K
oliko će država godišnje plaćati budućem koncesionaru Aerodroma za dugove Montenegroerlajnza (MA), kako se došlo do početnog iznosa koncesione naknade od 100 miliona, kako će biti podijeljen rizik između Vlade i koncesionara, kako će se dati pod zakup imovina koja je u privatnom vlasništvu, te hoće li ugovor biti javan, samo su neka od pitanja na koja ministar saobraćaja Osman Nurković juče nije odgovorio zainteresovanoj javnosti. Sa druge strane, ukazao je da država budućem koncesionaru neće izdavati garancije za kredit koji bude uzeo za Aerodrome, niti će zakupac moći da založi imovinu državne firme za pozajmicu. Istakao je i da prve četiri godine neće biti otkaza za zaposlene u Aerodromima Crne Gore (ACG), te da su za koncesiju zainteresovane kompanije iz Francuske, Njemačke, Kuvajta, Južne Koreje, Turske... To su neke od glavnih stvari koje su se juče čule na okruglom stolu u Podgorici u okviru javne rasprave o koncesionim aktima za Aerodrome.
Funkcioner SDP-a Raško Konjević je istakao da MA duguje 25 miliona Aerodromima i pitao je da li će se taj dužničko-povjerilački odnos riješiti prije definisanja ugovora o koncesiji. Koncesionar će, kako je kazao, sigurno tražiti da se država uključi i da riješi taj odnos.
– Problem sa MA ne bi smio da bude dio ugovora o koncesiji, a država treba jasno da kaže šta želi od ovog aranžmana. Treba propisati minimalni nivo koncesione naknade, pa ako bude manji od toga, da taj rizik snosi koncesionar – rekao je Konjević na jučerašnjem okruglom stolu.
Pomoćnik ministra saobraćaja u prethodnoj Vladi Nebojša Krstajić ukazao je da je veliki broj parcela koje su predviđene da se daju pod zakup, odnosno koncesiju, opterećen, te da je potrebna eksproprijacija te imovine, s obzirom na to da je u privatnom vlasništvu.
– Prema ranijem elaboratu o eksproprijaciji za Aerodrom Tivat, procjena je da bi eksproprijacija za taj aerodrom koštala oko devet miliona – rekao je Krstajić.
Ukazao je i da je koncesionim aktima koncesionaru omogućeno da podigne cijene aeronautičkih naknada, koje su trenutno najniže u regionu.
Poslanik SD-a Boris Mugoša je ukazao da su koncesioni akt i ugovor o koncesiji nezakoniti po više osnova. Pitao je i šta je sa neriješenim imovinsko-pravnim odnosima, kao i zašto nije urađena procjena imovine Aerodroma.
– Nije pametno krenuti u projekat ako nijesu riješeni imovinsko-pravni odnosi. Takođe, treba utvrditi zakonitost dokumenata. Možda bi odgovor na to pitanje mogao dati zaštitnik imovinsko-pravnih interesa Crne Gore – izjavio je Mugoša.
Nurković je odgovorio da će se baviti rješavanjem imovinsko-pravnih obaveza u narednom periodu, kada vide kakvi su planovi koncesionara. Odnosno, ne mogu sada da vrše eksproprijaciju, kada ne znaju koja će imovina trebati koncesionaru za investicije.
– Obaveza koncesionara je da se investira i mora se donijeti odluka da se što prije krene u proširenje Aerodroma. Aerodrom u Tivtu je zastiđe, to nije primjereno aerodromima ni mnogo nerazvijenijih turističkih destinacija. Pravimo rizorte od milijarde, a čeka se dva sata na ukrcavanje u avion ili putnici odu u prostoriju gdje nema toaleta, to se ne može dozvoliti – izjavio je Nurković.
On je naveo da se 15 godina priča oko noćnog slijetanja na aerodromu Tivat, a na računima Aerodroma je 25 miliona.
Poslanik DF-a Branko Radulović je kazao da nema potrebe da od koncesionara uzimamo 20 odsto od prihoda, kada možemo 100 posto uzeti sami.
– Sve možemo sami uraditi iz fondova Evropske unije – rekao je Radulović, sa kojim je saglasan bio Nurković.
– U pravu ste profesore, ali treba dosta vremena da prođe da bismo dobili veće iznose, a ovo pitanje je urgentno – poručio je Nurković.
Ponovio je da se ne radi o prodaji, već o koncesiji na 25 do 30 godina, te da će koncesionar investirati 200 miliona do kraja isteka koncesije. Avansna uplata će iznositi 100 miliona, a za odabir će biti presudno šta koncesionar namjerava uraditi u naredne dvije-tri godine i šta će izgraditi.
Dosta pitanja imala je Ines Mrdović iz MANS-a, koja je navela da je stav te nevladine organizacije da se stane sa davanjem Aerodroma pod koncesiju, zbog toga što se „đavo krije u detaljima“, a ono što je ponuđeno javnosti nije potpuno.
– Zašto koncesionaru garantujete da će pitanje imovinsko-pravnih odnosa biti riješeno i šta je sa pokretnom imovinom? Da li ona ostaje državi ili budućem koncesionaru? Kako ste došli do početnog iznosa koncesione naknade od 100 miliona i kako će biti podijeljen rizik Vlade i koncesionara? Da li će koncesionar moći da založi imovinu Aerodroma – pitala je Mrdović, ali je ostala uskraćena za odgovore.
Miloš Vuković iz Fideliti konsaltinga je takođe imao dosta konkretnih pitanja, ali mu je rečeno da ih pošalje pisanim putem, kao i predstavnici MANS-a.
Vuković je Nurkoviću skrenuo pažnju da se u koncesionom aktu navode ulaganja od 120 miliona, a da je Nurković na rasrpavi kazao da će ulaganja biti 200 miliona.
– Ovdje su i potencijalni interesenti, kako ćete im to objasniti? Imaće i oni dosta pitanja za vas – rekao je Vuković.
D.M.


Organizovati saslušanje u Skupštini

​Socijaldemokrate (SD) su podnijele skupštinskom Odboru za ekonomiju inicijativu za organizovanje konsultativnog saslušanja povodom aktuelne teme modela daljeg razvoja Aerodroma Crne Gore. Iz te partije je saopšteno da je inicijativu podnio poslanik SD i član odbora Boris Mugoša.
On je predložio da na konsultativno saslušanje odbor pozove ministra saobraćaja, predsjednika odbora direktora i izvršnog direktora Aerodroma.


Četiri godine bez otpuštanja

Nurković je najavio da će Odbor direktora Aerodroma u narednih 15 do 20 dana usvojiti kolektivni ugovor, te da će njime biti zaštićena prava radnika.
– Dogovorićemo da naredne četiri godine ne bude otpuštanja, niti reorganizacija. Za četiri godine očekujemo da se broj radnika duplira na 900 – rekao je Nurković.
Igor Petković iz Sindikata Aerodroma pitao je zašto baš rok od četiri godine, kada su u okruženju ti rokovi duži.
– Štiti li se time koncesionar ili radnici – pitao je Petković.
Na Nurkovićevu opasku o dupliranju broja radnika osvrnuo se Konjević koji je kazao da je, prema poslednjim podacima Aerodroma koje je Vlada usvojila, broj stalno zaposlenih 653.
– Ne znam kako će se duplirati broj radnika ako ih sada ima 653, a za četiri godine kažete da će ih biti 900 – rekao je Konjević.


Aerodromi nisu zastiđe

Savjetnica direktora Aerodroma Biljana Jovanović oštro je negodovala zbog toga što je Nurković kazao da je ta firma danas zastiđe.
– Aerodromi nijesu zastiđe već svijetla tačka – poručila je ona.
Istakla je da imaju kapacitet i mogu snažno da nastave razvoj.
– To ne smijemo da prepustimo nekome ko ne prepoznaje šta su potrebe jedne države. Prilikom vođenja državnih poslova nije sve u novcu. Treba obezbijediti interes svih građana. Završiću s onom narodnom „Tuđa ruka svrab ne češe“ – nakon čega je dobila aplauz prisutnih kolega.