Raz­dra­ga­nu i ve­se­lu at­mos­fe­ru u do­mu Pod­go­ri­čan­ke Il­de Zvr­ko (27) sa­mo na krat­ko je pre­ki­nuo do­la­zak na­še no­vi­nar­ske eki­pe. Na­kon uč­ti­vog ru­ko­va­nja sa go­sti­ma, pe­to­ro ma­li­ša­na dva­de­set­sed­mo­go­di­šnje sa­mo­hra­ne maj­ke, po­no­vo je pu­nu pa­žnju po­sve­ti­lo svo­jim no­vim igrač­ka­ma ko­je su do­bi­li od ne­ka­da­šnjih Il­di­nih sta­ra­te­lja – Do­ma za ne­zbri­nu­tu dje­cu „Mla­dost“ iz Bi­je­le. Pro­či­tav­ši u „Da­nu“ tekst o Il­di i nje­nim ma­li­ša­ni­ma i uslo­vi­ma u ko­ji­ma su do­če­ka­li No­vu go­di­nu, pred­stav­ni­ci do­ma iz Bi­je­le do­ni­je­li su od­lu­ku da da­ro­vi­ma ma­lo uljep­ša­ju dje­tinj­stvo dje­ce nji­ho­ve ne­ka­da­šnje šti­će­ni­ce. Na nji­ho­vu adre­su ju­če su sti­gli po­klo­ni u vi­du igra­ča­ka, odje­će, obu­će, hra­ne, škol­skog pri­bo­ra i mno­go če­ga još što će Il­di po­mo­ći da bez­bri­žni­je pre­ži­vi ovaj mje­sec. Po­klo­ne joj je uru­či­la nje­na ne­ka­da­šnja so­ci­jal­na rad­ni­ca iz do­ma Gor­da­na Kru­nić.
Ka­ko je „Dan“ ra­ni­je pi­sao, Il­da je sa­mo­hra­na maj­ka pe­to­ro ma­lo­ljet­ne dje­ce ko­ja ži­ve od 165 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći. Dru­gih pri­ho­da ne­ma, a iako rad­no spo­sob­na, Il­da je tre­nut­no po­sve­će­na naj­va­žni­jem za­ni­ma­nju – da bu­de maj­ka. Nje­ni ma­li­ša­ni uz­ra­sta su od če­ti­ri do de­set go­di­na, a če­tvo­ro njih ide u osnov­nu ško­lu. Za­hva­lju­ju­ći po­mo­ći do­brih lju­di, Il­da uspi­je­va da dje­ci obez­bi­je­di naj­po­treb­ni­je.
Pre­ma Il­di­nim ri­je­či­ma, nje­na so­ci­jal­na rad­ni­ca Gor­da­na Kru­nić, ko­ja je o njoj bri­gu vo­di­la dok je još ži­vje­la u Bi­je­loj, pro­či­ta­la je tekst ko­ji je iza­šao u „Da­nu“ i do­šla na ide­ju da po­mog­ne nji­ho­voj šti­će­ni­ci. Njen pred­log je, ka­ko ka­že Il­da, od­mah pri­hva­tio i di­rek­tor Do­ma, a Il­da za njih ima sa­mo ri­je­či hva­le.
– Gor­da­na je bi­la mo­ja so­ci­jal­na rad­ni­ca i uvi­jek sam ima­la nje­nu po­dr­šku. Dok sam bi­la u do­mu, vo­di­la je ra­ču­na o mo­joj po­ro­dič­noj pen­zi­ji i sa­vje­to­va­la me ka­ko bi tre­ba­lo da po­tro­šim taj no­vac. Od nje­ga sam do­gra­di­la obje­kat u ko­jem sa­da ži­vi­mo – na­vo­di Il­da.
Kon­takt sa oso­bljem iz do­ma u Bi­je­loj ni­ka­da, ka­ko ka­že, ni­je u pot­pu­no­sti pre­ki­nu­la, na­vo­de­ći da ovo ni­je pr­va po­moć sa nji­ho­ve stra­ne.
– Sva­ko od dje­ce je pri­je No­ve go­di­ne do­bi­lo po pa­ke­tić i škol­ski pri­bor za po­če­tak škol­ske go­di­ne – ka­za­la je ona.
Il­di je po­seb­no zna­čaj­na po­moć u vi­du hra­ne i odje­će za dje­cu, dok su se ma­li­ša­ni naj­vi­še ob­ra­do­va­li igrač­ka­ma.
– Ova­kvi po­stup­ci mno­go zna­če i za­hva­li­la bih lju­di­ma iz do­ma u Bi­je­loj. Dje­ca su se naj­vi­še ob­ra­do­va­la igrač­ka­ma ko­je ne is­pu­šta­ju iz ru­ku – go­vo­ri Il­da sa osmje­hom na li­cu.
Od škol­skog pri­bo­ra, do­bi­li su sve, od gu­mi­ca do ran­če­va, za­tim hra­nu i gar­de­ro­bu.
Zbog si­tu­a­ci­je u ko­joj se na­la­zi Il­da, Kru­ni­će­va je pi­sa­la Se­kre­ta­ri­ja­tu za dje­či­ju i so­ci­jal­nu za­šti­tu i gra­do­na­čel­ni­ku Pod­go­ri­ce Sla­vo­lju­bu Sti­je­po­vi­ću. Ona je na­pi­sa­la do­pis sa pred­lo­zi­ma šta bi se mo­glo ura­di­ti za po­ro­di­cu Zvr­ko, uz sa­rad­nju Do­ma „Mla­dost“.
Po­red bri­ge o Lej­li (10), Me­di­ni (8), Da­vu­du (7), Da­ri­su (6) i El­me­di­nu (4), Il­da ne mo­že da se za­po­sli. Ipak, upr­kos ve­o­ma te­škoj ma­te­ri­jal­noj si­tu­a­ci­ji, ona ka­že da je sreć­na že­na i da su nje­no bo­gat­stvo dje­ca.
– Sa­mo nek su oni do­bro, to mi je naj­ve­ća sre­ća, sve­ga dru­gog će bi­ti. Mi ži­vi­mo od 165 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći, što ni­je do­volj­no nov­ca za sve ži­vot­ne po­tre­be. Dje­ci ne­do­sta­je mno­go to­ga – od hra­ne do igra­ča­ka i ga­re­de­ro­be – ka­za­la je Il­da.
Po­red Do­ma „Mla­dost“, Il­da i nje­na dje­ca če­sto po­moć do­bi­ja­ju od hu­ma­ni­tar­ne fon­da­ci­je Ban­ka hra­ne ko­ja im če­sto da­je pa­ke­te po­mo­ći, ali i no­vo­go­di­šnje da­ro­ve za dje­cu. A.T.


Sa­ma obez­bi­je­di­la krov nad gla­vom

Il­da Zvr­ko je za­jed­no sa se­strom na­pra­vi­la ku­ću u ko­joj ži­vi sa svo­jom dje­com.
– Ži­vje­la sam u ovoj ku­ći sa se­strom. Ma­lo po­ma­lo uspje­li smo da obez­bi­je­di­mo krov nad gla­vom, a pri­ma­le smo i oče­vu pen­zi­ju. Me­đu­tim, ima­mo pro­blem zbog ve­li­ke kon­cen­tra­ci­je vla­ge, pa smo pri­mo­ra­ni da spa­va­mo u jed­noj pro­sto­ri­ji svi za­jed­no, iako ima­mo tri so­be. To stva­ra i do­dat­ni pro­blem jer moj sin ima bron­hi­tis i do sko­ro je išao na in­ha­la­ci­ju – po­ža­li­la se Zvr­ko.