Da ak­tu­el­ni re­žim ne pri­da­je mno­go zna­ča­ja stvar­nom rje­ša­va­nju na­go­mi­la­nih pro­ble­ma, svje­do­či i či­nje­ni­ca da su na če­lu mi­ni­star­stva lju­di ko­ji su se naj­če­šće ško­lo­va­li za ne­ku od obla­sti ko­ja ne­ma pre­vi­še do­dir­nih ta­ča­ka sa re­so­rom ko­jim upra­vlja­ju i obla­sti­ma ko­je bi tre­ba­lo da ure­de, ocje­nju­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na”. U kr­njoj vla­di pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je po pro­fe­si­ji eko­no­mi­sta i na pri­vat­nom pla­nu je ostva­rio zna­čaj­ne re­zul­ta­te u obla­sti bi­zni­sa s ob­zi­rom na to da je vla­snik ili su­vla­snik tri fir­me, naj­vi­še je, su­de­ći pre­ma zva­nič­nim bi­o­gra­fi­ja­ma, eko­no­mi­sta i elek­tro­teh­ni­ča­ra. Da stvar bu­de in­te­re­sat­ni­ja, eko­no­mi­sti nam vo­de i re­so­re ko­ji se ti­ču sa­svim dru­gih obla­sti.
Mi­ni­star­ka od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić je na­gra­đi­va­ni elek­tro­teh­ni­čar, ali u nje­noj bi­o­gra­fi­ji ni­je­su da­ti po­da­ci o obu­ka­ma za sek­tor od­bra­ne. Oblast tu­ri­zma i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne po­vje­re­na je ta­ko­đe elek­tro­teh­ni­ča­ru Bra­ni­mi­ru Gvo­zde­no­vi­ću, pa mo­žda i ne ču­di što taj re­sor vi­še bri­ne o stru­ji ne­go o za­šti­ti pri­ro­de.
Bu­du­ći da elek­tro­teh­ni­ča­ri ni­je­su dis­kri­mi­ni­sa­ni što se ti­če sa­sta­va Vla­de, oče­ki­va­no je da ba­rem re­sor za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je vo­di in­že­njer, ali ni­je ta­ko po­što je to mi­ni­star­stvo u ru­ka­ma eko­no­mi­ste Vu­ji­ce La­zo­vi­ća, ko­ji se sa eko­nom­ske stra­ne ba­vi in­for­ma­ti­kom. S ob­zi­rom na tu si­tu­a­ci­ju, on­da ne tre­ba da ču­di što nam Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja ne vo­di po­li­ti­ko­log već eko­no­mi­sta Igor Luk­šić, ko­ji je ipak pro­šao ne­ko­li­ko obu­ka i kur­se­va za di­plo­ma­ti­ju.
Eko­no­mi­sta Pe­tar Iva­no­vić je na če­lu Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja. Mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­ško Ko­nje­vić ni­je prav­nik ili struč­njak za oblast bez­bjed­no­sti i kri­mi­na­li­sti­ke, već biv­ši no­vi­nar i NVO ak­ti­vi­sta, a di­plo­mi­rao je na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci.
Dok­tor me­di­ci­ne Su­ad Nu­ma­no­vić pri­mar­no se ba­vi za­šti­tom ljud­skih i ma­njin­skih pra­va, a na po­sled­njoj sjed­ni­ci ime­no­van je za vr­ši­o­ca du­žno­sti mi­ni­stra zdra­vlja, gdje je pre­u­zeo po­sao od ko­le­ge Mi­o­dra­ga Ra­du­no­vi­ća, ko­ji je pod­nio ostav­ku na­kon skan­da­la u bje­lo­polj­skoj bol­ni­ci zbog če­ga je pre­mi­nu­la jed­na be­ba. Re­sor ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja vo­di eko­no­mi­sta Pre­drag Bo­ško­vić. Dok­tor na­u­ka u obla­sti li­der­stva je na če­lu mi­ni­star­stva na­u­ke Sa­nja Vla­ho­vić, ko­ja je ško­lo­va­nje za­po­če­la na Fa­kul­te­tu za me­nadž­ment u Be­o­gra­du, a na­sta­vi­la na eko­nom­skim fa­kul­te­ti­ma u Ir­skoj i Ka­na­di.
Mi­ni­sar­stvo sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva vo­di gra­đe­vin­ski in­že­njer Ivan Bra­jo­vić, ko­ji je na Gra­đe­vin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci di­plo­mi­rao na sa­o­bra­ćaj­nom smje­ru. Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je i fi­nan­si­ja pri­pa­la su eko­no­mi­sti­ma Ra­do­ju Žu­gi­ću i Vla­di­mi­ru Ka­va­ri­ću, dok re­sor prav­de vo­di Du­ško Mar­ko­vić, ko­ji je prav­nik.
Vi­ši prav­ni sa­vjet­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Bo­ris Ma­rić ocje­nju­je da su mi­ni­star­ske po­zi­ci­je u Vla­di pr­ven­stve­no po­li­tič­ke funk­ci­je, ta­ko da je struč­nost i upu­će­nost u oblast ko­ju od­re­đe­no mi­ni­star­stvo po­kri­va če­sto dru­go­ra­zred­no pi­ta­nje u od­no­su na po­li­tič­ku po­dob­nost, par­tij­sku lo­jal­nost i po­vje­re­nje pred­sjed­ni­ka DPS-a. On sma­tra da je naj­ve­ći broj mi­ni­sta­ra u Vla­di sa vi­so­kim struč­nim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma, ali „či­ni se da su u ne­ma­lom bro­ju slu­ča­je­va `pogrešno parkirani` u Vla­di i da bi se nji­ho­ve struč­ne ka­rak­te­ri­sti­ke mo­gle mno­go bo­lje is­ko­ri­sti­ti na ne­kim dru­gim po­zi­ci­ja­ma”.
– MUP pod či­jom ju­ris­dik­ci­jom se na­la­zi re­for­ma jav­ne, dr­žav­ne i lo­kal­ne upra­ve ima za mi­ni­stra eko­no­mi­stu, a pri­je to­ga to je bio gra­đe­vin­ski in­že­njer, što je ozbi­ljan po­ka­za­telj po­li­ti­za­ci­je – ob­ja­šnja­va Ma­rić.
Pred­sjed­nik Cen­tra za po­li­tič­ku edu­ka­ci­ju Dra­gi­ša Ja­nju­še­vić sma­tra da to što su na čel­nim po­zi­ci­ja­ma u mi­ni­star­stvi­ma lju­di či­ja stru­ka ni­je po­ve­za­na sa re­so­rom ko­ji vo­de go­vo­ri o to­me da je 25 go­di­na ne­smje­nji­vo­sti vla­sti u Cr­noj Go­ri stvo­re­no par­ti­to­krat­sko dru­štvo u ko­jem se ne tra­že struč­ni ne­go par­tij­ski lo­jal­ni lju­di.
– Ne tra­že se eks­per­ti iz od­re­đe­nih obla­sti ne­go par­tij­ski voj­ni­ci ko­ji se na­gra­đu­ju za svoj an­ga­žman i do­pri­nos par­ti­ji u ostva­ri­va­nju par­tij­skih ci­lje­va i iz­bor­nih po­bje­da. Ne­ma ve­ze ko će vo­di­ti od­re­đe­ni re­sor, već je bit­no ka­ko će on pro­te­ži­ra­ti svo­ju par­ti­ju i ra­di­ti za nje­ne in­te­re­se kroz vr­še­nje funk­ci­je, a ne ni­ka­ko pro­te­ži­ra­ti jav­ni in­te­res i stru­ku. M.S.


Par­tij­ska lo­jal­nost bit­ni­ja od struč­no­sti

Ma­rić na­vo­di da smo svje­do­ci da se ras­po­dje­la re­so­ra u ne­ma­lom bro­ju slu­ča­je­va de­ša­va kao po­sle­di­ca me­đu­par­tij­skih do­go­vo­ra, ko­a­li­ci­o­nih spo­ra­zu­ma, pri če­mu je osnov­na pret­po­stav­ka da ne­ko po­sta­ne mi­ni­star nje­gov zna­čaj i po­zi­ci­ja u par­tij­skoj struk­tu­ri.
– Tu tre­ba tra­ži­ti i raz­lo­ge za ve­li­ki broj mi­ni­star­sta­va u v.d. sta­nju. Za po­sti­za­nje naj­bo­ljih re­zul­ta­ta Vla­da bi tre­ba­lo da bu­de sa­sta­vlje­na od lju­di ko­ji ima­ju ja­sne i pre­po­zna­tlji­ve re­zul­ta­te u obla­sti ko­ju pre­u­zi­ma­ju, na če­lu sa čo­vje­kom ko­ji uži­va struč­ni i dru­štve­ni ugled, ali je po­treb­na i vla­da ko­ja ima pu­ni po­li­tič­ki le­gi­ti­mi­tet. Mi­slim da je Cr­na Go­ra još da­le­ko od kri­te­ri­ju­ma za sa­sta­vlja­nje vla­de ko­ji ni­je­su do­mi­nant­no op­te­re­će­ni par­tij­skim in­te­re­si­ma, od­no­sno in­te­re­si­ma li­de­ra i nje­mu naj­bli­žeg kru­ga lju­di. Ipak, tre­ba na­gla­si­ti da je po­li­ti­ka oblast ko­ja ima svo­je spe­ci­fič­no­sti i op­te­re­će­na je ten­den­ci­ja­ma par­tij­skih struk­tu­ra i in­te­re­sa, te tu re­al­nost tre­ba uva­ža­va­ti ka­da se ba­vi­mo ovim te­ma­ma. Ne­ka­da je po­li­tič­ki uti­caj ko­ji oso­ba no­si a po­kri­va mje­sto mi­ni­stra zna­čaj­ni­ji za ri­je­ša­va­nje dru­štve­nih pro­ble­ma od ni­voa upu­će­no­sti u re­sor ko­jim ru­ko­vo­di – za­klju­ču­je Ma­rić.


Sank­ci­ja ne­ma pa ne bri­nu

Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma do­brog upra­vlja­nja u NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa Edin Ko­lje­no­vić pod­sje­ća da je u ze­mlja­ma za­pad­ne Evro­pe sve ve­ća ten­den­ci­ja da po­red po­moć­nič­kih funk­ci­ja i mi­ni­star­ske po­zi­ci­je za­u­zi­ma­ju ne­za­vi­sni struč­nja­ci i eks­per­ti, a to je po­ve­za­no sa kon­cep­tom od­go­vor­no­sti ko­ju ima man­da­tar.
– Na­ža­lost, u Cr­noj Go­ri kon­cept od­go­vor­no­sti za ne­u­spje­he je još u pa­le­o­lit­noj fa­zi raz­vo­ja. Če­sto ne­u­spje­si po­je­di­nih mi­ni­sta­ra i nji­ho­vih re­so­ra ne na­i­la­ze na ade­kvat­ne sank­ci­je jer je prag to­le­ran­ci­je na gre­ške u Cr­noj Go­ri ve­o­ma vi­sok, a ostav­ki go­to­vo da ne­ma. Je­dan od osnov­nih po­ka­za­te­lja to­ga je to što smo če­sto u cr­no­gor­skim vla­da­ma ima­li ma­nje-vi­še iste lju­de ko­ji se usled kla­sič­nih po­li­tič­kih tr­go­vi­na ro­ti­ra­ju na čel­nim po­zi­ci­ja­ma ne­spo­ji­vih re­so­ra, pa se sti­če uti­sak da se ra­di o struč­nja­ci­ma za sve i sva­šta – upo­zo­ra­va Ko­lje­no­vić, do­da­ju­ći da lu­ta­nje i ne­po­zna­va­nje ma­te­ri­je če­sto pra­vi pro­blem.