Pe­ri­od od 1971. do 1980. go­di­ne u Cr­noj Go­ri ka­rak­te­ri­še bla­go za­hla­đe­nje, dok je de­ka­da od 2001. do 2010. go­di­ne bi­la naj­to­pli­ja od po­čet­ka mje­re­nja, po­ka­zao je Na­ci­o­nal­ni iz­vje­štaj o kli­mat­skim pro­mje­na­ma, ko­ji je pred­vi­dio i to­pli­je zi­me. Pro­mje­ne su naj­i­zra­že­ni­je u sje­ver­nom pla­nin­skom re­gi­o­nu gdje je od 2001. do 2010. tem­pe­ra­tu­ra u pro­sje­ku po­ra­sla za plus če­ti­ri ste­pe­na Cel­zi­ju­sa, dok je na pri­mor­ju to­pli­je za 1,3 cel­zi­ju­sa.
Mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić oci­je­nio je ju­če da su to ja­ko zna­čaj­ne pro­mje­ne za kra­tak vre­men­ski pe­ri­od. On je na­veo da iz­vje­štaj po­tvr­đu­je da su pro­iz­vod­nja elek­trič­ne ener­gi­je, po­tro­šnja ener­ge­na­ta u in­du­stri­ji i sa­o­bra­ća­ju glav­ni iz­vor emi­si­je ga­so­va sa efek­tom sta­kle­ne ba­šte u Cr­noj Go­ri.
– Dru­gi do­mi­nan­tan do­pri­nos ukup­nim emi­si­ja­ma ga­so­va sa efek­tom sta­kle­ne ba­šte da­je sek­tor in­du­stri­je, od­no­sno do­mi­nat­na je emi­si­ja sin­te­tič­kih ga­so­va s efek­tom sta­kle­ne ba­šte u pro­iz­vod­nim pro­ce­si­ma u in­du­stri­ji alu­mi­ni­ju­ma. Re­zul­ta­ti uka­zu­ju na bla­go za­hla­đe­nje to­kom de­ka­de od 1971. go­di­ne do 1980. go­di­ne, ko­je se po­du­da­ra sa glo­bal­nim za­hla­đe­njem. Pro­mje­ne ka to­pli­joj kli­mi od 1990. go­di­ne na­ro­či­to su iz­ra­že­ne u pla­nin­skom re­gi­o­nu. De­ka­da od 2001. go­di­ne do 2010. go­di­ne je naj­to­pli­ja de­ka­da od po­čet­ka mje­re­nja – ka­zao je Gvo­zde­no­vić.
On je ka­zao da je, ka­da su u pi­ta­nju pro­mje­ne re­ži­ma pa­da­vi­na ko­je su ka­rak­te­ri­stič­ne, de­ka­da od 2001. go­di­ne do 2010. go­di­ne re­kord­na po sred­njoj go­di­šnjoj ko­li­či­ni pa­da­vi­na na­kon ne­pre­kid­nog de­se­to­go­di­šnjeg de­fi­ci­ta. Go­vo­re­ći o eks­trem­nim do­ga­đa­ji­ma, kazao je da je Cr­na Go­ra ra­nji­va na to­plot­ne ta­la­se, su­še i šum­ske po­ža­re i ja­ke ki­še ko­je do­vo­de do po­pla­va.
– To­plot­ni ta­la­si su sve če­šća po­ja­va, a nji­ho­va du­ži­na po­ka­zu­je ve­li­ku va­ri­ja­bil­nost od go­di­ne do go­di­ne. Du­go­roč­ni­je po­sma­tra­no, po­sto­ji trend uza­stop­nog po­ra­sta tra­ja­nja to­plot­nih ta­la­sa – na­veo je Gvo­zde­no­vić, do­dav­ši da su u iz­vje­šta­ju da­te pro­jek­ci­je bu­du­će kli­me u Cr­noj Go­ri.
– Za re­gi­on ju­go­i­sti­oč­ne Evro­pe, ko­jem pri­pa­da i Cr­na Go­ra, oče­ku­ju se to­pli­je zi­me sa op­se­gom tem­pe­ra­tu­re od 0,5 do tri ste­pe­na Cel­zi­ju­sa do kra­ja 21. vi­je­ka, pri če­mu se pro­mje­na od 1,5 ste­pe­ni oče­ku­je u sle­de­ćih 20 go­di­na – re­kao je Gvo­zde­no­vić.
Dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Da­li­bor­ka Pe­jo­vić ka­za­la je da je ovaj iz­vje­štaj „iskren do­ku­ment”.
– Do­ku­ment ko­ji ni­je že­lio da bje­ži od to­ga da iden­ti­fi­ku­je sla­bo­sti u si­ste­mu i ne­ke no­ve po­tre­be do ko­jih bi tre­ba­lo do­ći, ako bu­de­mo pra­vi­li sle­de­ći iz­vje­štaj. Iz­vje­štaj mo­ra bi­ti prav­no i for­mal­no oba­ve­zu­ju­ći za Vla­di­ne si­ste­me, ali i za one ko­ji na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma do­no­se va­žne i da­le­ko­se­žne od­lu­ke za lo­kal­nu i za dr­žav­nu za­jed­ni­cu. Evrop­ska ko­mi­si­ja i Svjet­ska ban­ka od­lu­či­le su da po­ve­ća­ju kvo­tu fi­nan­sij­skog uče­šća za one pro­jek­te po­dr­ške ko­ji će da­va­ti smjer­ni­ce za rje­ša­va­nje tih pro­ble­ma – na­ve­la je Pe­jo­vi­će­va.
Ge­ne­ral­na di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za ži­vot­nu sre­di­nu i kli­mat­ske pro­mje­ne Iva­na Vo­ji­no­vić ka­za­la je da je Evrop­ska uni­ja (EU) svo­ju po­zna­tu po­ro­lu za sma­nje­nje mi­si­ja ga­so­va s efe­kr­tom sta­kle­ne ba­šte za 20 od­sto, po­ve­ća­nje uče­šća ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je za 20 od­sto i po­ve­ća­nje ener­get­ske efi­ka­sno­sti za isti pro­ce­nat do 2030. go­di­ne po­ja­ča­la. Ona je na­ve­la da Cr­na Go­ra, kao bu­du­ća čla­ni­ca EU, tre­ba da ima u vi­du te ci­lje­ve.M.S.


Ugro­že­na bez­bjed­nost hra­ne i zdra­vlje lju­di

Stal­ni pred­stav­nik UNDP No­ri­mas Ši­mo­mu­ra ka­zao je da se oče­ku­je da će kli­mat­ske pro­mje­ne bi­ti je­dan od naj­ve­ćih de­sta­bi­li­zi­ra­ju­ćih fak­to­ra 21. vi­je­ka, ko­ji bi kao ta­kav mo­gao da pod­ri­je glo­bal­nu eko­no­mi­ju i da ugro­zi bez­bjed­nost hra­ne i zdra­vlja lju­di.
– Kli­mat­ske pro­mje­ne će ta­ko­đe in­di­rekt­no uti­ca­ti na bi­o­di­ver­zi­tet, vod­ne re­sur­se i pro­mje­ne ži­vot­ne sre­di­ne. Ovi tren­do­vi će stvo­ri­ti ri­zi­ke, ali i pri­li­ke za bi­zni­se, uklju­ču­ju­ći i tu­ri­stič­ki sek­tor, ko­ji je po­seb­no zna­ča­jan za Cr­nu Go­ru – na­veo je on.