U Cr­noj Go­ri u po­pu­la­ci­ji sta­ro­sti do 19 go­di­na broj mu­ška­ra­ca je za 6.300 ve­ći od bro­ja že­na, što po ocje­ni struč­nja­ka pred­sta­vlja za­bri­nja­va­ju­ći tred ko­ji na­šu dr­ža­vu vo­di u de­mo­graf­ski dis­ba­lans. An­tro­po­lo­zi, so­ci­o­lo­zi i psi­ho­lo­zi su mi­šlje­nja da tra­di­ci­o­nal­na že­lja za do­bi­ja­njem mu­škog po­tom­ka i prak­ti­ko­va­nje se­lek­tiv­nih abor­tu­sa pri­je­ti da po­re­me­ti pri­rod­ne proce­se, što će za po­sle­di­cu ima­ti po­ve­ćan broj sa­ma­ca, u kon­kret­nom slu­ča­ju ne­že­nja.
U pu­bli­ka­ci­ji „Že­ne i mu­škar­ci u Cr­noj Go­ri”, ko­ju je ob­ja­vi­lo Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va i MON­STAT, na­vo­di se da u naj­mla­đoj gru­pi sta­nov­ni­štva ima vi­še dje­ča­ka, i to 52 od­sto, dok u naj­sta­ri­joj po­pu­la­ci­ji, od pre­ko 65 go­di­na, ima vi­še že­na, čak 57,6 pro­ce­na­ta.
– Ana­li­za pol­ne struk­tu­re sta­nov­ni­štva pre­ma sta­ro­sti po­ka­zu­je do­mi­na­ci­ju mu­ške po­pu­la­ci­je sve do sta­ro­sti od 29 go­di­na, a za­tim, usled raz­li­ka u ni­vou smrt­no­sti pre­ma sta­ro­sti i po­lu i struk­tu­re mi­gra­na­ta po po­lu i sta­ro­sti, že­ne po­sta­ju broj­ni­je. In­deks sta­re­nja kre­će se u smje­ru kon­stant­nog sma­nje­nja uče­šća mla­dih uz isto­vre­me­no po­ve­ća­nje uče­šća sta­rih li­ca. Ova­kav trend je na­ro­či­to iz­ra­žen kod žen­skog di­je­la po­pu­la­ci­je. Pro­sječ­na sta­rost mu­ška­ra­ca i že­na gra­nič­nu vri­jed­nost od 30 go­di­na pre­šla je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka – ka­že se u pu­bli­ka­ci­ji.
Uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor, an­tro­po­log Li­di­ja Vu­ja­čić ka­že za „Dan” da de­mo­graf­ski po­da­ci ni­je­su sa­mo pro­ste či­nje­ni­ce, već i ši­ri po­ka­za­telj struk­tur­nih i vri­jed­no­snih ka­rak­te­ri­sti­ka sta­nov­ni­štva i uop­šte ,,pro­fi­la” jed­nog dru­štva. Sto­ga i de­mo­graf­ski dis­ba­lans, ka­ko na­vo­di, na­rav­no za­vi­sno od uzro­ka ko­ji su ga uslo­vi­li, mo­že uti­ca­ti na bu­du­ću kon­ste­la­ci­ju od­no­sa u dru­štvu.
– Ta­ko, upra­vo, po­me­nu­ti po­da­tak da je broj mu­ška­ra­ca u naj­mla­đoj gru­pi sta­nov­ni­štva u Cr­noj Go­ri znat­no ve­ći od bro­ja že­na mo­že da se tu­ma­či na dva na­či­na. Kao slu­čaj­nost ili kao kon­tro­li­sa­ni čin ra­đa­nja, od­no­sno po­sle­di­ca že­lje ro­di­te­lja da do­bi­ju mu­ško po­tom­stvo, o če­mu je bi­lo ri­je­či u do­ma­ćoj jav­no­sti to­kom mi­nu­lih mje­se­ci. Da li su i da­lje mu­ška dje­ca po­želj­ni­ja u na­šoj sre­di­ni? Na­i­me, či­ni se da, pa­ra­lel­no sa rod­nim ulo­ga­ma, i da­lje op­sto­ja­va­ju pred­sta­ve o ,,va­žno­sti” od­re­đe­nog po­la pa se ja­vlja­ju i pol­ne pre­fe­ren­ce i ka­da je po­tom­stvo u pi­ta­nju. Tre­nut­ni de­mo­graf­ski trend, uko­li­ko se na­sta­vi, mo­že do­ve­sti u bu­duć­no­sti do de­mo­graf­skog dis­ba­lan­sa na ni­vou dr­ža­ve. Me­đu­tim, ima­ju­ći u vi­du i in­ten­ziv­na mi­gra­tor­na kre­ta­nja na glo­bal­nom ni­vou či­je će se po­sle­di­ce osje­ti­ti i kod nas, no­vu kon­ste­la­ci­ju ši­rih so­ci­o­e­ko­nom­skih od­no­sa, te­ško je go­vo­ri­ti o ne­kim ja­snim pro­jek­ci­ja­ma i po­sle­di­ca­ma tre­nut­nog de­mo­graf­skog (dis)ba­lan­sa. Ta­ko­đe, po­sta­vlja se pi­ta­nje i ko­ji će no­vi ,,tren­do­vi” bi­ti ak­tu­el­ni u bu­duć­no­sti ka­da su fer­ti­li­tet­ne pre­fe­ren­ce – ka­že Vu­ja­čić.
So­ci­o­log Sr­đan Vu­ka­di­no­vić ka­že da su se­lek­tiv­ni abor­tu­si, od­no­sno pre­kid trud­no­će ka­da se ot­kri­je da že­na no­si dje­voj­či­cu, ve­li­ki pro­blem u Cr­noj Go­ri, či­je po­sle­di­ce mo­gu eska­li­ra­ti u bli­skoj bu­duć­no­sti.
– Na­ta­li­tet pa­da jer i po­ro­di­ca gu­bi na zna­ča­ju. Ve­li­ki broj fa­mi­li­ja se od­lu­ču­je da ima sa­mo jed­no di­je­te i to su tren­do­vi ko­ji go­vo­re da će Cr­na Go­ra 2050. go­di­ne ima­ti 10 od­sto ma­nje sta­nov­ni­štva ne­go da­nas. To su su­mor­ne pro­cje­ne. Još ovaj trend sma­nje­nja bro­ja že­na u dr­ža­vi go­vo­ri da će bi­ti ma­nje bra­ko­va, a sa­mim tim i dje­ce – ka­že Vu­ka­di­no­vić.
On na­vo­di da na­še pa­tri­jar­hal­no dru­štvo još nje­gu­je kult mu­škog po­tom­ka, iako bi po pri­ro­di stva­ri sva­ko di­je­te bez ob­zi­ra na pol tre­ba­lo da bu­de bla­go­slov.
– Žen­ska dje­ca još ni­je­su ste­kla sta­tus ko­ji ima­ju mu­ška dje­ca i za­to nam se de­ša­va­ju se­lek­tiv­ni abor­tu­si. Pla­šim se da će se ak­tu­e­li­zo­va­ti i broj sa­ma­ca, a tu je on­da bi­je­la ku­ga što je još go­re. Po­ro­di­ca kao osnov­na će­li­ja dru­štva je ugro­že­na, od nje sve po­ti­če, a ako ona osla­bi bi­će lo­še sta­nje i u dru­štvu – upo­zo­ra­va Vu­ka­di­no­vić.
M.S.


Pri­ro­da se ne mo­že pre­va­ri­ti

Psi­ho­log Rad­mi­la Stu­par Đu­ri­šić sma­tra da pri­ro­da uvi­jek ure­di stva­ri ona­ko ka­ko je nu­žno. Ona is­ti­če da je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na broj že­na bio ve­ći od bro­ja mu­ška­ra­ca, pa su one osta­ja­le bez part­ne­ra i po­to­ma­ka, a sa­da se ta­kva sud­bi­na spre­ma mu­škar­ci­ma.
– Mi smo na Bal­ka­nu gu­bi­li mu­škar­ce i u broj­nim ra­to­vi­ma, na­ža­lost, pa je on­da bio ve­ći broj že­na. Vje­ru­jem da će pri­ro­da uskla­di­sti stva­ri. Pi­ta­nje je ko­li­ko će ti mu­škar­ci bi­ti plod­ni. Mu­ška­rac ipak mo­že da ože­ni i sta­ri­ju že­nu, ima tu ši­ri­ne. Ri­jet­ko ka­da se lju­di vjen­ča­va­ju sa svo­jom ge­ne­ra­ci­jom. Lju­bav ne po­zna­je gra­ni­ce, ta­ko da ni­šta stra­šno i da se mu­škar­ci že­ne sa sta­ri­jim že­na­ma, po­što smo do sa­da ima­li obr­nu­tu prak­su. Pri­ro­da uvi­jek sre­đu­je stva­ri, ona ne do­zvo­lja­va ni­šta mi­mo nje. Ka­da smo ima­li vi­šak že­na to je bi­lo pro­u­zro­ko­va­no ra­to­vi­ma, on­da smo po­če­li da ra­di­mo se­lek­tiv­ne abor­tu­se da bi bi­lo ma­nje že­na. Zna­či ne smi­je­mo se igra­ti Bo­ga, pu­sti­mo pri­ro­du da uči­ni svo­je, ne ra­di­mo pro­tiv nje – is­ti­če Stu­par Đu­ri­šić.