Pred­sjed­nik Evrop­skog par­la­men­ta Mar­tin Šulc sma­tra da je za sta­nje u EU kriv ne­do­sta­tak za­jed­ni­štva i po­gre­šno shva­ta­nje po­je­di­nih vla­da da ve­li­ke iza­zo­ve naj­bo­lje mo­gu ri­je­ši­ti sa­me, što ni­je mo­gu­će.
Evrop­skoj uni­ji se če­sto pri­pi­su­je kri­vi­ca za sve što je ne­ga­tiv­no, za­to što na­ci­o­nal­ne vla­de ne pre­u­zi­ma­ju svo­ju od­go­vor­nost za Uni­ju, is­ti­če Šulc u in­ter­vjuu beč­kom dnev­ni­ku Stan­dard.
Šulc ocje­nju­je i da su oso­be kao što su Ma­rin le Pen ili Do­nald Tramp opa­sni za­vod­ni­ci na­ro­da.
Na­gla­sio je da pred­nost na­ci­o­nal­nog i na­ci­o­nal­nih dr­ža­va, ko­ju vi­di­mo tre­nut­no i ko­ju kao rje­še­nje svih pro­ble­ma pro­pa­gi­ra­ju an­ti­e­vro­plja­ni, je­ste uzrok to­me što, na pri­mjer, ni­je pro­na­đe­no rje­še­nje iz­bje­glič­ke kri­ze, kao i fi­nan­sij­ske kri­ze ili kri­ze u tr­go­vin­skoj po­li­ti­ci.
„Ono što se nu­di gra­đa­ni­ma, vi­še­na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve za rje­še­nje kri­za, stva­ra u re­al­no­sti mno­ge pro­ble­me ko­je ima­mo”, uvje­ren je on.
Šulc po­ru­ču­je da je po­gre­šno uvi­jek jed­no­di­men­zi­o­nal­no gle­da­ti na Evro­pu i EU pro­gla­si­ti kri­vom za sve.
„EU ni­je sa­ve­zna dr­ža­va u ko­joj Ko­mi­si­ja pred­sta­vlja ne­ku vr­stu vla­de. Ne tre­ba to ta­ko pri­ka­zi­va­ti. Mi smo uni­ja su­ve­re­nih dr­ža­va, ko­ja je sna­žna ono­li­ko ko­li­ko to do­zvo­le nje­ne čla­ni­ce. Ni­je EU stvo­ri­la Nje­mač­ku ili Fran­cu­sku, već obr­nu­to. Od­go­vor­nost za sta­nje u Uni­ji se ne pre­u­zi­ma”, kri­ti­ko­vao je nje­mač­ki po­li­ti­čar.
Ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ima mno­štvo raz­lo­ga, a je­dan va­žan je ne­po­sto­ja­nje pra­ved­ne ras­po­dje­le.
„Evro­pa je bo­gat kon­ti­nent, ali bo­gat­stvo ni­je rav­no­prav­no ras­po­di­je­lje­no. Za­tim, raz­log je što po­sto­ji pri­jet­nja pa­da, ko­ju osje­ća sve vi­še lju­di. Mo­ja ge­ne­ra­ci­ja je od­ra­sla uz svi­jest da će uvi­jek bi­ti sve bo­lje, i da će uvi­jek bi­ti vi­še – vi­še slo­bo­de, nov­ca, od­mo­ra, bez­bjed­no­sti, šan­se za obra­zo­va­nje. Sa­da se spo­zna­je da po­sto­ji dru­gi dio svi­je­ta ko­ji isto že­li vi­še. Ta­ko ima­mo pro­blem ras­po­dje­le u unu­tra­šnjo­sti i spo­lja”, ob­ja­snio je on.
Šulc je oci­je­nio da je do­šlo do pro­mje­ne pa­ra­dig­me, jer su po­li­ti­ča­ri to­kom de­ve­de­se­tih pu­to­va­li u Bri­sel na sa­mi­te sa po­ru­kom da je sna­žna Uni­ja u in­te­re­su nji­ho­vih ze­ma­lja, a da­nas pre­mi­je­ri go­vo­re da su na sa­mi­tu da bra­ne in­te­re­se svo­je ze­mlje.
„Oni se po­na­ša­ju kao da su na­pad­nu­ti od Bri­se­la i da mo­ra­ju da se bra­ne. To je pro­mje­na u raz­mi­šlja­nju. Evro­pa je pro­je­kat za­jed­nič­ke za­šti­te i za­jed­nič­ke sna­ge u me­đu­za­vi­snom svi­je­tu, a to je za­mi­je­nje­no po­tra­gom za krat­ko­roč­nim efek­ti­ma”, uvje­ren je on.
Šulc je po­tvr­dio da na sa­mi­ti­ma EU po­sto­ji me­đu­sob­no ne­po­vje­re­nje, i da je pri­su­tan i je­dan ne­ri­je­še­ni ide­o­lo­ški kon­flikt.
„U Sa­vje­tu EU po­sto­je dvi­je ško­le raz­mi­šlja­nja. Jed­ni ka­žu da se bu­džet mo­že sa­ni­ra­ti sma­nje­njem iz­da­ta­ka, či­me bi se mo­glo po­vra­ti­ti po­vje­re­nje in­ve­sti­to­ra, a dru­gi tvr­de da se bu­džet ne mo­že sa­ni­ra­ti ako se ne in­ve­sti­ra u rast i za­po­šlja­va­nje”, ob­ja­snio je on.
Šulc je is­ta­kao da po­sto­ji i pro­blem mi­je­ša­nja še­fo­va dr­ža­va i vla­da i u naj­ma­nje de­ta­lje za­ko­no­dav­stva, te da zbog to­ga po­sto­ji za­stoj.
„Su­o­če­ni smo sa od­lu­ču­ju­ćom bor­bom o prav­cu ko­ji ko­či Evro­pu”, pod­vu­kao je on.
Iz to­ga je, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, mo­gu­će iza­ći sa­mo ako še­fo­vi vla­da pre­u­zmu od­go­vor­nost za za­jed­nič­ki pro­je­kat i pri­hva­te da tre­ba za­jed­no da rje­ša­va­ju ve­li­ke pro­ble­me.
Šulc je uka­zao i na to da su oso­be kao što su Ma­rin le Pen ili Do­nald Tramp opa­sne.
„Le Pen i Tramp su opa­sni za­vod­ni­ci na­ro­da, ko­ji nu­de sta­ro de­sni­čar­sko-eks­tre­mi­stič­ko vi­no u no­vim ci­je­vi­ma. Le Pe­no­va po­ku­ša­va da se ma­ski­ra kao umje­re­na de­sni­čar­ska po­li­ti­čar­ka, ba­rem u Fran­cu­skoj. U Evrop­skom par­la­men­tu je dru­ga­či­ja i dr­ži sta­re, po­zna­te, bru­tal­ne go­vo­re”, pre­nio je Šulc.
On je do­dao da Le Pe­no­va Fran­cu­zi­ma nu­di pro­gram ko­ji bi ze­mlju vo­dio u am­bis.
„Istu­pa­nje iz za­jed­nič­ke va­lu­te, za­jed­nič­kog tr­ži­šta i svjet­skih tr­go­vin­skih od­no­sa Uni­je ze­mlju bi uve­lo u ka­ta­stro­fu. Istu­pa­nje Fran­cu­ske iz mo­ne­tar­ne uni­je vo­di­lo bi i osta­tak Evro­pe u dra­ma­tič­nu kri­zu. Zbog to­ga je neo­p­hod­no ima­ti hra­brost, ja­sno se su­prot­sta­vi­ti de­sni­čar­skoj mar­gi­ni i re­ći da su za­vod­ni­ci gra­đa­na”, po­ru­ču­je Šulc, sma­tra­ju­ći da je to je­di­ni na­čin za vra­ća­nje bi­ra­ča.
(RTS)