Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) u to­ku pro­šle go­di­ne re­gi­stro­va­lo je 26 kri­vič­nih dje­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de, u ko­ja spa­da­ju ne­do­zvo­lje­ne pol­ne rad­nje, po­sre­do­va­nje u vr­še­nju pro­sti­tu­ci­je, si­lo­va­nje kao i ob­lju­ba nad ne­moć­nim li­cem i sa dje­te­tom. Sta­ti­sti­ka vi­ših dr­žav­nih tu­ži­la­šta­va u Pod­go­ri­ci i Bi­je­lom Po­lju po­ka­zu­je da je ve­ći­na pri­ja­va za si­lo­va­nje od­ba­če­na, a u pro­šloj go­di­ni za ovo kri­vič­no dje­lo su­di­lo se sa­mo dvo­ji­ci.
Vi­ši dr­žav­ni tu­ži­lac u Pod­go­ri­ci Le­pa Me­de­ni­ca ka­za­la je da je pod­go­rič­kom Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u 2015. go­di­ni pod­ne­se­no pet kri­vič­nih pri­ja­va pro­tiv pet li­ca. Tu­ži­la­štvo je, ka­ko je sa­op­šti­la „Da­nu”, od­ba­ci­lo če­ti­ri kri­vič­ne pri­ja­ve, jer ni­je bi­lo do­ka­za za osno­va­nu sum­nju da je iz­vr­še­no ovo kri­vič­no dje­lo, ni­ti bi­lo ko­je dru­go za ko­je se go­nje­nje pred­u­zi­ma po slu­žbe­noj du­žno­sti.
– Po­stu­pa­ju­ći po jed­noj kri­vič­noj pri­ja­vi, na­kon spro­ve­de­ne is­tra­ge, ovo tu­ži­la­štvo je pred Vi­šim su­dom u Pod­go­ri­ci, 28. apri­la 2015. go­di­ne, po­di­glo op­tu­žni­cu pro­tiv jed­nog li­ca za kri­vič­no dje­lo si­lo­va­nje, za ko­je je po­stu­pak u to­ku pred Vi­šim su­dom u Pod­go­ri­ci – na­ve­la je Me­de­ni­ca u od­go­vi­ri­ma „Da­nu”.
Ob­ja­sni­la je da su li­ca pri­ja­vlje­na za ovo kri­vič­no dje­lo ima­la od 30 do 60 go­di­na, a da su ošte­će­ni sta­ro­sti od 30 do 40 go­di­na. Me­de­ni­ca ka­že da u 2016. go­di­ni ni­je pod­ne­se­na ni­jed­na kri­vič­na pri­ja­va za si­lo­va­nje.
Ha­san Lu­kač iz bje­lo­polj­skog Vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­la­štva ka­zao je za „Dan” da je u 2015. go­di­ni ovoj in­sti­tu­ci­ji pri­ja­vljen je­dan slu­čaj si­lo­va­nja.
– Na­kon spro­ve­de­ne is­tra­ge pro­tiv jed­nog osum­nji­če­nog je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca. Po­stu­pak je u to­ku pred su­dom. Sta­rost osum­nji­če­nog je 56 go­di­na a žr­tve 14 go­di­na – re­kao je Lu­kač, na­po­mi­nju­ći da u ovoj go­di­ni ni­je bi­lo pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va si­lo­va­nja.
MUP je lani re­gi­stro­vao 16 od­sto ma­nje kri­vič­nih dje­la pro­tiv pol­nih slo­bo­da u od­no­su na 2014. go­di­nu. Ka­ko se na­vo­di u po­da­ci­ma ove in­sti­tu­ci­je, re­gi­stro­va­no je de­set ne­do­zvo­lje­nih pol­nih rad­nji, od če­ga dvije u sti­ca­ju sa kri­vič­nim dje­lom ob­lju­ba nad dje­te­tom. Po­li­ci­ja je kon­sta­to­va­la i šest po­sre­do­va­nja u vr­še­nju pro­sti­tu­ci­je, se­dam si­lo­va­nja (dva u po­ku­ša­ju), dvi­je ob­lju­be nad ne­moć­nim li­cem (jed­no u po­ma­ga­nju) i jed­nu ob­lju­bu sa dje­te­tom.
– Ne­po­zna­ti iz­vr­ši­o­ci po­či­ni­li su šest kri­vič­nih dje­la ko­ja su ra­svi­je­tlje­na. Kri­vič­na dje­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de pro­ce­su­i­ra­na su tu­ži­o­ci­ma pod­no­še­njem 22 kri­vič­ne pri­ja­ve, ko­ji­ma su ob­u­hva­će­na 23 li­ca – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va.
Broj pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va si­lo­va­nja u 2015. na ni­vou je 2014. go­di­ne. U 2011. i 2012. pri­ja­vlje­na su po tri ta­kva slu­ča­ja, a u 2013. če­ti­ri.
Po­li­ci­ja je u pret­hod­nih pet go­di­na ima­la 22 pri­ja­vlje­na si­lo­va­nja u po­ku­ša­ju.
Kri­mi­no­log Ve­li­mir Ra­ko­če­vić upo­zo­ra­va da sva is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da na je­dan pri­ja­vlje­ni slu­čaj si­lo­va­nja ide naj­ma­nje pet ili čak de­set ne­pri­ja­vlje­nih. On ob­ja­šnja­va da su broj­ni raz­lo­zi zbog ko­jih se ovo kri­vič­no dje­lo ne pri­ja­vlju­je, po­seb­no u pa­tri­jar­hal­nim sre­di­na­ma ka­kva je Cr­na Go­ra.
– To ni­je sa­mo strah od osve­te po­či­ni­o­ca, već vr­lo če­sto žr­tva ne­će da se iz­lo­ži do­dat­nom sra­mo­će­nju. Ona ka­sni­je bi­va i na ne­ki na­čin stig­ma­ti­zo­va­na i do­dat­no vik­ti­mi­zi­ra­na. To je do­dat­ni raz­log što se vr­lo ri­jet­ko od­lu­če za pri­ja­vlji­va­nje. Zbog to­ga je ogrom­na raz­li­ka iz­me­đu stvar­nog sta­nja i pri­ja­vlje­ne sta­ti­sti­ke – ocje­nju­je Ra­ko­če­vić za „Dan”.
On na­po­mi­nje da mo­že do­ći i do la­žnog pri­ja­vlji­va­nja, što je rje­đe. To se, ka­ko po­ja­šnja­va, ra­di iz osve­te, lju­bo­mo­re, pa­ko­sti, mr­žnje pre­ma ne­kom li­cu.
– Vr­lo la­ko se raz­ot­kri­va­ju la­žne pri­ja­ve, što je sa­mo po se­bi kri­vič­no dje­lo. Po Is­tan­bul­skoj kon­ven­ci­ji, si­lo­va­nje je sva­ko dje­lo ka­da se ob­lju­ba vr­ši bez pri­stan­ka. To je ve­li­ka pred­nost, jer su do­sad ta rje­še­nja bi­la ja­ko lo­ša i žr­tva je mo­ra­la da do­ka­zu­je da se bra­ni­la, da bi joj to u po­stup­ku bi­lo pri­zna­to. No­va rje­še­nja pred­vi­đa­ju bo­lju za­šti­tu žr­tve – na­vo­di on.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić sma­tra da ak­tu­el­na sta­ti­sti­ka ne od­ra­ža­va re­al­no sta­nje, jer se sek­su­al­no na­si­lje i da­lje ri­jet­ko pri­ja­vlju­je zbog na­či­na na ko­ji ga sre­di­na, pa i sa­me in­sti­tu­ci­je, tre­ti­ra­ju. Ob­ja­šnja­va da naj­vi­še pri­ja­va za sek­su­al­no na­si­lje, uklju­ču­ju­ći i si­lo­va­nje, bi­lje­že one ze­mlje ko­je ima­ju raz­vi­je­ne ser­vi­se po­dr­ške, spe­ci­ja­li­zo­va­ne zdrav­stve­ne slu­žbe, kri­zne cen­tre i slič­no.
– Cr­na Go­ra ne­ma ni­šta od to­ga, iako nas Kon­ven­ci­ja Sa­vje­ta Evro­pe pro­tiv na­si­lja nad že­na­ma i na­si­lja u po­ro­di­ci oba­ve­zu­je da obez­bi­je­di­mo sve neo­p­hod­ne ser­vi­se za žr­tve na­si­lja. Po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja ne­po­što­va­nje pri­vat­no­sti žr­ta­va, o če­mu svje­do­če broj­ni pri­mje­ri ko­je smo pra­ti­li kroz me­di­je. Vi­di­te na­pi­se o ne­dav­nim tra­gič­nim do­ga­đa­ji­ma – iako su dvi­je žr­tve iz­gu­bi­le ži­vo­te, por­ta­li su pre­pu­ni mi­zo­gi­nih ko­men­ta­ra na ra­čun žr­ta­va, a o to­me ni­ko ne vo­di ra­ču­na – ka­za­la je ona.
Ra­i­če­vi­će­va is­ti­če da se u Cr­noj Go­ri i da­lje mje­ri da li je žr­tva na­si­lja „do­pri­ni­je­la” na­si­lju, u njen is­kaz i mo­ti­ve se sum­nja, te da su pod lu­pom njen mo­ral i po­na­ša­nje.
–Ta­ko ona, a ne na­si­lje ko­je je pre­ži­vje­la po­sta­je cen­tar in­te­re­so­va­nja in­sti­tu­ci­ja, ali i jav­no­sti, zbog ne­e­tič­nog pi­sa­nja me­di­ja. Pri­tom se kom­ple­tan pra­vo­sud­ni si­stem osla­nja na njen is­kaz, pa nje­no even­tu­al­no od­u­sta­ja­nje če­sto zna­či i ob­u­sta­vlja­nje po­stup­ka, ili ve­o­ma bla­ge ka­zne za po­či­ni­o­ce. S dru­ge stra­ne, dru­štvo ima mno­go to­le­rant­ni­ji od­nos pre­ma po­či­ni­o­ci­ma, ne­ri­jet­ko ih sma­tra­ju­ći žr­tva­ma la­žnog pri­ja­vlji­va­nja, pro­vo­ka­ci­ja, osve­te itd – upo­zo­ri­la je ona.A.T.

Kri­vi­ca se sva­lju­je na žr­tvu
Ra­i­če­vi­će­va sma­tra da se sta­nje mo­že pro­mi­je­ni­ti kroz obra­zov­ni si­stem i us­po­sta­vlja­nje spe­ci­ja­li­zo­va­nih ser­vi­sa po­dr­ške.
– Ima­li smo vi­še slu­ča­je­va sek­su­al­nog na­si­lja, uklju­ču­ju­ći si­lo­va­nje u bra­ku ko­je ta­ko­đe pred­sta­vlja kri­vič­no dje­lo i in­kri­mi­ni­sa­no je na­šim Kri­vič­nim za­ko­ni­kom. Iz­ne­na­đu­ju­će je da ga po­je­din­ci u in­sti­tu­ci­ja­ma če­sto ne pre­po­zna­ju kao ta­kvo. Ne go­vo­ri se do­volj­no ni o sek­su­al­nom na­si­lju pre­ma dje­ci, a iz­o­sta­je i hi­tan od­go­vor in­sti­tu­ci­ja na ta­kve slu­ča­je­ve. Ni­je u pi­ta­nju či­nje­ni­ca, ne­go mit i to opa­san mit ko­ji žr­tve obes­hra­bru­je da pri­ja­ve. I upra­vo u ovom va­šem pi­ta­nju le­ži dio od­go­vo­ra na pi­ta­nje za­što žr­tve ne pri­ja­vlju­ju. Za­to što se pla­še da im ni­ko ne­će vje­ro­va­ti, za­to što zna­ju da će se do­vo­di­ti u pi­ta­nje nji­hov mo­ral, se­ci­ra­ti nji­ho­va pro­šlost. Ti­pič­no za sre­di­ne u ko­ji­ma se kri­vi­ca sva­lju­je na žr­tvu. Stal­no se spe­ku­li­še o la­žnim pri­ja­va­ma, a ima­mo ukup­no pet pri­ja­va za si­lo­va­nje na go­di­šnjem ni­vou. Gdje je tu lo­gi­ka – upozorava Ra­i­če­vi­će­va.