Vlada Crne Gore do sa­da je po­tro­ši­la oko 95.000 eura za ana­li­ze kon­ce­ntra­ci­je opa­snih ma­te­ri­ja u gri­tu uk­sla­di­šte­nom u Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la, dok je Por­to Mon­te­ne­gro za slič­nu ana­li­zu pla­tio 47 pu­ta ma­nje, od­no­sno 2.000 eura, sa­op­šti­la je iz­vr­šna di­rek­tor­ka NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić. Ona je po­zva­la nad­le­žne da upo­zna­ju jav­nost sa re­zul­ta­ti­ma uzor­ko­va­nja ta­ko sku­pe ana­li­ze. Ova sredstva potrošena su od kredita Svjetske banke u iznosu od 50 miliona, a data su za projekat upravljanja industrijskim otpadom i čišćenja u Crnoj Gori.
Od­la­ga­li­šte gri­ta u Bi­je­loj jed­no je od naj­ve­ćih eko­lo­ških pro­ble­ma sa ko­ji­ma se Cr­na Go­ra go­di­na­ma su­o­ča­va, jer grit kao opa­sni ot­pad ni­je ade­kvat­no od­la­gan.
– Sma­tra­mo da ne­za­vi­sna kon­tro­la pro­ce­sa uzor­ko­va­nja mo­ra bi­ti iz­vr­še­na jer je „ba­zen gri­ta“ du­bok oko tri me­tra, a ima­mo in­for­ma­ci­ju da je uzor­ko­va­nje ra­đe­no na du­bi­ni od oko 60 cen­ti­me­ta­ra i pli­će zbog če­ga se ne mo­gu do­bi­ti pra­ve vri­jed­no­sti. Uzor­ko­va­nje mo­ra ob­u­hva­ti­ti i ze­mlju is­pod gri­ta ko­ja je kon­ta­mi­ni­ra­na na du­bi­ni od oko 1,8 me­ta­ra. Slič­na ana­li­za ra­đe­na je za po­tre­be kom­pa­ni­je Por­to Mon­te­ne­gro za sa­mo 2.000 eura, pa bi jav­nost tre­ba­lo da bu­de oba­vi­je­šte­na zbog če­ga je ana­li­za, ra­đe­na iz sred­sta­va Svjet­ske ban­ke sku­plja 47 pu­ta, a ova­ko sku­pi re­zul­ta­ti uzor­ko­va­nja, ko­ji de­be­lo ko­šta­ju gra­đa­ne Cr­ne Go­re, tre­ba da bu­du jav­no do­stup­ni – ka­za­la je za „Dan“ Ko­va­če­vi­će­va.
Pre­ma sa­zna­nji­ma te NVO, pro­blem pri­vre­me­no uskla­di­šte­nog ot­pa­da u Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la ni­je još uvi­jek ri­je­šen, iako su za ana­li­zu po­vu­če­na sred­stva od oko 95.000 eura iz sred­sta­va Svjet­ske ban­ke, a ve­ća ko­li­či­na gri­ta od­lo­že­nog pri­je vi­še de­ce­ni­ja u pro­ce­su je pre­ka­te­go­ri­za­ci­je iz opa­snog u neo­pa­sni ot­pad.
– U svim do­ku­men­ti­ma o sta­nju ži­vot­ne sre­di­ne ko­ja go­vo­re o in­du­strij­skom ot­pa­du, iz 2006. go­di­ne do da­nas, grit se kla­si­fi­ku­je kao opa­sni ot­pad po­seb­no onaj ko­ji je na­stao u pro­te­klih 20 go­di­na kroz za­star­je­le teh­nič­ke pro­ce­se i an­ti­ko­ro­ziv­ne in­ter­ven­ci­je na brod­skim če­lič­nim po­vr­ši­na­ma, te sa­dr­ži se­pa­ra­cij­ske te­ške naf­te iz bro­do­va kao i slo­pa od si­ro­ve naf­te, abra­ziv­ne i ko­ro­ziv­ne ma­te­ri­ja­le, te­ške me­ta­le, otrov­ne bo­je i dru­ga he­mij­ska je­di­nje­na, u ukup­noj ko­li­či­ni sa šlja­kom od oko 60.000 to­na – pod­sje­ća ona.
Ko­va­če­vi­će­va uka­zu­je da ne po­sto­ji pre­vi­še mo­guć­no­sti za tre­ti­ra­nje opa­snog gri­ta, ali sma­tra da ni­je do­bro ko­ri­sti­ti grit za tam­po­ni­ra­nje, pod­lo­gu i po­pu­nja­va­nje ja­ma na­sta­lih is­ko­pa­va­njem ze­mlji­šta za po­tre­be iz­grad­nje auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re.
– Pre­ma Za­ko­nu o upra­vlja­nju ot­pa­dom grit se mo­že pri­vre­me­no skla­di­šti­ti i iz­vo­zi­ti s ob­zi­rom na to da Cr­na Go­ra ne­ma de­po­ni­ju in­du­strij­skog ot­pa­da. Ono če­ga se mi pri­bo­ja­va­mo je­ste da su nad­le­žne in­sti­tu­ci­je po­žu­ri­le da grit, kroz pre­ka­te­go­ri­za­ci­ju opa­snog u neo­pa­sni, sta­ve na ras­po­la­ga­nje za tam­po­ni­ra­nje, pod­lo­gu i po­pu­nja­va­nje ja­ma na­sta­lih is­ko­pa­va­nji­ma ze­mlji­šta za po­tre­be iz­grad­nje no­vog auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, za­tva­ra­ju­ći oči pred či­nje­ni­com da je ri­ječ o ogrom­noj ko­li­či­ni opa­snog ot­pa­da zbog če­ga je Bro­do­gra­di­li­šte već de­ce­ni­ja­ma pre­po­zna­to na me­đu­na­rod­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou kao eko­lo­ška cr­na tač­ka – upo­zo­ri­la je ona.
Ko­va­če­vi­će­va je is­ta­kla da ni­je taj­na da je de­po­no­va­nje in­du­strij­skog i opa­snog ot­pa­da je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma u Cr­noj Go­ri zbog ogrom­nih tro­ško­va nje­go­vog iz­vo­za i de­po­no­va­nja u dru­goj ze­mlji.
– U si­tu­a­ci­ji ka­da je dr­žav­na ka­sa pra­zna, pri­bje­ga­va­nje eks­trem­nim rje­še­nji­ma na­u­štrb ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlja gra­đa­na pred­sta­vlja­ju re­al­nu bo­ja­zan. Ta­ko­đe, je­di­no što že­li­mo vi­dje­ti je­su sa­ni­ra­na pod­ruč­ja ko­ja su go­di­na­ma za­tro­va­na, a ni­ka­ko pri­pre­ma­nje te­re­na za bu­du­će in­ve­sti­to­re sa sred­stvi­ma iz­vu­če­nim iz dže­po­va na­ših gra­đa­na – uka­za­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Iz eko­lo­ške in­spek­ci­je nam je sa­op­šte­no da je Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la na­lo­že­no da iz­vr­ši či­šće­nje de­po­ni­je ra­blje­nog gri­ta i da vr­ši se­lek­tiv­no od­la­ga­nje svih vr­sta ot­pa­da na pro­pi­sna pri­vre­me­na skla­di­šta. In­spek­tor je, ka­ko ka­žu, za­bra­nio mi­je­ša­nje ra­blje­nog (upo­tre­blji­va­nog) gri­ta sa dru­gim ot­pa­dom.
– U ci­lju sa­na­ci­je i či­šće­nja pred­met­nog te­re­na, Ja­dran­sko bro­do­gra­di­li­šte je iz­vr­ši­lo pro­si­ja­va­nje ra­blje­nog gri­ta i pa­ko­va­nje u pla­stič­ne vo­do­ot­por­ne džam­bo vre­će, či­me je spri­je­če­no i raz­no­še­nje gri­ta pod uti­ca­jem vje­tra. Upa­ko­va­ni grit je uskla­di­šten na pri­vre­me­noj lo­ka­ci­ji, u okvi­ru za­tvo­re­nog kru­ga bro­do­gra­di­li­šta, do traj­nog zbri­nja­va­nja. U pred­hod­nom pe­ri­o­du bi­lo je vi­še po­ku­ša­ja traj­nog rje­ša­va­nja i zbri­nja­va­nja ot­pad­nog gri­ta, me­đu­tim, zbog fi­nan­sij­ske si­tu­a­ci­je u ko­joj je za­te­če­no pred­u­ze­će, ni­je do­šlo do re­a­li­za­ci­je traj­nog zbri­nja­va­nja ot­pad­nog gri­ta. Ot­pad­ni grit (iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, ka­da ni­je vr­še­na se­lek­ci­ja ot­pa­da), ko­ji je upa­ko­van u džam­bo vre­će i či­ju je ka­rak­te­ri­za­ci­ju vr­šio „Cen­tar za eko­tok­si­ko­lo­ška is­pi­ti­va­nja“ iz Pod­go­ri­ce, ka­te­go­ri­san je kao opa­san ot­pad – sa­op­šte­no je iz in­spek­ci­je.A.T.


Bez odgovora

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma juče nijesu odgovarali na naša pitanja ko je radio analizu koncentracije opasnih materija u gritu. Iz ovog resora nijesu kazali ni zašto je analiza koštala 95.000 eura.


U op­ci­ji iz­voz

Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta Ozon Alek­san­dar Pe­ro­vić is­ti­če da je grit vi­še­de­ce­nij­ski pro­blem u Cr­noj Go­ri. Is­ti­če da su za nje­go­vu sa­na­ci­ju po­treb­na znat­na sred­sta­va, ali i vri­je­me da se taj pro­je­kat pri­pre­mi na naj­bo­lji na­čin.
– Vi­še stu­di­ja je ura­đe­no sa raz­li­či­tim stan­dar­di­ma šta je na­bo­lje ura­di­ti. Kao jed­na od naj­bo­ljih op­ci­ja je­ste da se je­dan dio gri­ta mo­ra iz­ve­sti. Po­sto­je i spe­ku­la­ci­je da li je je­dan dio, kao pod­lo­gu za gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal, mo­gu­će is­ko­ri­sti­ti­ti u Cr­noj Go­ri. Sma­tra­mo da ako je mo­gu­će da se pro­blem ri­je­ši u Cr­noj Go­ri, tu ga i tre­ba rje­ša­va­ti – oci­je­nio je Pe­ro­vić.