Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) oci­je­ni­la je da pre­dog za­ko­na o Sud­skom sa­vje­tu i pra­vi­ma i du­žno­sti­ma su­di­ja tre­ba vra­ti­ti pred­la­ga­ču na do­ra­du, uka­zu­ju­ći po­sla­ni­ci­ma da ape­lu­ju na mi­ni­stra prav­de Du­ška Mar­ko­vi­ća da se ovaj akt ne usvo­ji „u ovom sta­nju“. Ova or­ga­ni­za­ci­ja do­sta­vi­la je ju­če po­sla­ni­ci­ma pet amand­ma­na na pred­log za­ko­na o su­do­vi­ma i 31 amand­man na pred­log za­ko­na o Sud­skom sa­vje­tu i pra­vi­ma i du­žno­sti­ma su­di­ja.
– Oče­ku­je­mo da po­sla­ni­ci ape­lu­ju na pred­la­ga­ča za­ko­na o Sud­skom sa­vje­tu i pra­vi­ma i du­žno­sti­ma su­di­ja, mi­ni­stra prav­de da taj va­žan za­kon vra­ti na do­ra­du i da se on ne usva­ja u ovom sta­nju – sa­op­šte­no je iz HRA, na čijem je čelu Tea Gorjanc Prelević.
Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va je pred­lo­ži­la da se pre­ci­zi­ra da na­čel­ni prav­ni stav sjed­ni­ce su­di­ja ni­je oba­ve­zu­ju­ći iz­vor pra­va, u skla­du sa pre­po­ru­kom Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, kao i da se ogra­ni­če pred­lo­že­ne mo­guć­no­sti pred­sjed­ni­ka su­da da iz­vr­ši uvid u pred­me­te.
Iz te or­ga­ni­za­ci­je pred­la­žu da se is­klju­či mo­guć­nost „kon­tro­le ra­da“ ni­žeg su­da od stra­ne vi­šeg. To je, ka­ko su uka­za­li, do­sad bio slu­čaj ka­da su­di­je Vr­hov­nog su­da idu u ni­že su­do­ve i pre­gle­da­ju rad su­di­ja, sma­tra­ju­ći da to mo­že da ugro­zi ne­za­vi­snost su­di­je.
Sma­tra­ju da tre­ba skra­ti rok za omo­gu­ća­va­nje stran­ka­ma i nji­ho­vim za­stup­ni­ci­ma da iz­vr­še uvid u sud­ski spi­se na naj­ka­sni­je 48 sa­tih umje­sto tri da­na, ka­ko je pred­lo­že­no no­vim za­kon­skim rje­še­njem.
U amand­ma­ni­ma do­sta­vlje­nim po­sla­ni­ci­ma, HRA je pred­lo­ži­la osni­va­nje spe­ci­jal­nog su­da ili po­ve­ća­nje bro­ja su­di­ja „u svje­tlu pred­lo­ga da se sva spe­ci­jal­na nad­le­žnost u kri­vič­nom po­stup­ku kon­cen­tri­še u Pod­go­ri­ci“.
Za raz­li­ku od za­ko­na o su­do­vi­ma ko­ji je mo­gu­će amand­man­ski po­pra­vi­ti, pred­log za­ko­na o Sud­skom sa­vje­tu i pra­vi­ma i du­žno­sti­ma su­di­ja, ka­ko sma­tra­ju u HRA, „ima pre­vi­še neo­prav­da­nih pra­zni­na i ne­pre­ci­zno­sti“.
U toj or­ga­ni­za­ci­ji su oci­je­ni­li da je ne­do­volj­no raz­ra­đen po­stu­pak iz­bo­ra čla­no­va Sud­skog sa­vje­ta, po­seb­no iz re­da su­di­ja, ali i ugled­nih prav­ni­ka, uka­zu­ju­ći da po­no­vo ne­ma do­dat­nog uslo­va za iz­bor čla­no­va sa­vje­ta ko­jim bi se spri­je­čio po­li­tič­ki uti­caj. Sma­tra­ju i da su iz­o­sta­le i de­talj­ni­je od­red­be o iz­u­ze­ću čla­no­va sa­vje­ta iz od­lu­či­va­nja o pi­ta­nji­ma u ko­ji­ma se mo­gu na­ći u su­ko­bu in­te­re­sa.
U HRA su uka­za­li da ni­je pre­ci­zi­ra­no na osno­vu če­ga i ka­ko se ocje­nju­je „op­šta spo­sob­nost su­di­je za vr­še­nje su­dij­ske funk­ci­je“ što vo­di u neo­prav­da­nu ar­bi­trer­nost.
– Pred­lo­že­no je, na­da­mo se gre­škom, i da se osu­da su­di­je ili čla­na Sud­skog sa­vje­ta za kri­vič­na dje­la, kao što su uče­stvo­va­nje u tu­či, zlo­sta­vlja­nje, pri­nu­da, pre­va­ra, po­vre­da pra­va na pod­no­še­nje prav­nog sred­stva, na­si­lje u po­ro­di­ci ili po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci, ne sma­tra ne­čim što bi ih či­ni­lo ne­do­stoj­nim za vr­še­nje su­dij­ske funk­ci­je, od­no­sno funk­ci­je čla­na sa­vje­ta – na­ve­li su iz HRA.
Pred­la­žu da se za­dr­ži kri­te­ri­jum „do­stoj­no­sti” za oba­vlja­nje funk­ci­je su­di­je, ko­ji je uklo­njen iz pred­lo­ga za­ko­na, ali da se ne ocje­nju­je od je­dan do pet, kao do sa­da, već ocje­nom do­sto­jan – ne­do­sto­jan.
Sma­tra­ju i da bi re­dov­no tre­ba­lo ocje­nji­va­ti rad su­di­ja Vr­hov­nog su­da, kao i dru­gih su­di­ja, u skla­du sa pre­po­ru­kom Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je. Tre­ba­lo bi, ka­ko ka­žu, pre­ci­zi­ra­ti kri­te­ri­ju­me za iz­bor pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da i da se „pro­hod­nost advo­ka­ta, pro­fe­so­ra i dru­gih is­tak­nu­tih prav­ni­ka na mje­sto su­di­je Vr­hov­nog su­da ne ogra­ni­ča­va na sa­mo jed­nog su­di­ju tog su­da“.
Iz HRA su pred­lo­ži­li da se pi­sa­ni test spro­vo­di za sve kan­di­da­te za su­di­ju, a ne sa­mo za one ko­ji ni­je­su oci­je­nje­ni na pra­vo­sud­nom is­pi­tu, kao i da se „spo­sob­nost za do­no­še­nje od­lu­ka i rje­ša­va­nje su­ko­ba“ i „ra­zu­mi­je­va­nje ulo­ge su­di­je u dru­štvu“ ocje­nju­ju na osno­vu pi­sa­nog te­sta, a ne in­ter­vjua, ka­ko bi se obez­bi­je­di­la objek­tiv­nost u ocje­nji­va­nju.
A.T.


Spri­je­či­ti pod­no­še­nje ostav­ki pri­je utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti

U Ak­ci­ji za ljud­ska pra­va pred­la­žu da se spri­je­či to da su­di­ji mo­že pre­sta­ti su­dij­ska funk­ci­ja na lič­ni za­htjev na­kon po­kre­ta­nja po­stup­ka utvr­đi­va­nja di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti pri­je okon­ča­nja tog po­stup­ka. Ti­me bi se, ka­ko sma­tra­ju, spri­je­či­la prak­sa da su­di­ja pro­tiv ko­ga je po­kre­nut po­stu­pak da­va­njem ostav­ke na funk­ci­ju spri­je­či utvr­đi­va­nje od­go­vor­no­sti za pro­pu­ste u do­ta­da­šnjem ra­du.
– Ima­ju­ći u vi­du za­ko­ne iz okru­že­nja ko­ji ure­đu­ju rad slič­nih sa­vje­ta i pra­va i du­žno­sti su­di­ja, oči­gled­no je da pred­lo­že­ni za­kon ni­je još uvi­jek u for­mi za usva­ja­nje, već zah­ti­je­va bar još je­dan pa­žljiv pre­gled – oci­je­ni­li su iz HRA.