Uko­li­ko Pre­sto­ni­ca osta­ne pri pro­jek­tu iz­mje­šta­nja Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se u Ce­tinj­sku pe­ći­nu, mo­ra­će­te na su­du do­ka­za­ti na­čin sti­ca­nja vla­sni­štva i po­sje­da nad ovom sve­tom iko­nom, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je u pi­smu gra­do­na­čel­ni­ku Ce­ti­nja Alek­san­dru Bog­da­no­vi­ću. Mi­tor­po­lit je na­veo da je o iz­mje­šta­nju iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se sa­znao iz me­di­ja, uka­zu­ju­ći da Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska (MCP) kao vla­snik sve­ti­nje ni­je upo­zna­ta sa tim pla­no­vi­ma.
– Po­što­va­ni gra­do­na­čel­ni­če, da bi­ste mo­gli ras­po­la­ga­ti i u svo­je an­ti­re­li­gi­o­zne, an­ti­kul­tur­ne, an­ti­zdra­vo­ra­zum­ske pro­jek­te uklju­či­va­ti iko­nu Bo­go­ro­di­ce Fi­le­ri­mose, bez zna­nja i sa­gla­sno­sti Cr­kve ko­joj ona pri­pa­da, i od ko­je je bez ika­kvog prav­nog ak­ta od­u­ze­ta, mo­ra­će­te prav­no na su­du do­ka­za­ti, za­jed­no sa Ce­tinj­skim mu­ze­ji­ma, na­čin sti­ca­nja vla­sni­štva i po­sje­da nad ovom sve­tom iko­nom. U za­pi­sni­ku od 18. ok­to­bra 1952. go­di­ne, od li­ca Ud­be ko­ja su „za­pli­je­ni­la” ove tri sve­ti­nje u Ostro­gu iz­ri­či­to se na­vo­di da su („tri ku­ti­je sa iko­na­ma po­zla­će­nim”) „vla­sni­štvo Pe­tra Ka­ra­đor­đe­vi­ća, biv­šeg kra­lja Ju­go­sla­vi­je”, a da je „iko­na… oko­va­na zla­tom i ukra­še­na sku­po­cje­nim ka­me­njem” sa­mo „ustu­plje­na mu­ze­ju na ču­va­nje, ko­ri­šće­nje i odr­ža­va­nje” do dalj­njeg. Ta­ko na­vo­di u svom ak­tu od 20. ja­nu­a­ra 1978. go­di­ne „mu­ze­ji­ma Ce­ti­nje” pred­sjed­nik Re­pu­blič­ke ko­mi­si­je za vjer­ska pi­ta­nja Ra­di­vo­je Bra­jo­vić, ko­ji iko­nu pri­vre­me­no „ustu­pa” mu­ze­ji­ma. Iz ovih raz­lo­ga oče­ku­je­mo od mu­ze­ja Ce­ti­nje da ko­nač­no iko­nu Bo­go­ro­di­ce Fi­le­ri­mo­se pre­da Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, ko­joj je ona po­vje­re­na od sa­mog vla­sni­ka, što mo­že bi­ti po­tvr­đe­no na su­du i od nje­go­vog di­rekt­nog na­sled­ni­ka ko­me je vra­će­na dvor­ska cr­kva Sve­tog An­dre­ja Pr­vo­zva­nog u Be­o­gra­du. Bi­lo ka­kav pro­je­kat o iko­ni bez sa­gla­sno­sti Cr­kve i odvo­je­ne od dru­ge dvi­je sve­ti­nje pro­tiv­za­ko­nit je i ne­do­pu­stiv, po­go­to­vo ova­kav pro­je­kat ko­ji skr­na­vi i obe­sve­ću­je ovu sve­ti­nju sve­hri­šćan­sku, du­go­roč­no je ugro­ža­va­ju­ći pe­ćin­skim ido­li­štem po pr­vi put na ta­kav na­čin u nje­noj hi­lja­du­go­di­šnjoj isto­ri­ji. Uko­li­ko iko­na ne bu­de što sko­ri­je pri­sa­je­di­nje­na dru­gim dvje­ma sve­ti­nja­ma, Cr­kva će mo­ra­ti da sud­skim pu­tem za­šti­ti ovo bes­ci­jen bla­go – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u pi­smu Bog­da­no­vi­ću.
Osvr­ću­ći se na Bog­da­no­vi­će­vu iz­ja­vu o iz­mje­šta­nju iko­ne, gdje je na­veo da je nji­hov plan na­i­šao na „po­zi­ti­van pri­jem kod svih re­le­vant­nih in­sti­tu­ci­ja, po­čev od Mi­ni­star­stva kul­tu­re i Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma”, Ami­fi­lo­hi­je je uka­zao da je ne­shva­tlji­vo i za­ču­đu­ju­će, da od „svih re­le­vant­nih in­sti­tu­ci­ja” uklju­če­nih u ostva­re­nje ovog pro­jek­ta ni­je uklju­če­na, čak ni oba­vi­je­šte­na Cr­kva kao in­sti­tu­ci­ja ko­ja je vje­kov­ni ima­lac i vla­snik ove sve­ti­nje.
Mi­tro­po­lit je uka­zao da su sa­zna­li za sa­dr­žaj i na­mje­re ovog pro­jek­ta sa sve­ti­njom u ci­lju nje­nog, ka­ko je re­kao, pr­vi put u nje­noj dvi­je­hi­lja­du­go­di­šnjoj isto­ri­ji, smje­šta­ja u Ce­tinj­sku pe­ći­nu „ka­ko bi, po di­rek­tor­ki Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Ana­sta­zi­ji Mi­ra­no­vić, pe­ćin­ski pro­je­kat iz­mje­šta­ja iko­ne Bo­go­ro­di­ce „u bu­duć­no­sti bio ključ­ni po­kre­tač re­li­gi­o­znog tu­ri­zma u cr­no­gor­skoj pre­sto­ni­ci”.
– Pi­ta­nje je, me­đu­tim, za sva­kog iole zdra­vo­mi­sle­ćeg čo­vje­ka – ima li išta an­ti­re­li­gi­o­zni­je i, da ne ka­žem, an­ti­kul­tur­ni­je, od ovog na­mje­ra­va­nog pre­tva­ra­nja sve­hri­šćan­ske sve­ti­nje u pa­gan­ski fe­tiš, a pe­ći­ne u ido­li­šte po­red ći­vo­ta Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, ka­ko bi se pre­ko nje­ga, na­vod­no, obo­ga­ti­la cr­no­gor­ska pre­sto­ni­ca? Ma­kar kad bi ova pe­ći­na bi­la ona kro­ma­njon­skog pra­čo­vje­ka, a ne kra­ška pe­ći­na iz ko­je po­vre­me­no vul­kan­ski kao gej­zir iz­bi­ju pod­zem­ne vo­de, ugro­ža­va­ju­ći i pla­ve­ći ci­je­lo Ce­ti­nje. Pa­gan­ski fe­tiš i od­go­va­ra bo­gu mo­ra Po­sej­do­nu, a ovaj pro­je­kat bi od­go­va­rao obo­ma, sa­gla­sno ovim no­vim ce­tinj­skim kul­tur­tre­ge­ri­ma… Zar ne bi bi­lo bo­lje da se ta ne­ma­la opre­di­je­lje­na sred­stva za ure­đe­nje pe­ći­ne po­dje­le ce­tinj­skoj si­ro­ti­nji kao bla­go­slov Bo­go­ro­di­ce Fi­le­rm­oske – pi­tao je on.
Am­fi­lo­hi­je je Bog­da­no­vi­ća upu­tio na knji­gu Ra­do­mi­ra Bu­la­to­vi­ća, biv­šeg di­rek­to­ra Ce­tinj­skih mu­ze­ja, „O tri hri­šćan­ske sve­ti­nje”.
– Slo­bod­ni smo da Vam skre­ne­mo pa­žnju na osnov­ne po­dat­ke o ove tri sve­ti­nje. Od Je­ru­sa­li­ma, pre­ko An­ti­o­hi­je i Ca­ri­gra­da, Kr­sta­ški red Jo­va­no­va­ca, po­to­nji Ro­do­ski, pa Mal­te­ški red, dr­žao ih je u svom po­sje­du do tur­ske oku­pa­ci­je Ro­do­sa (1522. – naj­ve­ro­vat­ni­je u da­nas ob­no­vlje­nom pra­vo­slav­nom ma­na­sti­ru Bo­go­ro­di­ce Fi­le­rim­ske, po ko­me je iko­na i do­bi­la svo­je ime), a on­da ih pre­nio pre­ko Ita­li­je i Fran­cu­ske na Mal­tu. Tu su pre­bi­va­le, u čast Sve­te Ru­ke, po­dig­nu­tom ka­te­dral­nom hra­mu Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja, sve do Na­po­le­o­no­ve oku­pa­ci­je Mal­te i uki­da­nje Mal­te­škog re­da (1798). Ta­da ih je ve­li­ki ma­gi­ster Mal­te­škog re­da Pa­vle Go­mes od­nio u Sankt Pe­ter­burg i pre­dao ih ru­skom ca­ru Pa­vlu I Ro­ma­no­vom (1799), od ta­da po­kro­vi­te­lju Mal­te­škog vi­te­škog re­da. Taj da­tum (20. ok­to­bar) se li­tur­gij­ski do da­nas pro­sla­vlja u ru­skoj i na­šoj Cr­kvi. Sve­ti­nje su po­hra­nje­ne u dvor­skoj cr­kvi, a u čast nji­ho­vu je po­dig­nut ve­li­čan­stve­ni hram u Gat­či­nu, car­skoj da­či, gdje su iz­no­še­ne sva­ke go­di­ne, po če­tr­de­set da­na, na po­klo­nje­nje mi­li­o­na pra­vo­slav­nih Ru­sa. Spa­se­ne star­je­ši­nom ovog hra­ma (1917) od re­vo­lu­ci­je, pre­ko nje­go­vog bra­ta mi­tro­po­li­ta Esto­ni­je, pre­da­te su Ma­ri­ji Fjo­do­rov­noj, ca­ri­ci maj­ki. Ču­va­ne u ru­skim hra­mo­vi­ma Dan­ske, Ho­lan­di­je i Ber­li­na. Ca­ri­ca maj­ka, pre­ko iz­bje­glog mi­tro­po­li­ta ki­jev­skog An­to­ni­ja Hra­po­vic­kog (1936), pred­sjed­ni­ka Si­no­da Ru­ske Za­gra­nič­ne Cr­kve u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, po­klo­ni­la je ove sve­ti­nje (1932), u znak bla­go­dar­no­sti za pri­jem u Kra­lje­vi­nu Ju­go­sla­vi­ju sto­ti­na hi­lja­da iz­bje­glih Ru­sa, kra­lju Alek­san­dru Ka­ra­đor­đe­vi­ću. Sve­ti­nje su po­hra­nje­ne u dvor­sku cr­kvu Sve­tog An­dre­ja Pr­vo­zva­nog, gdje je vr­šio bo­go­slu­že­nje dvor­ski sve­šte­nik po­sta­vljen od ta­da­šnjeg pa­tri­jar­ha srp­skog Var­na­ve – ob­ja­snio je on. A.T.


Iko­nu do­ni­je­li pa­tri­jarh Do­žić i Pe­tar Ka­ra­đor­đe­vić

Am­fi­lo­hi­je je na­veo da su pri­li­kom Hi­tle­ro­vog april­skog bom­bar­do­va­nja Be­o­gra­da (1941), ta­da­šnji pa­tri­jarh Ga­vri­lo Do­žić i kralj Pe­tar II Ka­ra­đor­đe­vić do­šli u Nik­šić, no­ći­li u ma­na­sti­ru Ostrog i 14. apri­la pre­da­li kao za­vje­šta­nje tri sve­ti­nje ovom ma­na­sti­ru i ostro­škom igu­ma­nu Le­on­ti­ju Mi­tro­vi­ću.
– Pa­tri­jar­ha Ga­vri­la su tu uhap­si­li Njem­ci i on je kraj ra­ta do­če­kao u Da­ha­uu. Po­što se od jed­nog biv­šeg ostro­škog đa­ka sa­zna­lo za sve­ti­nje, on­da­šnja Ud­ba (1952) ih je na­sil­no uze­la (igu­man Le­on­ti­je je osu­đen na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra, ko­je je od­le­žao u Bog­da­no­vom kra­ju) i pri­vre­me­no ih po­hra­ni­la u ka­su za­mje­ni­ka Re­pu­blič­kog se­kre­ta­ra za unu­tra­šnje po­slo­ve. Na mol­bu mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­skog Da­ni­la (18. ja­nu­a­ra 1978) da mu se vra­te sve tri pri­vre­me­no uze­te sve­ti­nje, on­da­šnje vla­sti su vra­ti­le Mi­tro­po­li­ji – Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru sa­mo dio Ča­snog kr­sta i De­sni­cu Sve­tog Jo­va­na, a iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­le­r­mo­se pri­vre­me­no je ustu­plje­na Ce­tinj­skom mu­ze­ju, naj­vje­ro­vat­ni­je na re­sta­u­ra­ci­ju (bez glav­nog dra­gu­lja na gru­di­ma, ko­ga je vje­ro­vat­no ne­ko od ud­ba­ša ski­nuo i po­klo­nio svo­joj že­ni ili pro­dao). Ta­ko se ova iko­na, ko­ju je po pre­da­nju na­sli­kao apo­stol Hri­stov Lu­ka, po pr­vi put u svo­joj hi­lja­du­go­di­šnjoj isto­ri­ji na­šla van hra­ma, odvo­je­na od dru­ge dvi­je sve­ti­nje – na­veo je on u pi­smu.
Mi­tro­po­lit je uka­zao da su na osno­vu tih sa­zna­nja vi­še pu­ta u po­sli­je de­ve­de­se­tih go­di­na tra­ži­li da se iko­na vra­ti Cr­kvi u Ce­tinj­ski ma­na­stir.
– U tu svr­hu, po­sli­je jed­ne po­sje­te ta­da­šnjeg i da­na­šnjeg pre­mi­je­ra Vla­de Cr­ne Go­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, do­biv­ši 200.000 ma­ra­ka od Vla­de Cr­ne Go­re, opre­mi­li smo ma­lu ka­pe­lu uz ma­na­stir­ski hram po­sve­tiv­ši je Sve­tom Jo­va­nu Kr­sti­te­lju za smje­štaj sve tri sve­ti­nje. Na­ža­lost, obe­ća­nje da će iko­na bi­ti vra­će­na Mi­tro­po­li­ji – Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru ni­je is­pu­nje­no. Osta­lo sve zna­te – uka­zao je on.