Pe­ti­na oče­va u Cr­noj Go­ri i da­lje ne pla­ća ali­men­ta­ci­ju, a upr­kos ini­ci­ja­ti­vi ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja (NVO) da se osnu­je ali­men­ta­ci­o­ni fond ko­ji bi obez­bje­đi­vao dje­cu či­ji ro­di­te­lji ne pla­ća­ju za­ko­nom do­su­đe­no iz­dr­ža­va­nje, nad­le­žni i da­lje ne či­ne ni­šta ka­ko bi se to sta­nje pro­mi­je­nilo. Sa­go­vor­ni­ce „Da­na“ upo­zo­ra­va­ju da je ne­pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je ra­ši­ren pro­blem u Cr­noj Go­ri, te da je naj­če­šći ob­lik eko­nom­skog na­si­lja nad dje­com i sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma.
Upr­kos ini­ci­ja­ti­vi žen­skih NVO o osni­va­nju ali­men­ta­ci­o­nog fon­da i iz­mje­na­ma Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, Po­ro­dič­nog i za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, ko­jim bi se obez­bi­je­di­la za­šti­ta za dje­cu či­ji ro­di­te­lji ne pla­ća­ju ali­men­ta­ci­ju, te stro­že ka­zne za to, još se ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo na tom pla­nu.
Ma­ja Ra­i­če­vić, iz Cen­tra za žen­ska pra­va, oc­je­nju­je da je poražavajuće što za dr­ža­vu to ni­je pri­o­ri­tet. Ona ob­ja­šnja­va da je ne­da­va­nje iz­dr­ža­va­nja kri­vič­no dje­lo i je­dan od naj­če­šćih ob­li­ka eko­nom­skog na­si­lja nad dje­com i sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma či­ja je po­sle­di­ca si­ro­ma­štvo, ne­do­sta­tak osnov­nih uslo­va za na­pre­dak i raz­voj dje­te­ta i so­ci­jal­na is­klju­če­nost.
– Po­ra­zna je či­nje­ni­ca da to­li­ki broj ro­di­te­lja, naj­če­šće oče­va, za­ne­ma­ru­je osnov­ne ži­vot­ne po­tre­be sop­stve­ne dje­ce. Za­blu­da je da se ra­di sa­mo o oso­ba­ma lo­šeg imov­nog sta­nja i da je to raz­log ne­da­va­nja iz­dr­ža­va­nja – po­ru­či­la je Ra­i­če­vić za „Dan“.
Upo­zo­ra­va da is­ku­stvo Cen­tra za žen­ska pra­va po­ka­zu­je da su ta­kvoj ne­bri­zi sklo­ni i imuć­ni­ji, obra­zo­va­ni­ji oče­vi i da je ta­kvo po­na­ša­nje u ti­je­snoj ve­zi sa uko­ri­je­nje­nim sta­vom da bri­ga o dje­ci pri­pa­da is­klju­či­vo maj­ka­ma i da su one du­žne da im obez­bi­je­de sve po­treb­ne uslo­ve za ži­vot. Ra­i­če­vić uka­zu­je da su po­sle­di­ce ta­kvih sta­vo­va i ni­ski iz­no­si do­di­je­lje­nih ali­men­ta­ci­ja, čak i u uslo­vi­ma kad su pri­ma­nja ro­di­te­lja sa ko­jim dje­ca ne ži­ve mno­go ve­ća od pro­sje­ka.
Po­se­ban pro­blem je, ka­ko upo­zo­ra­va, iz­vr­še­nje sud­skih od­lu­ka.
– Ne­ma pro­ak­tiv­nog od­no­sa pra­vo­sud­nih or­ga­na u ci­lju utvr­đi­va­nja ra­da na cr­no, pra­će­nja pro­mje­ne pre­bi­va­li­šta, pri­ja­vlji­va­nja mi­ni­mal­nog iz­no­sa pri­ma­nja, ne­pri­ja­vlji­va­nja do­dat­nih za­ra­da, upi­si­va­nja imo­vi­ne na tu­đe ime i pri­ku­plja­nja dru­gih do­ka­za ko­ji bi omo­gu­ći­li lak­šu na­pla­tu. Prak­sa or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom že­na od na­si­lja po­ka­zu­je da sa­mo­hra­ne maj­ke du­gi niz go­di­na ne­ma­ju na­či­na da na­pla­te nov­ča­na po­tra­ži­va­nja i da dje­ca ži­ve u ve­o­ma te­škim uslo­vi­ma – ka­za­la je ona.
Ra­i­če­vić sma­tra da je „neo­bja­šnji­va i kraj­nje fru­stri­ra­ju­ća“ iner­ci­ja in­sti­tu­ci­ja u ovim pred­me­ti­ma.
– Uoči­li smo da cen­tri za so­ci­jal­ni rad ne pred­u­zi­ma­ju mje­re u skla­du sa svo­jim nad­le­žno­sti­ma ko­je pro­pi­su­ju Po­ro­dič­ni za­kon i Za­kon o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, ne oba­vje­šta­va­ju pra­vo­sud­ne or­ga­ne o to­me da je ne­ko di­je­te ugro­že­no jer ne do­bi­ja iz­dr­ža­va­nje, već sav te­ret oko na­pla­te ali­men­ta­ci­je pre­ba­cu­ju na ro­di­te­lja sa ko­jim di­je­te ži­vi, a to su naj­če­šće maj­ke. Ta­ko­đe, pro­pu­šta­ju da u svo­jim iz­vje­šta­ji­ma pre­po­zna­ju ne­pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je kao vid eko­nom­skog na­si­lja nad že­na­ma i dje­com. Ta prak­sa mo­ra hit­no da se mi­je­nja i ne­ma raz­lo­ga za če­ka­nje – upo­zo­ra­va Ra­i­če­vić.
Ocje­nju­je da bi no­vac ko­ji dr­ža­va iz­dva­ja za na­kna­de za maj­ke, za ko­je u ovom tre­nut­ku ne­do­sta­je 30 mi­li­o­na eura, bio mno­go pra­ved­ni­je po­di­je­ljen da je nji­me ri­je­še­no pi­ta­nje ali­men­ta­ci­o­nog fon­da i dječ­jih do­da­ta­ka.
Ža­lo­sno je što to za dr­ža­vu ni­je pri­o­ri­tet – za­klju­či­la je ona.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će (SŽK) Lji­lja­na Ra­i­če­vić ka­za­la je za „Dan” da će osni­va­nje ali­men­ta­ci­o­nog fon­da i na­ja­vlje­ne iz­mje­ne za­ko­na sa­če­ka­ti no­vi sa­ziv par­la­men­ta. U sa­da­šnjem sa­zi­vu, ka­ko je re­kla, po­sto­ji ve­li­ko in­te­re­so­vae po­sla­ni­ka da to pi­ta­nje do­đe na dnev­ni red.
– Ali­men­ta­ci­o­ni fond bi spa­sio mu­ke hi­lja­de že­na ko­je ne­ma­ju re­dov­nu is­pla­tu ali­men­ta­ci­je – po­ru­či­la je ona.
Sma­tra da bi tre­ba­lo or­ga­ni­zo­va­ti okru­gle sto­lo­ve i dru­ge vi­do­ve ra­spa­ve sa Mi­ni­star­stvom ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad, su­do­vi­ma i tu­ži­la­štvom jer oni, ka­ko je ka­za­la, ima­ju naj­vi­še po­sla oko te pri­če. Di­rek­to­ri­ca SŽK is­ti­če da u ovom tre­nut­ku ima­ju naj­ma­nje 20 pri­tu­žbi u pi­sa­nom ob­li­ku pre­ma su­do­vi­ma i tu­ži­la­štvu pro­tiv oso­ba ko­je re­dov­no ne pla­ća­ju ali­men­ta­ci­ju dje­ci a za­ko­nom su oba­ve­zne.
– Is­tan­bul­skom kon­ven­ci­jom je re­če­no da je to je­dan od te­žih ob­li­ka na­si­lja nad že­na­ma i dje­com. To oba­ve­zu­je Cr­nu Go­ru da ura­di taj dio za­ko­na i da za­o­kru­ži tu pri­ču oko Is­tan­bul­ske kon­ven­ci­je i Pod­go­rič­ke de­kla­ra­ci­je, ko­ju su pre­ko pred­sjed­ni­ka Vu­ja­no­vi­ća pri­hva­ti­li i dru­gi čel­ni­ci dr­ža­va na Bal­ka­nu i u re­gi­ji – po­ru­či­la je ona.
Ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da je pre­ma cr­no­gor­skoj sud­skoj prak­si pre­ko 80 od­sto pred­me­ta u ko­ji­ma su iz­dr­ža­va­nja dje­ce iz­no­si­la ma­nje od 100 eura. Ro­di­te­lji, naj­če­šće oče­vi, na raz­ne na­či­ne iz­bje­ga­va­ju pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je, a je­dan pri­mjer je po­ka­zao da je jed­nom ocu to po­la­zi­lo za ru­kom čak 24 go­di­ne.
A.O.


Ob­ra­čun sa že­nom

Iz Si­gur­ne žen­ske ku­će na­vo­de da je pro­blem ne­pla­ća­nja ali­men­ta­ci­je je­dan od naj­če­šćih raz­lo­ga zbog ko­jih im se že­ne obra­ća­ju za po­moć. Lji­lja­na Ra­i­če­vić na­vo­di da že­ne tra­že po­moć oko raz­vo­da bra­ka, sta­ra­telj­stva, po­dje­le imo­vi­ne, da­va­nja sa­gla­sno­sti za pu­to­va­nje van ze­mlje.
– To su na­či­ni na ko­je se mu­ška­rac ob­ra­ču­na­va sa že­nom, a naj­vi­še di­je­te is­pa­šta. Če­sto mo­že­mo ču­ti da mi ima­mo do­bre za­ko­ne. Sma­tram da ne­ma­mo, jer ako ima­mo to­li­ko za­htje­va da se ti za­ko­ni mi­je­nja­ju, to se ne mo­že re­ći – ka­za­la je Ra­i­če­vić.