U Cr­noj Go­ri se da­nas ćir­li­ca za­mje­nju­je „čir­gi­li­com”, uni­šta­va se srp­ski je­zik i pre­tva­ra u ne­po­sto­je­ći je­zik ovog na­ro­da i nje­go­vih vje­ko­va, u ta­ko­zva­ni cr­no­gor­ski, a ja bih pri­je re­kao mon­te­ne­grij­ski je­zik, ka­zao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na si­noć­njoj Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji u hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci. On je is­ta­kao da smo obi­lje­ža­va­ju­ći 520. go­di­šnji­cu Ok­to­i­ho­vog osmo­gla­sni­ka du­žni da se pod­sje­ti­mo ne­pro­cje­nji­vog do­pri­no­sa Sve­tog Sa­ve, nje­go­ve knji­žev­ne, bo­go­slov­ske, cr­kve­ne i pro­svjet­ne ško­le u for­mi­ra­nju, ka­ko du­hov­no­sti i ukup­ne sred­njo­vje­kov­ne kul­tu­re, ta­ko i je­zi­ka.
–To na­ro­či­to tre­ba is­ta­ći ov­dje u Cr­noj Go­ri, ali i ne sa­mo ov­dje, ne­go i u Sr­bi­ji i dru­gim na­šim kra­je­vi­ma, s raz­lo­ga što se srp­ski, sr­bulj­ski je­zik, što se azbu­ka ki­ri­lo-me­to­di­jev­ska, sve­to­sav­ska, zva­na ći­ri­li­ca, pot­pu­no po­ti­sku­je iz ži­vo­ta ovih na­ro­da ko­ji su pre­ko te azbu­ke po­sta­li zre­li ze­malj­ski na­ro­di. U Cr­noj Go­ri se po­ti­sku­je i uni­šta­va srp­ski je­zik, ko­ji je bio vje­kov­ni je­zik od vre­me­na Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, u epo­hi Ne­ma­nji­ća, Bal­ši­ća, Cr­no­je­vi­ća, pa sve do Pe­tro­vi­ća i na­ših vre­me­na. U Cr­noj Go­ri da­nas se uni­šta­va srp­ski je­zik i kao go­vor­ni i kao azbu­ka. Srp­ski je­zik se pre­tva­ra u ne­po­sto­je­ći je­zik ovog na­ro­da i nje­go­vih vje­ko­va, u ta­ko­zva­ni cr­no­gor­ski, ja bih pri­je re­kao mon­te­ne­grij­ski. Azbu­ka ko­ja je stva­ra­na od vre­me­na Sve­tog Ći­ri­la i Me­to­di­ja, ćir­li­ca, za­mje­nju­je se „čir­gi­li­com” i ta­ko do­la­zi do jed­nog ra­di­kal­nog pre­ki­da, da ne ka­žem uni­šte­nja sve­u­kup­ne kul­tu­re ovog na­ro­da. To je je­din­stve­ni po­du­hvat u Evro­pi i svi­je­tu da se je­dan na­rod od­ri­če ime­na svog je­zi­ka i svog pi­sma, na ko­me je stvo­rio sve ono što je stvo­rio i kroz šta je ušao kroz sve isto­rij­ske na­ro­de – ka­zao je mi­tro­po­lit na Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji.
On je re­kao da bi sto­ga 520. go­di­šnji­ca Ok­to­i­ho­vog osmo­gla­sni­ka tre­ba­lo da bu­de pod­sjet­nik svi­ma ko­ji pri­pa­da­ju ovoj kul­tu­ri i pi­smu da se za­mi­sli­mo ku­da smo kre­nu­li.
–Tre­ba da raz­mi­sli­mo da li je to istin­ski, pra­vi put ko­jim tre­ba ho­di­ti u bu­duć­no­sti, ili je to jed­no od mno­gih is­ku­še­nja na­ših vre­me­na; is­ku­še­nja za ko­ja se na­da­mo da će pod­sta­ći sve ra­zum­ne lju­de od kul­tu­re i pa­me­ti, svi­je­sti i sa­vje­sti, da raz­mi­sle da se vra­te se­bi, pa­me­ti, zna­nju, svom na­sle­đu – ka­zao je ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski u po­zdrav­nom slo­vu.
Pod­go­rič­ki pa­roh Ve­li­bor Džo­mić re­kao je da se Sve­ti Sa­va li­tur­gij­ski pro­sla­vlja u Cr­noj Go­ri od naj­ra­ni­jih vre­me­na.
–U ško­la­ma se pro­sla­vlja ot­ka­ko su na­sta­le, ali i u ma­na­sti­ri­ma i hra­mo­vi­ma, kao cen­tri­ma pi­sme­no­sti pri­je ne­go što su osno­va­ne jav­ne ško­le. Sa­vin­dan je pri­li­ka da iz­mje­ri­mo i pre­mje­ri­mo se­be, da se osvr­ne­mo iza se­be, da po­gle­da­mo ko smo, ka­kvi smo, da li li­či­mo na svo­je sve­te i sve­šte­ne pret­ke i šta nas če­ka u bu­duć­no­sti ako bu­de­mo ho­di­li sta­za­ma Sve­tog Sa­ve – ka­zao je pro­to­je­rej Džo­mić.
Sve­to­sav­sku be­sje­du odr­žao je isto­ri­čar dr Du­šan Ba­ta­ko­vić. U okvi­ru pro­gra­ma Sve­to­sav­ske aka­de­mi­je na­stu­pi­li su na­rod­ni gu­slar Ra­jo Vo­ji­no­vić, Je­le­na Jo­va­no­vić Ži­gon, Bo­ja­na Pe­ko­vić, Ste­fan Di­mi­tri­je­vić i Iva­na Ži­gon. Na­stu­pi­la su i srp­ska pje­vač­ka dru­štva „Je­din­stvo“ iz Ko­to­ra i „Sve­to­sav­nik“ iz Pod­go­ri­ce, ho­ro­vi „Sve­ti no­vo­mu­če­nik Stan­ko“ iz Nik­ši­ća, „Sve­ti apo­stol i evan­ge­list Mar­ko“ iz Pod­go­ri­ce, kao i hor Bo­go­slo­vi­je Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na Ce­ti­nju.A.T.


Vuk­sa­no­vi­će­va po­ka­za­la šta mi­sli o vjer­ni­ci­ma SPC

Pred­sjed­ni­ca op­šti­ne Ko­la­šin Želj­ka Vuk­sa­no­vić je iz­o­stan­kom sa Sve­to­sav­ske aka­de­mi­je ko­ja je u ne­dje­lju odr­ža­na u tom gra­du po­ka­za­la svim vjer­ni­ci­ma Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve šta mi­sli o nji­ma, sa­op­šte­no je iz ko­la­šin­ske Gru­pe bi­ra­ča. Oni su oci­je­ni­li da je Vuk­sa­no­vi­će­va tim či­nim po­ni­zi­la i osra­mo­ti­la ko­a­li­ci­o­ne part­ne­re iz So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je (SNP) i De­mo­krat­skog fron­ta (DF).
–Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja je pr­vi put od ob­na­vlja­nja u Ko­la­ši­nu pro­te­kla bez pri­su­stva pred­sjed­ni­ka op­šti­ne, do­ma­ći­na ku­će. Gdje do­ma­ćin ku­će go­ste ne do­če­ku­je, ne­ma ni ku­će ni lju­di. To je ta­ko do sa­da bi­lo u Rov­ci­ma, Mo­ra­či i Va­so­je­vi­ći­ma. Vuk­sa­no­vi­će­va je od­no­som pre­ma Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji po­ka­za­la da joj ne sme­ta­ju sa­mo Mi­le Šu­ko­vić i Mi­le­ta Bu­la­to­vić, ne­go i vla­di­ka cr­no­gor­ski Am­fi­lo­hi­je – pi­še u sa­op­šte­nju GB.
Vuk­sa­no­vi­će­va je, sma­tra­ju u GB, pre­zre­la sve ko­ji se iz­ja­šnja­va­ju kao Sr­bi, ko­jih se, ka­ko su na­ve­li, sje­ti sa­mo kad su joj po­treb­ni nji­ho­vi gla­so­vi.
–Ne­moj­te se ču­di­ti oni­ma ko­ji su je na vlast do­ve­li, ta­kvih je uvi­jek bi­lo u srp­skom na­ro­du, jer je nji­ma lič­ni in­te­res pre­či od sve­ga što je srp­sko. Za­bo­ra­vlja­ju da su ta­mo gdje su za­hva­lju­ju­ći srp­skom bi­rač­kom ti­je­lu, a ne svo­jim spo­sob­no­sti­ma. Pred­sjed­nik op­šti­ne ne tre­ba da se ina­ti ni sa cr­kvom ni sa na­ro­dom, već da ih po­štu­je, bez ob­zi­ra na svo­je mi­šlje­nje i svo­je sta­vo­ve – po­ru­ču­ju iz GB.J.Š.


Ho­će da du­klja­ni­zu­ju Sr­be

U or­ga­ni­za­ci­ji bar­ske cr­kve­ne op­šti­ne i Pro­svet­nog dru­štva „Bar”, a uz po­moć Od­bo­ra za iz­grad­nju Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, u pre­pu­noj sa­li bar­skog Do­ma kul­tu­re odr­ža­na je Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja. Skup je bla­go­slo­vio bar­ski pro­to­je­rej-sta­vro­for­Ra­do­man Mi­jaj­lo­vić.
Sve­to­sav­sku be­sje­du odr­žao je dr Bu­di­mir Alek­sić.
–S ob­zi­rom da srp­ski iden­ti­tet po­či­va na sve­to­sav­sko-ko­sov­skom za­vje­tu, ko­ji se na­la­zi u osno­vi Nje­go­še­vog knji­žev­nog stva­ra­la­štva, on­da ni­je slu­čaj­no što su se Sve­ti Sa­va, ko­sov­ski za­vjet i Nje­goš na­šli na uda­ru svih onih ko­ji na­sto­je da ospo­re naš iden­ti­tet, ili že­le da ga pro­mi­je­ne, pa i na uda­ru cr­no­gor­skog ide­o­lo­škog pro­jek­ta. Su­šti­na tog pro­jek­ta je u na­sto­ja­nju da Sr­bi na pro­sto­ru od Ul­ci­nja do Plje­va­lja bu­du asi­mi­lo­va­ni i du­klja­ni­zo­va­ni – re­kao je, iz­me­đu osta­log, Alek­sić.D.S.


Još vi­še brat­ske i hri­šćan­ske slo­ge

Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka i Cr­kve­na op­šti­na Be­ra­ne prek­si­noć su u be­ran­skom Do­mu kul­tu­re or­ga­ni­zo­va­li sve­ča­nu aka­de­mi­ju po­sve­će­nu pra­zni­ku Sve­tog Sa­ve. Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je ka­zao da je Sve­ti Sa­va u vi­še na­vra­ta po­ho­dio sta­ru Bu­di­mljan­sku žu­pu i da je, osni­va­ju­ći osam epi­sko­pi­ja srp­ske cr­kve, osno­vao i Epi­sko­pi­ju bu­di­mljan­sku, ko­ja će usko­ro obi­lje­ži­ti osam vje­ko­va po­sto­ja­nja.
–Sve­ti Sa­va nas uvi­jek pra­ti, pod­sti­če i bu­di pri­mje­rom svog sve­tog ži­vo­ta i pri­mje­rom svo­jih dje­la ko­ja je iz­vr­šio na ze­mlji. On ujed­no kri­je­pi naš duh kao bla­go­dat­ni za­štit­nik i na­dah­nu­će, kao du­hov­ni vo­đa i ob­je­di­ni­telj ci­je­log srp­skog na­ro­da. Za­to že­lim da se još vi­še du­hov­no ob­je­di­ni­mo, da pro­ši­ri­mo na­ša sr­ca i na­še du­hov­ne vi­di­ke i da u tom svom vi­đe­nju vi­di­mo što bo­lje i li­ce bož­je i li­ce svo­ga bli­žnje­ga. Že­lim da na ta­kav na­čin bu­de što vi­še brat­ske, hri­šćan­ske slo­ge i lju­ba­vi me­đu na­ma i sa­da i uvi­jek – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je.
Be­sje­du je odr­žao knji­žev­nik Mi­lu­tin Mi­ćo­vić, ko­ji je ka­zao da je u po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na u Cr­noj Go­ri, a i u ci­je­lom Srp­stvu, vi­še ka­za­no o Sve­tom Sa­vi ne­go u vje­ko­vi­ma ko­ji su iza nas. D.J.