-Še­sna­est go­di­na od NA­TO bom­bar­do­va­nja ne­ka­da­šnje Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je (SRJ) na­vr­ša­va se sju­tra, 24. mar­ta, a za žr­tve, me­đu ko­ji­ma ve­li­ki broj ci­vi­la i dje­ce, kao i za ra­za­ra­nje ci­vil­nih obje­ka­ta – ško­la, bol­ni­ca, do da­nas ni­je ni­ko od­go­va­rao ni­ti je otvo­re­no pi­ta­nje od­go­vor­no­sti.
Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” upo­zo­ra­va­ju i da su ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce po zdra­vlje sta­nov­ni­štva na Ko­so­vu zbog osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma, uka­zu­ju­ći da se „du­hov­na i fi­zič­ka kon­ta­mi­na­ci­ja osje­ća i u Cr­noj Go­ri”.
Pod­sje­ti­mo, to­kom agre­si­je Ali­jan­se u Cr­noj Go­ri je stra­da­lo 10 oso­ba, me­đu ko­ji­ma i tro­je dje­ce. Kr­va­vi epi­log NA­TO bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re bio je oko 3.000 uga­še­nih ži­vo­ta.
Pr­vog da­na na­pa­da pa­la je i pr­va žr­tva – de­vet­na­e­sto­go­di­šnji Sa­ša Sta­jić iz Be­o­gra­da, ko­ji je po­gi­nuo na rat­noj stra­ži u kru­gu ka­sar­ne „Mi­lo­van Ša­ra­no­vić” u Da­ni­lov­gra­du. U na­pa­di­ma ko­ji su usli­je­di­li 6. apri­la 1999. go­di­ne NA­TO je ba­cio bom­be na aero­drom u Go­lu­bov­ci­ma. Dan ka­sni­je bom­bar­do­va­na je far­ma u Pod­go­ri­ci, ka­da su stra­da­la tri rad­ni­ka za­po­sle­na na njoj. To­kom 16. apri­la vi­še pro­jek­ti­la i bom­bi po­go­di­lo je pod­ruč­je Pod­go­ri­ce i Da­ni­lov­gra­da, a 30. april osta­će upam­ćen kao je­dan od naj­kr­va­vi­jih da­tu­ma u no­vi­joj isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Ta­da je bom­bar­do­va­no Mu­ri­no, ka­da je stra­da­lo naj­vi­še ci­vi­la to­kom te agre­si­je. Stra­da­lo je šest ne­vi­nih gra­đa­na. Ži­vo­te su iz­gu­bi­la dje­ca – če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Mi­ro­slav Kne­že­vić (1985), tri­na­e­sto­go­di­šnja Oli­ve­ra Mak­si­mo­vić (1986) i de­se­to­go­di­šnja Ju­li­ja Bru­dar (1989). U na­pa­du su stra­da­li i Vu­kić Vu­le­tić (1953), Mil­ka Ko­ča­no­vić (1930) i Ma­noj­lo Ko­ma­ti­na (1927).
Sje­ća­ju­ći se tih stra­vič­nih da­na, Mir­ko Kne­že­vić, Mi­ro­sla­vov otac, ka­že da je šest ne­du­žnih ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma i tro­je ma­lo­ljet­ne dje­ce ubi­je­no a da pri­tom na tom pro­sto­ru ni­je bi­lo ni­ti jed­nog voj­nog ci­lja.
– Šta da ka­žem na­kon 16 go­di­na od tog zlo­či­na!? Mi smo taj zlo­čin i ubi­stvo na­ših naj­dra­žih, od stra­ne NA­TO-a, ima­li za je­dan dan, sa bo­lom ko­ji ne mo­že mi­nu­ti ni za hi­lja­du go­di­na da se ži­vi. Ali nam je mno­go te­že što nas ova vlast ubi­ja evo 16 go­di­na. Oni te na­še žr­tve ni pre­ko jed­nog sred­stva in­for­mi­sa­nja ni­kad ni po­me­nu­li ni­je­su, a ka­mo­li da osu­de taj zlo­čin. Sve što su mo­gli uči­ni­li su da se ri­ječ NA­TO ne smi­je ko­ri­sti­ti u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu. U nji­ho­vo na­ruč­je hr­le ne pi­ta­ju­ći na­rod i ga­ze­ći pro­ce­du­ru u po­ho­du do tog ci­lja. Pred­sjed­nik dr­ža­ve Fi­lip Vu­ja­no­vić je pri­su­stvo­vao sa­hra­na­ma, ali to do­ži­vlja­va­mo kao go­li pro­to­kol, jer ni iz nje­go­vih usta te na­še žr­tve ni­je­su po­me­nu­te zva­nič­no. Šta bi sa obi­ča­jem ljud­skim kad je u pi­ta­nju smrt, da bar pri­su­stvom ubla­že bol – ogor­če­no se pi­ta Mir­ko Kne­že­vić.
Nje­gov brat prof. dr Mar­ko Kne­že­vić ka­že da Mu­ri­no ne za­bo­ra­vlja zlo­či­nač­ko bom­bar­do­va­nje ni SRJ ni Mu­ri­ne. Sva­ke go­di­ne se na taj dan or­ga­ni­zu­je obi­lje­ža­va­nje tog stra­da­nja, gdje pri­su­stvu­ju pred­stav­ni­ci op­šti­na Plav, An­dri­je­vi­ca i Be­ra­ne, kao i sve­šten­stvo Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve.
– Dav­no je re­če­no da za­bo­ra­vi­ti zlo­čin rav­no je zlo­či­nu. Na­ža­lost, vlast Cr­ne Go­re na­sto­ji da se ovaj zlo­čin u Mu­ri­nu za­ta­ška i za­bo­ra­vi. Vi­še im je sta­lo da za­šti­te in­te­re­se NA­TO-a, gdje že­le da ugu­ra­ju Cr­nu Go­ru. To je do­kaz da je ova vlast od­na­ro­đe­na, jer, pre­ma an­ke­ta­ma, ra­ni­jim i sa­da­šnjim, oko 70 od­sto sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re je pro­tiv ula­ska u to be­za­ko­nje – upo­zo­ra­va dr Kne­že­vić.
Od­na­ro­đe­na cr­no­gor­ska vlast u za­gr­lja­ju je s lju­di­ma ko­ji su pri­je 16 go­di­na ku­ka­vič­ki ubi­ja­li na­šu dje­cu ba­ca­ju­ći bom­be sa vi­še od 10.000 ki­lo­me­ta­ra, ka­zao je pa­roh gr­bljan­ski Mi­jaj­lo Bac­ko­vić. On je za „Dan” re­kao da će Brat­stvo pra­vo­slav­ne omla­di­ne, za­jed­no sa Ma­ti­com Bo­ke i NVO „Ne u rat, ne u NA­TO”, sju­tra obi­lje­ži­ti po­če­tak NA­TO agre­si­je nad Cr­nom Go­rom, na­vo­de­ći da će se slu­ži­ti i pa­ra­stos za sve po­gi­nu­le to­kom bom­bar­do­va­nja Cr­ne Go­re i Sr­bi­je.
– Mi u Tiv­tu, na­ža­lost, ima­mo dvo­ji­cu mla­dih lju­di ko­ji su sa­hra­nje­ni na gro­blju na Pre­vla­ci, što je još je­dan od raz­lo­ga za­što mi to ma­lo ma­sov­ni­je or­ga­ni­zu­je­mo i što vi­še or­ga­ni­za­ci­ja uče­stvu­je. U uto­rak će­mo na Pre­vla­ci slu­ži­ti pa­ra­stos svim po­stra­da­lim u NA­TO bom­bar­do­va­nju. Po­sli­je pa­ra­sto­sa će­mo oti­ći na grob da po­lo­ži­mo cvi­je­će i slu­ži­mo po­men na gro­bu Mar­ka Avra­mo­vi­ća, pri­pad­ni­ka 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de, ina­če Tiv­ća­ni­na ko­ji je po­stra­dao 1999. go­di­ne. Pre­mi­nuo je od po­sle­di­ca bom­be ko­ja je pa­la u bli­zi­ni Ni­ša. Dru­gi mla­di čo­vjek ko­ji je tu sa­hra­njen je Dra­gan Bje­la­no­vić, ko­ji je stra­dao 1998. go­di­ne u to­ku ra­ta od stra­ne al­ban­skih te­ro­ri­sta. Nji­ho­ve po­ro­di­ce pri­su­stvo­va­će ovom do­ga­đa­ju. Pri­su­stvo­va­će i vi­še udru­že­nja i or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se pro­ti­ve ula­sku u NA­TO, u or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja nam je „po­da­ri­la” sve „da­ro­ve” Mi­lo­srd­nog an­đe­la, ko­ja na­ža­lost i dan-da­nas po­sto­ji. Po­sle­di­ce tih „da­ro­va” osje­ća­mo i dan-da­nas na svo­joj ko­ži, ne sa­mo mi u Cr­noj Go­ri ne­go i na­rod ko­ji je ostao na Ko­so­vu – ka­zao je on.
Bac­ko­vić upo­zo­ra­va da su ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce po zdra­vlje sta­nov­ni­štva na Ko­so­vu zbog osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma, uka­zu­ju­ći da se du­hov­na i fi­zič­ka kon­ta­mi­na­ci­ja osje­ća i u Cr­noj Go­ri.
En­tu­zi­ja­zam za bor­bu pro­tiv NA­TO oku­pa­ci­je ni na iz­ma­ku če­tvr­te go­di­ne po­sto­ja­nja mi­rov­nog po­kre­ta „Ne u rat, ne u NA­TO”, ka­ko ka­že pred­sjed­nik ove or­ga­ni­za­ci­je Goj­ko Ra­i­če­vić, ne na­pu­šta nje­ne čla­no­ve. U ci­lju obi­lje­ža­va­nja po­čet­ka NA­TO bom­bar­do­va­nja, ka­ko ka­že, re­a­li­zo­va­će vi­še ak­tiv­no­sti, od obi­la­ska spo­men-obi­ljež­ja žr­ta­va, or­ga­ni­za­ci­je pre­da­va­nja i tri­bi­na, kao i po­sje­tu rat­nog he­ro­ja Đor­đa Ani­či­ća i nje­go­ve ču­ve­ne po­sa­de ko­ja je sru­ši­la „po­nos” ame­rič­ke i NA­TO avi­ja­ci­je.
Tog 24. mar­ta 1999. go­di­ne iz Avi­ja­na u Ita­li­ji kre­nuo je let „Mi­lo­srd­nog an­đe­la”, ka­da je i za­po­če­la NA­TO agre­si­ja pro­tiv Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je. Tog 24. mar­ta 1999. go­di­ne, oko 20 ča­so­va, po­če­lo je ra­za­ra­nje Ju­go­sla­vi­je. Epi­log dej­stvo­va­nja „Mi­lo­srd­nog an­đe­la” po­sli­je 78 da­na ne­za­pam­će­ne agre­si­je bio je 30.000 va­zdu­šnih na­le­ta, 50.000 is­pa­lje­nih ra­zor­nih pro­jek­ti­la i oko tri hi­lja­de uga­še­nih ljud­skih ži­vo­ta. Ra­nje­no je 12.500 sta­nov­ni­ka, a ogrom­na ma­te­ri­jal­na šte­ta na­či­nje­na je na broj­nim voj­nim i ci­vil­nim objek­ti­ma, ško­la­ma, zdrav­stve­nim cen­tri­ma, spo­me­ni­ci­ma kul­tu­re, me­dij­skim ku­ća­ma i slič­no.
Bom­bar­do­va­nje SR Ju­go­sla­vi­je za­vr­še­no je 10. ju­na 1999. usva­ja­njem Re­zo­lu­ci­je 1244 Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja. N.V.–A.T.


Gra­đa­ni ne­će u Ali­jan­su

Či­nje­ni­ca da je pr­va žr­tva NA­TO-a pa­la u Cr­noj Go­ri, ka­ko ka­že Goj­ko Ra­i­če­vić, za ne­ko­ga mo­žda bu­de pre­su­đu­ju­ća u dr­ža­nju dis­tan­ce na­spram NA­TO-a.
– Gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne­će da nji­ho­va dr­ža­va bu­de čla­ni­ca NA­TO pak­ta, a za raz­lo­ge je ne­pri­stoj­no i pi­ta­ti. Uko­li­ko bi ne­ko i in­si­sti­rao na nji­ma, on bi mo­rao bi­ti pot­pu­no ne­u­pu­ćen. Na pri­mjer, ja­sna mi je po­tre­ba da ta­kve raz­lo­ge ob­ja­šnja­vam Austra­li­jan­ci­ma, pri­pad­ni­ci­ma po­kre­ta „Po­li­sa­rio” iz Za­pad­ne Sa­ha­re i dru­gim oprav­da­no i shva­tlji­vo ne­u­pu­će­ni­ma. Ni­je nor­mal­no da po­sli­je sa­mo 16 go­di­na od si­pa­nja smr­to­no­snih to­va­ra, ko­ji i da­nas uzi­ma­ju da­nak po pre­pu­nim on­ko­lo­škim kli­ni­ka­ma, ob­ja­šnja­vam ne­ko­me iz Cr­ne Go­re, Bri­se­la i Va­šing­to­na za­što ne­će­mo u za­jed­ni­cu sa ne­pri­ja­te­lji­ma. To na­še „NE” ni­je inat, već ja­sna spo­zna­ja tra­gič­no­sti ta­kvog po­te­za i od­go­vor­no­sti pre­ma bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma – uka­zao je on.


AN­KE­TA
Na­rod da se pi­ta

Vu­ko­ta Bu­ke­ljić, pen­zi­o­ner: Ne ba­vim se mno­go po­li­ti­kom. Vla­da tre­ba da po­slu­ša na­rod i ako na­rod od­lu­či da je za Cr­nu Go­ru do­bro da bu­de dio NA­TO ali­jan­se, ne­ka ta­ko i bu­de.

Mi­lo Jan­ko­vić, pen­zi­o­ner: NA­TO je or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja bra­ni i šti­ti svo­je čla­no­ve. Cr­na Go­ra bi tre­ba­lo da po­sta­ne član Ali­jan­se ka­ko bi ima­la za­šti­tu u slu­ča­ju even­tu­al­nog su­ko­ba – da nas opet ne bom­bar­du­ju.

Da­ni­lo Nik­če­vić, pen­zi­o­ner: Na adre­su Vla­de Cr­ne Go­re ni­kad ne­će sti­ći iz­vi­nje­nje zbog bom­bar­do­va­nja i ubi­ja­nja ci­vi­la od stra­ne NA­TO-a, a što se ti­če ula­ska na­še ze­mlje u taj voj­ni sa­vez, o to­me tre­ba gra­đa­ni da od­lu­če.

Mi­len­ka Vu­ko­vić, tu­ri­zmo­log: De­fi­ni­tiv­no sam pro­tiv ula­ska u NA­TO. Ipak su nas bom­bar­do­va­li i ni­ka­da se ni­je­su iz­vi­ni­li za na­ne­se­nu šte­tu i ci­vil­ne žr­tve. Ta­ko­đe, ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO ni­je fi­nan­sij­ski do­bro rje­še­nje za na­šu ze­mlju.

Vla­di­mir Mar­ko­vić, in­ži­njer: Fran­cu­ska i Nje­mač­ka su vo­di­le ra­to­ve, a sa­da pred­vo­de Evrop­sku uni­ju. Ne tre­ba zbog pro­šlo­sti da bu­de­mo u ne­pri­ja­telj­skim od­no­si­ma, po­seb­no ako će se Cr­na Go­ra član­stvom za­šti­ti od mo­gu­ćih ra­to­va u bu­duć­no­sti.
S.R.R.


Da se ne za­bo­ra­vi

Ma­ti­ca Bo­ke, Mi­rov­ni po­kret „Ne u rat–Ne u NA­TO”, Ve­te­ra­ni 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de Cr­na Go­ra i Brat­stvo pra­vo­slav­ne omla­di­ne obi­lje­ža­va­ju 16. go­di­šnji­cu NA­TO bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
Na grad­skom gro­blju u uto­rak, 24. mar­ta, pred­stav­ni­ci ovih or­ga­ni­za­ci­ja obi­ći će gro­bo­ve Mar­ka Avra­mo­vi­ća, pri­pad­ni­ka 63. pa­do­bran­ske bri­ga­de, i Dra­ga­na Bje­la­no­vi­ća, pri­pad­ni­ka Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va ko­ji su stra­da­li 1999. go­di­ne to­kom rat­nih ope­ra­ci­ja na Ko­so­vu i ju­gu Sr­bi­je. Pa­ra­stos Mar­ku i Dra­ga­nu kao i žr­tva­ma NA­TO bom­bar­do­va­nja slu­ži­će ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik bo­ko­ko­to­r­ski, pro­to­je­rej sta­vr­o­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić i igu­man ma­na­sti­ra Mi­holj­ska Pre­vla­ka Be­ne­dikt sa sve­šten­stvom. Po­me­nu, ko­ji po­či­nje u 11 ča­so­va, pri­su­stvo­va­će i po­ro­di­ce Mar­ka Avra­mo­vi­ća i Dra­ga­na Bje­la­no­vi­ća.Ž.K.