Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja NVO) Grin ho­um ape­lo­va­la je na hit­no rje­ša­va­nje pi­ta­nja za­ga­đe­nja ri­je­ke Mo­ra­če ot­pad­nim vo­da­ma. Ka­ko je ka­zao Mi­li­ja Ča­bar­ka­pa, član te or­ga­ni­za­ci­je, ri­je­ka Mo­ra­ča i sta­nov­ni­ci Pod­go­ri­ce iz­lo­že­ni su vi­še­de­ce­nij­skom za­ga­đe­nju ko­me do­pri­no­se ko­mu­nal­ne ot­pad­ne vo­de.
– Pod­go­rič­ka na­se­lja za­ga­đu­ju po­vr­šin­ske vo­de pre­ko svo­jih ka­na­li­za­ci­o­nih iz­li­va ko­ji se uli­va­ju u njih. U ko­mu­nal­nim ot­pad­nim vo­da­ma mo­gu se na­ći raz­ne or­gan­ske teč­no­sti, de­ter­džen­ti ali i mno­ga he­mij­ska sred­stva, jer mno­go­broj­ne in­du­strij­ske i za­nat­ske org­ani­za­ci­je svo­je ot­pad­ne vo­de pri­klju­ču­ju na grad­sku ka­na­li­za­ci­o­nu mre­žu. Za­si­gur­no se mo­že re­ći da naj­ve­ći pro­blem pred­sta­vlja is­pu­šta­nje ot­pad­nih vo­da u Mo­ra­ču sa ne­do­volj­nim ste­pe­nom pre­či­šća­va­nja iz po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da ko­je se na­la­zi u bli­zi­ni Kri­vog mo­sta. Po­sto­je­će po­stro­je­nje za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da iz­gra­đe­no je 1978. go­di­ne i ima ka­pa­ci­tet za iz­me­đu 55, naj­vi­še 60 hi­lja­da ekvi­va­lent­nih sta­nov­ni­ka, a sa­da pre­ra­đu­je vo­du za du­plo vi­še sta­nov­ni­ka. Ovo zna­či da je po­stro­je­nje ne­do­volj­nog ka­pa­ci­te­ta da na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin pre­či­sti sve ko­mu­nal­ne ot­pad­ne vo­de ko­je na nje­ga do­ti­ču. Sta­nov­ni­ci Pod­go­ri­ce ko­ji ži­ve u bli­zi­ni ovog po­stro­je­nja go­di­na­ma se ža­le na ne­pri­jat­ne mi­ri­se ko­ji se ši­re, ži­vot za njih po­sta­je ne­pod­no­šljiv, a o to­me ko­li­ko su za­pra­vo ja­ki ne­pri­jat­ni mi­ri­si naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da se lju­di ise­lja­va­ju iz sta­no­va tra­že­ći po­god­ni­je mje­sto za ži­vot, te da su ci­je­ne iz­da­va­nja sta­no­va znat­no jef­ti­ni­je ne­go u dru­gim dje­lo­vi­ma gra­da – na­veo je Ča­bar­ka­pa.
Upo­zo­ra­va da na pod­ruč­ju Pod­go­ri­ce po­sto­ji vi­še ka­na­li­za­ci­o­nih od­vo­da iz ko­jih se fe­kal­ne vo­de, bez pret­hod­nog pre­či­šća­va­nja, is­pu­šta­ju u vo­do­to­ke ko­ji pred­sta­vlja­ju pri­to­ke Mo­ra­če.
– Kao pri­mjer se mo­že uze­ti Sa­vin po­tok, u ko­ji je spro­ve­den zna­ča­jan broj od­vo­da fe­kal­nih vo­da ko­je da­lje pre­ko ri­je­ke Rib­ni­ce do­spi­je­va­ju u Mo­ra­ču. Ot­pad­ne fe­kal­ne vo­de mo­gu bi­ti ve­o­ma opa­sne, la­ko uti­ču na po­ve­ća­nje bak­te­ri­o­lo­ške za­ga­đe­no­sti vo­da, a kao po­sle­di­ca se ja­vlja­ju hi­drič­ne epi­de­mi­je – ob­ja­šnja­va on.
Ča­bar­ka­pa sma­tra da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju in­ten­zi­vi­ra­ti ak­tiv­no­sti na re­a­li­za­ci­ji pro­je­ka­ta ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju iz­grad­nju no­vog po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da sa kom­plet­nim tret­ma­nom ka­na­li­za­ci­o­nog mu­lja i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že u grad­skim na­se­lji­ma u ko­jim ta­kva po­stro­je­nja ne po­sto­je.
A.T.