Po­ja­va oto­ka na li­cu i no­ga­ma če­sto se ja­vlja usled is­cr­plje­no­sti, manj­ka sna, upo­tre­be al­ko­ho­la ili po­je­di­nih vr­sta lje­ko­va, pri­vre­me­nog hor­mon­skog dis­ba­lan­sa, kao i du­gog sje­de­nja ili sta­ja­nja. Ali, ede­mi mo­gu da uka­žu i na ozbilj­ne bo­le­sti sr­ca, je­tre i bu­bre­ga, o če­mu za „Dan” go­vo­ri dok­tor me­di­ci­ne Ma­ri­ja Ko­zo­ma­ra.
– Edem je na­ku­plja­nje teč­no­sti u me­đu­će­lij­skom pro­sto­ru ili u raz­li­či­tim or­ga­ni­ma – ka­že dr Ko­zo­ma­ra za „Dan”. – Naj­če­šće je ri­ječ o na­ku­plja­nju vo­de ili lim­fe na eks­tre­mi­te­ti­ma, sto­ma­ku, plu­ći­ma ili li­cu. Po­red to­ga što edem mo­že da bu­de ge­ne­ra­li­zo­van i pe­ri­fer­no lo­ka­li­zo­van, on se mo­že ja­vi­ti po­ste­pe­no ili na­glo, u za­vi­sno­sti od uzroč­ni­ka.
Ko­ji su uzro­ci po­ja­ve ede­ma?
– Me­ha­ni­zam na­stan­ka za­vi­si od vr­ste ede­ma. Ge­ne­ra­li­zo­va­ni ede­mi na­sta­ju usled pro­mje­ne na ka­pi­la­ri­ma, od­no­sno usled sr­ča­nih obo­lje­nja i pro­ble­ma u ven­skoj i lim­fnoj cir­ku­la­ci­ji, obo­lje­nja bu­bre­ga i je­tre ili po­ve­ća­ne pro­pu­stlji­vo­sti ka­pi­la­ra, što se ma­ni­fe­stu­je aler­gij­skom re­ak­ci­jom, uglav­nom na ne­ke vr­ste lje­ko­va. Sve na­ve­de­no ini­ci­ra po­ja­čan iz­la­zak teč­no­sti iz krv­nih su­do­va u me­đu­će­lij­ski pro­stor. Dru­gi uzrok po­ja­ve ge­ne­ra­li­zo­va­nih ede­ma je eks­ce­siv­no za­dr­ža­va­nje so­li i vo­de u ti­je­lu, i ja­vlja se kod sla­blje­nja bu­bre­žne funk­ci­je, a se­kun­dar­no i kod obo­lje­nja sr­ca i je­tre, kao i zbog uzi­ma­nja ne­ste­ro­id­nih an­ti­re­u­ma­ti­ka. Bit­no je na­gla­si­ti da ede­mi po­sta­ju vi­dlji­vi tek ka­da se ko­li­či­na teč­no­sti u me­đu­će­lij­skom pro­sto­ru po­ve­ća za dva i po do tri li­tra. Ka­da je ri­ječ o lo­ka­li­zo­va­nim ede­mi­ma, kod njih je me­ha­ni­zam na­stan­ka naj­če­šće uzro­ko­van pro­pu­stlji­vo­šću krv­nih su­do­va (upal­na sta­nja, aler­gi­je) ili op­struk­ci­jom u pro­to­ku lim­fe (lim­fe­dem).
Ka­ko se ma­ni­fe­stu­ju pe­ri­fer­ni, a ka­ko unu­tra­šnji ede­mi?
– Pe­ri­fer­ne ede­me pra­ti za­teg­nu­tost ko­že i oni mo­gu da bu­du tje­sta­sti ili ela­stič­ni. Naj­pri­je se ja­vlja­ju u no­ga­ma zbog uti­ca­ja gra­vi­ta­ci­je, a po­seb­no su iz­ra­že­ni po­sli­je du­žeg sta­ja­nja ili sje­de­nja. Za raz­li­ku od ela­stič­nih ede­ma, kod ko­jih se po­sli­je kra­ćeg pri­ti­ska pr­stom na ko­ži udu­blje­nje br­zo po­vla­či, kod tje­sta­stih ede­ma ovo udu­blje­nje se po­vla­či ve­o­ma spo­ro i če­sto je pra­će­no cr­ve­ni­lom i ra­ni­ca­ma. Po­ja­va tje­sta­stih ede­ma na no­ga­ma ugla­vom uka­zu­je na ozbilj­no obo­lje­nje i zah­ti­je­va do­dat­na is­pi­ti­va­nja. Ela­stič­ni edem uka­zu­je naj­če­šće na dva zdrav­stve­na pro­ble­ma - ili na sma­nje­nu funk­ci­ju šti­ta­ste žli­je­zde ili na pro­blem u cir­ku­la­ci­ji lim­fe. Oto­ci oč­nih ka­pa­ka naj­če­šće se ja­vlja­ju kod bu­bre­žnih obo­lje­nja, dok se an­gi­e­de­mi na li­cu, je­zi­ku i gr­lu uglav­nom ja­vlja­ju kao aler­gij­ska re­ak­ci­ja na lje­ko­ve, a u slu­ča­ju da su na­sled­ni zah­ti­je­va­ju me­di­cin­ski tret­man. Pluć­ni edem pra­ti osje­ćaj gu­še­nja, od­no­sno ne­do­stat­ka va­zdu­ha, po­seb­no u le­že­ćem po­lo­ža­ju ili pri bi­lo ka­kvoj fi­zič­koj ak­tiv­no­sti, a u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va uzro­ko­van je obo­lje­njem sr­ca i kao ta­kav zah­ti­je­va ur­gen­tan tret­man. Na­bre­kli sto­mak go­to­vo uvi­jek je znak ozbilj­nog obo­lje­nja je­tre, bu­bre­ga ili sr­ca, a mo­že da bu­de i znak ma­lig­nog obo­lje­nja tr­bu­šne ma­ra­mi­ce. I ovaj edem, kao i edem plu­ća, zah­ti­je­va hit­no is­pi­ti­va­nje i li­je­če­nje. Ge­ne­ra­li­zo­va­na po­ja­va ma­siv­nih ede­ma naj­če­šće se ja­vlja kod bu­bre­žnih obo­lje­nja kao što je ne­frot­ski sin­drom.
Šta iza­zi­va po­ja­vu ede­ma na no­ga­ma?
– Ede­me no­gu mo­gu da iza­zo­vu pro­ši­re­nje ve­na, kao i pri­su­stvo trom­ba u ve­na­ma, što spre­ča­va po­vra­tak kr­vi iz no­gu u sr­ce. Edem ko­ji je uzro­ko­van ugru­škom kr­vi uglav­nom se ja­vlja sa­mo na jed­noj no­zi, dok dru­ga obo­lje­nja uzro­ku­ju po­ja­vu oto­ka na obje no­ge. Ne­ke bu­bre­žne bo­le­sti kod ko­jih se po­ja­ča­no gu­be bje­lan­če­vi­ne kroz urin ta­ko­đe mo­gu da ini­ci­ra­ju po­ja­vu ede­ma na no­ga­ma. Kod sr­ča­nih obo­lje­nja ede­mi mo­gu naj­pri­je da se ja­ve na no­ga­ma, a da se ka­sni­je pro­ši­re na sto­mak i plu­ća. Uko­li­ko se edem ja­vi sa­mo na no­ga­ma on uka­zu­je na bo­lest sr­ča­ne ovoj­ni­ce ili de­sne sr­ča­ne ko­mo­re, a ako se pro­ši­ri na sto­mak i plu­ća to je znak bo­le­sti li­je­ve sr­ča­ne ko­mo­re. Oso­be ko­je ima­ju ci­ro­zu je­tre sklo­ne su do­bi­ja­nju ede­ma na no­ga­ma i sto­ma­ku. Ta­ko­đe, ede­mi mo­gu da bu­du po­sle­di­ca upo­tre­be ne­kih lje­ko­va kao što su lje­ko­vi za sni­ža­va­nje krv­nog pri­ti­ska, anal­ge­ti­ci i lje­ko­vi u te­ra­pi­ji še­ćer­ne bo­le­sti; oni do­vo­de do za­dr­ža­va­nja so­li i teč­no­sti u ti­je­lu. Naj­zad, i hor­mon­ska te­ra­pi­ja mo­že da bu­de uzroč­nik po­ja­ve ede­ma, ali oni ne­sta­ju spon­ta­no za ne­ko­li­ko da­na po pre­ki­du te­ra­pi­je. Ede­me na no­ga­ma mo­gu da iza­zo­vu i sma­nje­na funk­ci­ja šti­ta­ste žli­je­zde, obo­lje­nja tan­kog cri­je­va, ope­ra­tiv­ni za­hva­ti (po­seb­no po­sli­je hi­rur­škog ukla­nja­nja kan­ce­ra doj­ke i lim­fnih žli­je­zda), trud­no­ća, mje­seč­ni ci­klus, kao i du­ga pu­to­va­nja usled ko­jih se ja­vlja­ju oto­ci na do­njem di­je­lu pot­ko­lje­ni­ca i na sto­pa­li­ma. Me­đu­tim, po­ne­kad uzrok ede­ma osta­je ne­raz­ja­šnjen, i ta­da go­vo­ri­mo o idi­o­pat­skom ede­mu, ali se ta­kva di­jag­no­za po­sta­vlja tek po­što lje­kar is­klju­či sve pret­hod­no na­ve­de­ne uzro­ke.
Ko­je di­jag­no­stič­ke pro­ce­du­re se pri­mje­nju­ju kod pa­ci­je­na­ta ko­ji­ma je di­jag­no­sti­ko­van edem?
– Na pr­vom mje­stu, to su de­talj­na anam­ne­za i pre­gled ko­jim se od­re­đu­je lo­ka­li­za­ci­ja i tip ede­ma. Po­tom sli­je­de la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze, ra­di­o­lo­ški pre­gled i even­tu­al­no bi­op­si­ja bu­bre­ga ili je­tra. Me­đu­tim, u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va za di­jag­no­zu su do­volj­ni anam­ne­za, pre­gled i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze ko­je pod­ra­zu­mi­je­va­ju krv­nu sli­ku, kao i vri­jed­no­sti kre­a­ti­ni­na, al­bu­mi­na, se­rum­skih elek­tro­li­ta, te­sto­ve je­tre­ne funk­ci­je i pre­gled uri­na. Uko­li­ko po­sto­ji sum­nja na sr­ča­nu sla­bost, tre­ba­lo bi ura­di­ti i mo­žda­ni na­tri­u­ret­ski pep­tid (BNP). Ka­da je ri­ječ o ra­di­o­lo­škom pre­gle­du, naj­če­šće se ra­de ra­di­o­gra­fi­ja plu­ća, a po­tom i ul­tra­zvuč­ni pre­gled sto­ma­ka i sr­ca, dok je kod sum­nje na ven­sku trom­bo­zu neo­p­hod­no ura­di­ti ko­lor do­pler eho­an­gi­o­gra­fi­ju ve­na.
Ka­ko se li­je­če ede­mi, a šta pod­ra­zu­mi­je­va pre­ven­ci­ja?
– Naj­pri­je bi tre­ba­lo tre­ti­ra­ti osnov­no obo­lje­nje ko­je je i do­ve­lo do po­ja­ve ede­ma. Pa­ra­lel­no, pa­ci­jen­ti­ma se sa­vje­tu­je sma­njen unos so­li u is­hra­ni, s ob­zi­rom na to da po­ve­ćan unos so­li po­gor­ša­va ede­me. Ta­ko­đe, pre­po­ru­ču­je se te­ra­pi­ja di­u­re­ti­ci­ma, ali ka­ko ona mo­že da do­ve­de do broj­nih ne­že­lje­nih efe­ka­ta neo­p­hod­no je spro­vo­di­ti is­klju­či­vo pod lje­kar­skom kon­tro­lom. Po­ne­kad će lje­kar pre­po­ru­či­ti pri­mje­nu ela­stič­nih za­vo­ja ili ča­ra­pa, a svim pa­ci­jen­ti­ma ne­fro­log će sa­vje­to­va­ti po­di­za­nje no­gu iz­nad ni­voa sr­ca tri do če­ti­ri pu­ta dnev­no u tra­ja­nju od po naj­ma­nje po­la sa­ta. Ede­mi ko­ji se ja­vlja­ju kod trud­ni­ca, to­kom men­stru­al­nog ci­klu­sa i ede­mi ko­ji na­sta­ju po­sli­je du­žih pu­to­va­nja ne zah­ti­je­va­ju ni­ka­kav po­se­ban tret­man, jer se br­zo po­vla­če sa­mi od se­be. Ka­da je ri­ječ o pre­ven­ci­ji, sa­vjet je uvi­jek da se tru­di­te da ži­vi­te zdra­vo: da bu­de­te fi­zič­ki ak­tiv­ni, da ja­ča­te imu­ni­tet, a pri­je sve­ga da vo­di­te ra­ču­na o kva­li­tet­nom od­mo­ru i hra­ni ko­ju je­de­te. Po­vr­će i vo­će tre­ba­lo bi da ima pri­mat u od­no­su na ži­ta­ri­ce, me­so, mli­ječ­ne pro­iz­vo­de i slat­ki­še, a či­sta vo­da, bilj­ni ča­je­vi i pri­rod­ni so­ko­vi pri­o­ri­tet u od­no­su na ga­zi­ra­ne na­pit­ke, al­ko­hol i ka­fu. Na­še ti­je­lo sve pam­ti, od tre­nut­ka ro­đe­nja, i to ni­ka­da ne bi tre­ba­lo da za­bo­ra­vi­mo.Sne­ža­na Mol­do­van

Oprez sa lak­sa­ti­vi­ma i di­u­re­ti­ci­ma

Neo­zbi­ljan pri­stup oču­va­nju zdra­vlja u naj­ra­ni­joj mla­do­sti to­kom ži­vo­ta mo­že da iza­zo­ve niz kom­pli­ka­ci­ja i ini­ci­ra po­ja­vu bo­le­sti. To­me u pri­log ide i či­nje­ni­ca da ne­kon­tro­li­sa­na upo­tre­ba lak­sa­tiv­nih sred­sta­va i lje­ko­va za iz­ba­ci­va­nje teč­no­sti „na svo­ju ru­ku”, bez pret­hod­ne kon­sul­ta­ci­je sa struč­nja­kom, mo­že da re­zul­tu­je po­ja­vom idi­o­pat­skih ede­ma ka­da ti­je­lo po­ša­lje pr­ve na­zna­ke za­vr­šet­ka re­pro­duk­tiv­nog pe­ri­o­da.
– Idi­o­pat­ski edem naj­če­šće se ja­vlja kod že­na u pred­me­no­pa­u­zi, i mo­že da bu­de udru­žen sa di­ja­be­te­som, go­ja­zno­šću i emo­ci­o­nal­nim po­re­me­ća­ji­ma po­put ne­u­ro­ze i de­pre­si­je – is­ti­če dr Ko­zo­ma­ra. – Prak­sa je po­ka­za­la da se idi­o­pat­ski ede­mi ge­ne­ra­li­zo­va­nog ti­pa uglav­nom ja­vlja­ju kod že­na ko­je su to­kom ži­vo­ta dr­ža­le is­cr­plju­ju­će di­je­te i ko­ri­sti­le lak­sa­ti­ve i di­u­re­ti­ke ka­ko bi sma­nji­le tje­le­snu te­ži­nu. Du­go­traj­na upo­tre­ba di­u­re­ti­ka do­vo­di do po­slje­dič­nog za­dr­ža­va­nja teč­no­sti i so­li u or­ga­ni­zmu, kao i do sma­nje­nja vo­lu­me­na teč­no­sti u cir­ku­la­ci­ji i sma­nje­nja kon­cen­tra­ci­je ka­li­ju­ma, što mo­že da iza­zo­ve raz­voj hro­nič­ne bu­bre­žne sla­bo­sti.