Ko­mi­si­ji za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa do kra­ja ju­la 121 funk­ci­o­ner dao je sa­gla­snost za pri­stup ban­kov­nim ra­ču­ni­ma. Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je Slo­bo­dan Le­ko­vić od­bio je da do­sta­vi „Da­nu” ime­na no­si­la­ca jav­nih fun­kci­ja ko­ji su do­zvo­li­li da se pro­vje­ri nji­ho­va ušte­đe­vi­na u ban­ka­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu. Iz ovog ti­je­la od­bi­li su da sa­op­šte da li su pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić i mi­ni­stri u Vla­di do­zvo­li­li pri­stup ban­kov­nim ra­ču­ni­ma. Iz te in­sti­tu­ci­je ni­je­su že­lje­li da sa­op­šte ni ime­na funk­ci­o­ne­ra ko­ji ni­je­su da­li sa­gla­snost za pri­stup ban­kov­nim ra­ču­ni­ma.
– Iz­mje­na­ma Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa Ko­mi­si­ja je do­ni­je­la i pod­za­kon­ska ak­ta i no­ve obra­sce za pri­ja­vu imo­vi­ne ko­ji su stu­pi­li na sna­gu od 4. apri­la 2015. go­di­ne. Ima­ju­ći u vi­du da je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni pre­dao pri­je do­no­še­nja no­vih obra­za­ca, ni­je imao mo­guć­nost da se iz­ja­sni o to­me da li će da­ti ili ne­će da­ti sa­gla­snost za pri­stup ban­kov­nim ra­ču­ni­ma. Da­kle, ta­da su va­ži­li dru­gi obra­sci. To isto se od­no­si na mi­ni­stre u Vla­di Cr­ne Go­re. Svim funk­ci­o­ne­ri­ma, pa i mi­ni­stri­ma, oba­ve­za je da od 4. apri­la 2015. go­di­ne, ka­da bu­du pre­da­va­li iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni po dru­gim osno­vi­ma, a ko­ji se od­no­se na po­ve­ća­nje imo­vi­ne i pri­ho­da pre­ko 5.000 eura, jed­nu ili dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je, po­dat­ke do­sta­ve na no­vom obra­scu – ob­ja­šnja­va Le­ko­vić.
Ko­mi­si­ja je na sjed­ni­ci u ju­lu kon­sta­to­va­la da su na­kon 3. apri­la 604 jav­na funk­ci­o­ne­ra do­sta­vi­la iz­vje­šta­je o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, od če­ga 359 na no­vom obra­scu, od ko­jih 240 sa pot­pi­som i bro­jem ra­ču­na, 59 sa pot­pi­som, ali bez bro­ja ra­ču­na, a 60 ni­je pot­pi­sa­lo sa­gla­snost. Ko­mi­si­ja je za­klju­či­la da se or­ga­ni­zu­ju raz­go­vo­ri sa Cen­tral­nom ban­kom Cr­ne Go­re (CBCG) i  Udru­že­njem ba­na­ka ka­ko bi se de­fi­ni­sao na­čin pro­ce­su­i­ra­nja pred­me­ta pre­ma ban­ka­ma, a sve ra­di kom­plet­ni­jeg uvi­da u ra­ču­ne jav­nih funk­ci­o­ne­ra.
U Ko­mi­si­ji ka­žu da ne mo­gu sa­op­šti­ti ime­na funk­ci­o­ne­ra ko­ji su ili ni­je­su do­zvo­li­li pri­stup ban­kov­nim ra­ču­ni­ma, jer je ta oba­ve­za „fa­kul­ta­tiv­na i to je evi­den­ci­ja ko­ju vo­di Ko­mi­si­ja kao sa­mo­stal­no i ne­za­vi­sno ti­je­lo”. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju ovo obra­zlo­že­nje Ko­mi­si­je kao me­ha­ni­zam za­šti­te funk­ci­o­ne­ra, s ob­zi­rom na is­ku­stvo sa fun­kci­o­ne­rom DPS-a Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem, či­ja su­pru­ga je ima­la mi­li­o­ne na ra­ču­nu u Švaj­car­skoj, ali o nji­ma jav­nost ni­je zna­la ni­šta.
Prav­ni sa­vjet­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Bo­ris Ma­rić iz­ja­vio je za „Dan” da stav Ko­mi­si­je ne tre­ba da ču­di, s ozbi­rom da ima funk­ci­o­ne­ra ko­ji sma­tra­ju da nji­ho­vi ban­kov­ni ra­ču­ni ne tre­ba da bu­du taj­na za Ko­mi­si­ju, ali tre­ba da bu­du van do­ma­ša­ja jav­no­sti. On ocje­nju­je da je ob­ja­vlji­va­nje imo­vi­ne funk­ci­o­ne­ra do­pri­nos da­ljem de­mo­krat­skom raz­vo­ju dru­štva.
– Za­ko­nom je tre­ba­lo im­pe­ra­tiv­no pro­pi­sa­ti da su ban­kov­ni ra­ču­ni naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra u iz­vr­šnoj, sud­skoj i za­ko­no­dav­noj vla­sti do­stup­ni Ko­mi­si­ji, a sju­tra Agen­ci­ji za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je. Bi­lo bi neo­p­hod­no da se ovo pro­ši­ri na pri­pad­ni­ke or­ga­na go­nje­nja po­put po­li­cij­skih in­spek­to­ra. Pre­mi­jer, mi­ni­stri, di­rek­to­ri dr­žav­nih fir­mi i re­gu­la­tor­nih agen­ci­ja mo­ra­li bi oba­ve­zno da do­zvo­le uvid u cje­lo­kup­nu imo­vi­nu, pa i u ban­kov­ne ra­ču­ne u ze­mlji i ino­stran­stvu. Ovo je jed­no­stav­no jav­ni in­te­res – sma­tra Ma­rić.
Funk­ci­o­ner De­mo­sa Dra­gi­ša Ja­nju­še­vić is­ti­če da cje­lo­kup­na imo­vi­na sva­kog jav­nog funk­ci­o­ne­ra tre­ba da je iz­lo­že­na jav­no­sti uz pred­u­slov etič­kog ko­dek­sa i kri­vič­ne od­go­vor­no­sti sva­ke stru­ke da se ta in­for­ma­ci­ja ne mo­že zlo­u­po­tri­je­bi­ti u po­li­tič­ke, ko­mer­ci­jal­ne i dru­ge svr­he.
– Upra­vo slu­čaj Ma­ro­vić je dra­sti­čan pri­mjer po­ten­ci­jal­ne zlo­u­po­tre­be jav­ne funk­ci­je i skri­va­nja iza ban­ke ko­je ga­ran­tu­ju pot­pu­nu dis­kre­ci­ju i taj­nost. Ne mo­že i ne smi­je bi­ti ni­ka­kve do­bre vo­lje i da­va­nja sa­gla­sno­sti na ne­što što je jav­ni in­te­res i za­šti­ta jav­nog in­te­re­sa, uz či­nje­ni­cu da se funk­ci­o­ne­ru mo­ra ga­ran­to­va­ti bez­bjed­nost ka­ko  nje­go­va, ta­ko i nje­go­ve po­ro­di­ce i da se ne­će zlo­u­po­tri­je­bi­ti te in­for­ma­ci­je – oci­je­nio je u iz­ja­vi za „Dan” Ja­nju­še­vić.
M.S.


Tre­ba­lo bi da da­ju pri­mjer

Ja­nju­še­vić do­da­je da pre­mi­jer i mi­ni­stri mo­ra­ju pri­ja­vlji­va­ti ra­ču­ne, s ob­zi­rom da vo­de dr­ža­vu u ko­joj je pre­vi­še si­ro­ma­šnih gra­đa­na, a oni otvo­re­no uži­va­ju u luk­su­zu.
– Oni pr­vi tre­ba svo­jim pri­mje­rom da da­ju mo­del po­na­ša­nja svim funk­ci­o­ne­ri­ma hi­je­rar­hij­ski ni­že po­zi­ci­o­ni­ra­nim ka­ko tre­ba od­go­vo­ri­ti funk­ci­ji i za­šti­ti  jav­nog in­te­re­sa. Ta­ko bi se po­sti­gla efi­ka­sni­ja za­šti­ta zlo­u­po­tre­be funk­ci­je i slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i pred­u­pri­je­di­le sve ne­ga­tiv­ne po­ja­ve pr­ven­stve­no ko­rup­ci­ja i mi­to – za­klju­ču­je on.