Bor­ba pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je ni­je ni­ma­lo jed­no­sta­van po­sao i vr­lo je bit­no po­sta­vi­ti do­bre osno­ve za za­šti­tu i una­pre­đe­nje ljud­skih i ma­njin­skih pra­va i slo­bo­da, ka­ko bi sve što se po­stig­ne u pra­vom smje­ru, bi­lo i odr­ži­vo, na­ve­lo je u re­a­go­va­nju Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va. Oni su od­go­vo­ri­li na na­vo­de ko­or­di­na­to­ra pro­gra­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Pe­tra Đu­ka­no­vi­ća iz­ni­je­te u tek­stu „Uki­nu­ti Mi­ni­star­stvo za ljud­ska pra­va”, na­vo­de­ći da ni­je iz­ni­jet ni­je­dan ar­gu­ment za ocje­ne da se taj re­sor pre­tvo­rio u svo­ju su­prot­nost.
– Je­di­ni ka­kav-ta­kav „ar­gu­ment“ je „per­cep­ci­ja“ sa­go­vor­ni­ka što sva­ka­ko ni­je či­nje­ni­ca – na­vo­de u re­a­go­va­nju, do­da­ju­ći da mi­ni­star­stvo naj­o­štri­je osu­đu­je upor­ne po­ku­ša­je da se de­gra­di­ra uči­nak i ulo­ga ovog re­so­ra.
Oni su ne­gi­ra­li „raz­mi­šlja­nje“ Đu­ka­no­vi­ća da ulo­ga mi­ni­star­stva ne mo­že da se svo­di na pe­ri­o­dič­ne i for­mal­ne sa­stan­ke u ci­lju raz­mje­ne in­for­ma­ci­ja sa NVO sek­to­rom i ne­ke pro­mo­tiv­ne ak­ci­je, bez kon­kret­ni­jeg pra­će­nja ini­ci­ja­ti­va ko­je do­la­ze od stra­ne NVO ili dru­gih ak­te­ra.
– Kroz re­a­li­zo­va­ne ak­tiv­no­sti, mi­ni­star­stvo po­tvr­đu­je upra­vo su­prot­no. Iz­ra­da svih stra­te­ških do­ku­me­na­ta i pro­pi­sa, uvi­jek je uklju­či­va­la i pred­stav­ni­ke ne­vla­di­nog sek­to­ra, ko­ji su kroz pro­ces jav­nog kon­sul­to­va­nja, ak­tiv­no uče­stvo­va­li u kre­i­ra­nju tek­sta. Svi za­ko­ni, stra­te­ška do­ku­men­ta, iz­vje­šta­ji u či­joj re­a­li­za­ci­ji je uče­stvo­vao ovaj re­sor, pro­šla su vla­di­nu i skup­štin­sku pro­ce­du­ru shod­no ak­ci­o­nim pla­no­vi­ma, i do­bi­la po­zi­tiv­nu ocje­nu Evrop­ske ko­mi­si­je. Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va je ura­di­lo mno­go na pi­ta­nju una­pre­đe­nja i za­šti­te pra­va svih gra­đa­na, sa ak­cen­tom na ra­nji­ve gru­pe, što po­tvr­đu­ju i usvo­je­ni za­ko­ni i stra­te­ška do­ku­men­ta ko­ja smo pri­pre­mi­li po me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma. To je­ste pra­vi in­di­ka­tor učin­ka. Ovaj re­sor vi­so­ko ci­je­ni sa­rad­nju ka­ko sa me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma, ta­ko i sa do­ma­ćim in­sti­tu­ci­ja­ma i ci­vil­nim sek­to­rom, i sto­ji iza to­ga da se je­di­no za­jed­nič­kim ra­dom mo­gu po­sti­ći du­go­roč­ni us­pje­si – ka­za­li su u re­so­ru Su­a­da Nu­ma­no­vi­ća.
Na­po­mi­nju da pro­ble­mi sa ko­ji­ma se no­se u ovoj obla­sti ni­je­su izo­lo­va­ni, ni­ti spe­ci­fič­ni sa­mo za Cr­nu Go­ru, te da su u ma­njoj ili ve­ćoj mje­ri pro­ble­mi sva­ke ze­mlje ko­ja te­ži bo­ljem stan­dar­du, pa i raz­vi­je­ni­jih dru­šta­va.
– U ve­zi sa po­stig­nu­tim, Cr­na Go­ra je ve­o­ma po­no­sna na či­nje­ni­cu da su ma­njin­ski na­ro­di in­te­gra­tiv­ni dio nje­nog dru­štva i sa­mi to osje­ća­ju. Po to­me Cr­na Go­ra je pre­po­zna­ta kao pri­mjer u me­đu­na­rod­nim kru­go­vi­ma. Li­ca sa in­va­li­di­te­tom, usva­ja­njem no­vog za­ko­na o za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je li­ca sa in­va­li­di­te­tom i pra­te­ćim stra­te­škim do­ku­men­ti­ma za una­pre­đe­nje nji­ho­vih pra­va, svr­sta­ne su, po pr­vi put, u kor­pus za­šti­te osnov­nih ljud­skih pra­va. Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va je­dan je od glav­nih in­sti­tu­ci­o­nal­nih me­ha­ni­za­ma za ostva­ri­va­nje po­li­ti­ke rod­ne rav­no­prav­no­sti. U una­pre­đe­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta oso­ba dru­ga­či­je sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je ili rod­nog iden­ti­te­ta, po­li­ti­ka Vla­de Cr­ne Go­re je do­bi­la, za kra­tak pe­ri­od, vi­so­ke po­hva­le sa ve­o­ma zna­čaj­nih me­đu­na­rod­nih adre­sa. U tom di­je­lu, Cr­na Go­ra je svo­jim učin­kom pri­mjer ne sa­mo u ze­mlja­ma re­gi­o­na, već i mno­gim raz­vi­je­ni­jim dru­štvi­ma. Ro­mi su u Cr­noj Go­ri u pro­ce­su svog uklju­či­va­nja na ve­o­ma do­brom pu­tu ima­ju­ći u vi­du nji­ho­ve po­seb­no­sti – tvr­de u mi­ni­star­stvu.
Sma­tra­ju da su u Cr­noj Go­ri na­pra­vlje­ni ve­li­ki is­ko­ra­ci u in­sti­tu­ci­o­nal­nom i za­ko­no­dav­nom okvi­ru za­šti­te ljud­skih i ma­njin­skih pra­va.
– Stan­dard ži­vo­ta na­ših gra­đa­na ni­je na evrop­skom ni­vou, ali to­me se te­ži i u tom prav­cu se ra­di. Za­šti­ta ljud­skih i ma­njin­skih pra­va je slo­žen pro­ces. Za­ko­ni se una­pre­đu­ju u skla­du sa pro­mje­na­ma u dru­štvu i za­htje­vi­ma ko­je sa­vre­me­no do­ba po­sta­vlja. Ono što sli­je­di je­ste pri­mje­na usvo­je­nih za­ko­na, ka­ko od stra­ne dr­žav­nih or­ga­na, lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va ta­ko i svih na­ših gra­đa­na. Oba­ve­za nam je za­jed­nič­ka i cilj bi tre­ba­lo da bu­de isti. Jed­na­ka za­šti­ta pra­va svih gra­đa­na – po­ru­ču­ju iz re­so­ra ljud­skih pra­va.A.O.


Ne­ma ne­po­ti­zma

Iz mi­ni­star­stva su ne­gi­ra­li na­vo­de o po­sto­ja­nju ne­po­ti­zma u tom re­so­ru.
– Za­po­šlja­va­nje no­vih ka­dro­va išlo je u smje­ru do­bi­ja­nja struč­nih i obra­zo­va­nih lju­di, sprem­nih da pru­že svoj mak­si­mum u za­la­ga­nji­ma u ob­la­sa­ti una­pre­đe­nja ljud­skih i ma­njin­skih pra­va. Bu­du­ći da, ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju, po­sto­ji da­lja po­tre­ba za una­pre­đe­njem u di­je­lu ka­dro­va i ka­pa­ci­te­ta in­sti­tu­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom ljud­skih pra­va, osta­je ne­ja­san pred­log ko­or­di­na­to­ra pro­gra­ma Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje da se mi­ni­star­stvo uki­ne. Uzev­ši u ob­zir va­žnost pi­ta­nja ko­ji­ma se ba­vi ovaj re­sor, i da je nje­go­vo dje­lo­va­nje pre­po­zna­to do­brim di­je­lom u pre­go­va­rač­kim po­gla­vlji­ma (23,19) naj­bo­lje go­vo­ri o po­tre­bi po­sto­ja­nja ove in­sti­tu­ci­je – re­kli su mi­ni­star­stvu.