Problem nelikvidnosti i nesolventnosti u Crnoj Gori bi riješilo osnivanje državne Razvojne banke, ocijenio je Branko Radulović (DF) tokom jučerašnje rasprave u Skupštini. Poslanici su juče raspravljali o izmjenama i dopunama visine zatezne kamatne stope, kojim se predviđa njeno povećanje sa sedam na osam odsto.
– Osnivanje Razvojne banke bi spustilo komercijalne kamate – rekao je Radulović.
Sa njim, međutim, nije bio saglasan viceguverner Centralne banke (CBCG) Nikola Fabris.
– Crnoj Gori nije potrebna Razvojna banka, jer ima Investiciono-razvojni fond (IRF), čija su iskustva pozitivna. Dobro je što Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji ispunjava obaveze koje je preuzela. To je jedan od uslova za zatvaranje Poglavlja 20 – preduzetništvo i industrijska politika, odnosno usaglašavanje zakona sa evropskom direktivom. Ne treba očekivati nikakve dramatične efekte, promjene zatezne kamatne stope – kazao je Fabris.
Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović rekao je da smatra da sada nije bilo nužno da se prave izmjene zakona, kojim je predviđeno usaglašavanje sa evropskom direktivom s obzirom na to da Crna Gora do 2025. godine neće postati članica EU.
– Promjena zatezne kamatne stope imaće fiskalni uticaj na budžet, tako da me interesuje da li je bilo potrebno da potrčimo sada sa usaglašavanjem, s obzirom na stanje u ekonomiji – istakao je Damjanović.
Pomoćnica ministra finansija Bojana Bošković je kazala da su zakonske odredbe o visini stope zatezne kamate propisane u skladu sa evropskom direktivom 2000/35 o sprečavanju kašnjenja u plaćanju trgovinskih transakcija, koja je bila na snazi 2009. godine.
– Ta direktiva je zamijenjena novom, o borbi protiv kašnjenja u plaćanju u komercijalnim transakcijama, zbog čega je neophodno da se zakonski tekst sada uskladi s njom, pa se zatezna kamata povećava sa sedam na osam odsto – rekla je Boškovićeva.
Petar Ivanović (DPS) istakao je da se čak 78 odsto preduzeća u Evropskoj uniji susrelo sa problemom kašnjenja u naplati u poslednje tri godine i da direktiva nije riješila problem sa kašnjenjima u plaćanju.
– Kašnjenja u naplati nerijetko dovode do insolventnosti i gubitka radnih mjesta. Procjene su da se u EU zbog kašnjenja u plaćanju godišnje ugasi oko 50 hiljada firmi. Nekoliko analiza je pokazalo da direktiva nije postigla željeni efekat i da nije dala očekivane rezultate – rekao je Ivanović.
Vl.O.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
