra­đu­je. Vje­žbe ko­rek­ci­je se ra­de pri­je ne­go što se za­vr­ši raz­voj i rast: dok dje­voj­či­ca ne do­bi­je pr­vi ci­klus, a dje­čak ne poč­ne da mu­ti­ra i ne poč­ne da se bri­je.
-Dje­voj­či­ce ima­ju se­dam pu­ta ve­ću in­di­ci­ju da do­bi­ju sko­li­o­zu od dje­ča­ka -da li za­to što iz­ra­stu mno­go br­že ne­go oni, da li zbog hor­mon­skog di­zba­lan­sa, mi to ne zna­mo. Ba­vim se idi­o­pat­skim sko­li­o­za­ma, uzrok ne li­je­či­mo, ne­go po­slje­di­cu, za­to što uzrok sko­li­o­ze ni­ko ne zna. Sko­li­o­za ni­je ge­net­ska i ni­je na­sljed­na bo­lest, ali uvi­jek pi­ta­mo da li je ne­ko u po­ro­di­ci imao sli­čan de­for­mi­tet.U kli­nič­koj sli­ci ja­ko je va­žan i rend­gen­ski sni­mak, ne sta­ri­ji od šest mje­se­ci, ob­ja­sni­la je Ve­sna Le­ko­vić, za sa­da je­di­ni Šrot-te­ra­pe­ut nje­mač­ke ško­le u Cr­noj Go­ri, ko­ja je u de­set kam­po­va u Ru­mu­ni­ji i Bu­gar­skoj uspje­šno ko­ri­go­va­la raz­ne de­for­mi­te­te kič­me kod dje­ce. U sa­rad­nji sa INE­SKA edu­ka­tiv­nim cen­trom u Ko­to­ru ona na­mje­ra­va da sli­čan kamp osnu­je i u Cr­noj Go­ri. Kamp tra­je se­dam da­na, sva­ki dan se ak­tiv­no vje­žba če­ti­ri i po sa­ta, a tre­ćeg da­na se uklju­ču­ju i ro­di­te­lji, ka­ko bi vje­žba­li i kod ku­će.
U te­žim de­for­mi­te­ti­ma sko­li­o­ze po­treb­no je da se no­si „oklop“- mi­der za ko­rek­ci­ju kič­me. „Še­no-mi­de­ri“ se iz­ra­đu­ju u No­vom Sa­du, Be­o­gra­du i u Ru­dom, a ci­je­na jed­nog mi­de­ra je 450-500 eura. No­še­njem mi­de­ra kri­vi­na kič­me se ko­ri­gu­je 20 po­sto, a di­je­te ko­je ga no­si ne­će ukri­vo sje­de­ti u ško­li, ne mo­že mno­go da se sa­vi­ja boč­no ni na­pred-na­zad, ali mo­že da ra­di vje­žbe. No­si se 18 i po sa­ti sva­ko­dnev­no u kon­ti­nu­i­te­tu.
M.D.Po­po­vić

Sport li­jek za de­for­mi­te­te

- Što su de­for­mi­te­ti bla­ži, lak­še se is­pra­vlja­ju, a grud­na sko­li­o­za, „du­pla sko­li­o­za“ (u ob­li­ku slo­va „S“ – to­ra­kal­na i lum­bal­na, uz di­zba­lans kar­li­ce i oslo­nac na jed­noj no­zi, li­je­voj ili de­snoj), ka­da je de­fekt pre­ko 25 ste­pe­ni, ko­ri­gu­ju ko­rek­tiv­nim mi­de­ri­ma, uz in­ten­ziv­ne šrot-vje­žbe. Ako no­si­te mi­der, a ne ra­di­te vje­žbe, ne­će­te po­sti­ći re­zul­ta­te. Pre­po­ruč­lji­vo je da di­je­te ja­ča svo­je mi­ši­će vje­žba­ma i on­da mo­že da se ba­vi i spor­tom – te­nis, ko­šar­ka, od­boj­ka...Pri tom ni­je­dan sport ne­će is­pra­vi­ti sko­li­o­zu ako ne vje­žba­te re­dov­no, što je do­bro za svu dje­cu ko­ja ra­stu i raz­vi­ja­ju se. Vi do kra­ja ži­vo­ta mo­ra­te da vje­žba­te, jer se sko­li­o­za vra­ća, po­ru­ču­je dr Le­ko­vić.