Te­ško je vje­ro­va­ti da će Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) po­sta­ti pot­pu­no pro­fe­si­o­nal­na čak iako u nje­nom sa­sta­vu ubu­du­će bu­du ne­za­vi­sni struč­nja­ci za iz­bor­ni pro­ces, jer bi ti „ne­za­vi­sni” eks­per­ti bi­li bi­ra­ni po vo­lji vla­da­ju­će DPS, ocje­na je ana­li­ti­ča­ra. Kao pri­mjer če­sto se na­vo­di Sa­vjet Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) ili Sa­vjet RTCG, gdje su na­vod­no ne­za­vi­sne lič­no­sti, ali za­pra­vo spro­vo­de po­li­ti­ku DPS-a i ozbilj­no do­vo­de u pi­ta­nje kre­di­bi­li­tet po­li­tič­kog si­ste­ma Cr­ne Go­re.
Ka­ko je za „Dan” is­ta­kao ana­li­ti­čar Bo­ris Ma­rić, pot­pu­no pre­i­spi­ti­va­nje in­sti­tu­ci­o­nal­ne i or­ga­ni­za­ci­o­ne po­zi­ci­je Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je je uslov bez ko­ga ne­ma su­štin­ske re­for­me iz­bor­nog si­ste­ma.
– Po­sto­je mno­gi ri­zi­ci ko­ji su stvo­re­ni na­mje­rom DPS-a da iz­bo­r­ni si­stem bu­de pod nji­ho­vom pu­nom kon­tro­lom i ne­sna­la­že­njem opo­zi­ci­je da do kra­ja pro­ble­ma­ti­zu­je in­sti­tu­ci­o­nal­nu pred­nost vla­sti, što je za re­zul­tat ima­lo de­va­sta­ci­ju po­li­tič­kog si­ste­ma i obe­smis­šlja­va­nje iz­bor­ne utak­mi­ce – re­kao je Ma­rić.
Po nje­go­vom su­du, da­nas je tu is­ku­stvo i po­sle­di­ce ko­je su pro­iz­ve­le du­bo­ku po­li­tič­ku kri­zu i dru­štve­nu de­pre­si­ju.
– Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju u sa­sta­vu tre­ba kom­bi­no­va­ti pro­fe­si­o­nal­nim ka­drom i pred­stav­ni­ci­ma po­li­tič­kih su­bje­ka­ta. Pro­fe­si­o­nal­ci tre­ba da bu­du an­ga­žo­va­ni kroz jav­ni kon­kurs i svo­je­vr­sni vid jav­nog pred­sta­vlja­nja. Osim po­zi­ci­je DIK-a, mo­ra se re­de­fi­ni­sa­ti i od­go­vor­nost Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je i tu­ži­la­štva u iz­bor­nom pro­ce­su. Nji­ho­va ne­ak­tiv­nost pro­iz­ve­de­na ne­pri­mje­re­nim po­li­tič­kom uti­ca­jem vla­sti je neo­dr­ži­va ako se mi­sli do­ći do fer i slo­bod­nih iz­bo­ra – ocje­nju­je Ma­rić.
Na­veo je da se ne smi­je za­bo­ra­vi­ti pro­blem bi­rač­kog spi­ska, gdje re­for­mi­sa­ni DIK mo­ra ima­ti ključ­nu ulo­gu.
– Uz uvo­đe­nje pu­ne tran­spa­rent­no­sti u pro­ces cje­lo­vi­te pro­vje­re tač­no­sti bi­rač­kog spi­ska i svih jav­nih evi­den­ci­ja neo­p­hod­nih za ko­na­čan re­zul­tat – sma­tra Ma­rić.
Pred­lo­ga za re­for­mu DIK-a bi­lo je i ra­ni­je, ali ni­je bi­lo kon­kret­nih po­ma­ka, ni­ti se zna ka­ko bi to mo­glo da bu­de re­a­li­zo­va­no, po­što DPS uglav­nom blo­ki­ra opo­zi­ci­o­ne pred­lo­ge.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­že da je u pre­po­ru­ka­ma OEBS-a po­o­dav­no na­ve­de­no da bi DIK tre­ba­lo da se pro­fe­si­o­na­li­zu­je, što će re­ći da bi po­li­tič­ki uti­caj na in­sti­tu­ci­ju ko­ja je ključ­na u iz­bor­nom pro­ce­su tre­ba­lo da bu­de ako ne u pot­pu­no­sti eli­mi­ni­san, a ono u naj­ve­ćoj mje­ri uma­njen. Čo­la­ko­vić za „Dan” na­vo­di da je u me­đu­vre­me­nu pro­te­klo ne­ko­li­ko iz­bor­nih ci­klu­sa, a da ni­je na­či­njen na­ro­čit na­por da pre­po­ru­ka po­sta­ne sa­stav­ni dio iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva.
– Par­la­men­tar­no ti­je­lo, či­je je kon­sti­tu­i­sa­nje na­ja­vlje­no za je­se­nje za­sje­da­nje, sva­ka­ko će u fo­ku­su pa­žnje to­kom ra­da na re­for­mi iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva ima­ti ulo­gu DIK-a i nje­nog tran­sfor­mi­sa­nja u za­i­sta ne­za­vi­snu in­sti­tu­ci­ju. Me­đu­tim, ne­po­zna­ni­ca osta­je na­čin ka­ko po­sti­ći taj cilj. U si­tu­a­ci­ji ka­da se po­je­di­na ka­drov­ska rje­še­nja pri­je mo­gu tu­ma­či­ti kao vje­sni­ci po­vrat­ka jed­no­par­ti­zma u nje­go­voj ve­o­ma ri­gid­noj va­ri­jan­ti ne­go kao sprem­nost za de­mo­kra­ti­za­ci­ju neo­p­hod­nu za uspje­šan na­sta­vak pu­ta ka EU, ne či­ni se mno­go vje­ro­vat­nim da će naj­ve­ća par­ti­ja po­ka­za­ti ši­ro­ko­gru­dost otvo­re­no­šću za kom­pro­mis oko sa­sta­va DIK-a. Osim sklo­no­sti ka „ne­za­vi­snim” na pri­vre­me­nom ra­du van par­ti­je, što je u iz­ved­bi iz­mje­na u Sa­vje­tu RTCG i ASK de­mon­stri­ra­no, bez ob­zi­ra na upo­zo­re­nja iz EU – re­kao je Čo­la­ko­vić.
Sma­tra da je ne­pri­sta­ja­nje na ta­kve po­ku­ša­je fin­gi­ra­nja re­for­mi le­gi­tim­no, ali i, či­ni se, ne­do­volj­no uko­li­ko po­ku­ša­ji ne bu­du ne sa­mo de­kla­ra­tiv­no kao do­sad osu­đi­va­ni i spri­je­če­ni od EU.
M.V.

Po­tre­ban pri­ti­sak sa stra­ne

Ka­ko je re­kao Čo­la­ko­vić, bez ulo­ge tre­će stra­ne, bi­lo sa­mo me­di­ja­tor­ske, bi­lo kao ga­ran­ta po­što­va­nja po­stig­nu­tog do­go­vo­ra, di­rekt­no ili in­di­rekt­no, te­ško je za­mi­sli­ti po­sti­za­nje do­go­vo­ra o uslo­vi­ma za ele­men­tar­ne fer iz­bo­re.
– To pod­ra­zu­mi­je­va i ulo­gu DIK-a, s par­ti­jom ko­joj je kon­so­li­do­va­nje mo­ći čak i zlo­u­po­tre­ba­ma uvi­jek na pr­vom mje­stu – ka­že Čo­la­ko­vić.