In­spek­ci­ja za­šti­te na ra­du Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve u po­sled­njih pet go­di­na re­gi­stro­va­la je 32 slu­ča­ja po­gi­bi­je rad­ni­ka na rad­nom mje­stu. Ta­ko­đe, 162 rad­ni­ka su do­ži­vje­la te­ške po­vre­de, a de­si­lo se i de­vet ko­lek­tiv­nih in­ci­de­na­ta ko­ji su ugro­zi­li zdra­vlje i ži­vot za­po­sle­nih.
Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” sma­tra­ju da sta­ti­sti­ka in­spek­ci­je sa­mo svje­do­či o lo­šoj za­šti­ti na ra­du i da se si­tu­a­ci­ja mo­ra hit­no mi­je­nja­ti.
U Upra­vi za in­spek­cij­ske po­slo­ve „Da­nu” su sa­op­šti­li da su in­spek­to­ri ra­da za oblast za­šti­te i zdra­vlja na ra­du u to­ku pro­šle go­di­ne oba­vi­li 21 uvi­đaj po­vre­da na ra­du, od če­ga su se če­ti­ri uvi­đa­ja od­no­si­la na po­vre­de na ra­du sa smrt­nim is­ho­dom, 14 na te­ške i tri na ko­lek­tiv­ne po­vre­de na ra­du.
– Smrt­ne po­vre­de na ra­du su se de­ša­va­le u gra­đe­vi­nar­stvu, eks­plo­a­ta­ci­ji šu­me i ele­ktro­pri­vre­di. U gra­đe­vi­nar­stvu je to bio slu­čaj pa­da sa vi­si­ne, u eks­plo­a­ta­ci­ji šu­me uda­rac dr­ve­ta u gla­vu, a u elek­tro­pri­vre­di udar stru­je vi­so­kog na­po­na. Na­kon iz­vr­še­nog uvi­đa­ja, in­spek­to­ri ra­da za oblast za­šti­te i zdra­vlja na ra­du do­sta­vi­li su spi­se pred­me­ta nad­le­žnom tu­ži­la­štvu ili su­du na da­lji po­stu­pak. U slu­ča­ju pre­kr­ša­ja iz obla­sti za­šti­te i zdra­vlja na ra­du, in­spek­tor pred­u­zi­ma pro­pi­sa­ne uprav­ne mje­re i rad­nje (uka­zi­va­nje, do­no­še­nje rje­še­nja o ot­kla­nja­nju ne­pra­vil­no­sti, do­no­še­nje rje­še­nja o pri­vre­me­noj mje­ri za­bra­ne ra­da), kao i iz­ri­ca­nje nov­ča­nih ka­zni iz­da­va­njem pre­kr­šaj­nog na­lo­ga u iz­no­su od 500 eura do 15.000 eura za prav­no li­ce, od 30 eura do 1.000 eura za od­go­vor­no li­ce i od 250 eura do 10.000 eura za pred­u­zet­ni­ka. Ta­ko­đe, pod­no­si za­htje­ve za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka, kao i kri­vič­ne pri­ja­ve – ka­žu u in­spek­ci­ji.
La­ni su in­spek­to­ri zbog pre­kr­ša­ja iz obla­sti za­šti­te i zdra­vlja na ra­du iz­da­li 720 pre­kr­šaj­nih na­lo­ga vri­jed­nih 213.970 eura. Do­ni­je­li su dva za­ključ­ka o nov­ča­nom ka­žnja­va­nju od 1.000 eura zbog ne­iz­vr­ša­va­nja rje­še­nja o ot­kla­nja­nju ne­pra­vil­no­sti i pod­ni­je­li de­vet za­htje­va za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka.
U slu­ča­ju po­vre­de na ra­du, nad­le­žni sud od­re­đu­je vr­stu ka­zne za po­slo­dav­ca.
U Udru­že­nju za­šti­te na ra­du ka­žu da Cr­na Go­ra ima do­bar za­ko­no­dav­ni okvir ko­ji rad­ni­ci­ma na pa­pi­ru ga­ran­tu­je bez­bjed­nost, ali pro­blem se ja­vlja kod pri­mje­ne pro­pi­sa zbog još uvi­jek ne­do­volj­ne svi­je­sti i kod po­slo­da­va­ca i kod za­po­sle­nih da se za­kon­ski pro­pi­si mo­ra­ju pri­mje­nji­va­ti i do­sljed­no spro­vo­di­ti u cje­lo­sti, a ne dje­li­mič­no ili ni­ka­ko.
– Znat­no je po­bolj­ša­na si­tu­a­ci­ja u obla­sti na­bav­ke lič­nih za­štit­nih sred­sta­va, po­seb­no u gra­đe­vin­skoj dje­lat­no­sti, gdje je si­tu­a­ci­ja do­sko­ro bi­la ka­ta­stro­fal­na.
Ra­du­je či­nje­ni­ca da da­nas u Cr­noj Go­ri ima oko 400 li­ca vi­so­ke škol­ske spre­me sa po­lo­že­nim stru­čnim is­pi­tom za za­šti­tu na ra­du, ta­ko da po­slo­dav­ci sve če­šće an­ga­žu­ju ta­kva li­ca za po­slo­ve za­šti­te na ra­du, ali po­sto­ji pro­blem ne­do­volj­nog zna­nja i za­šti­te na ra­du kod od­re­đe­nog bro­ja struč­nih li­ca. Vri­jed­no je po­me­nu­ti da su do­ni­je­ti pro­pi­si iz za­šti­te na ra­du u ve­li­koj mje­ri, što se Cr­ne Go­re ti­če, usa­gla­še­ni sa pro­pi­si­ma u EU. Upo­re­đu­jući da­na­šnju si­tu­a­ci­ju sa onom od pri­je 10, 15 go­di­na, sta­nje za­šti­te na ra­du se znat­no po­pra­vi­lo i sa aspek­ta or­ga­ni­za­ci­je i spro­vo­đe­nja Za­ko­na o za­šti­ti na ra­du, kao i sa aspek­ta in­spek­cij­skog nad­zo­ra, ali u ne­do­volj­noj mje­ri kod mno­gih po­slo­da­va­ca – ka­že pred­sjed­nik Udru­že­nja Zden­ko Jan­ko­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma San­dre Ob­ra­do­vić iz Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta, za­šti­ta za­po­sle­nih na ra­du tre­ba­la bi da bu­de pri­o­ri­tet sva­kog po­slo­dav­ca. Ona is­ti­če da vi­so­ka ci­je­na za­štit­ne opre­me ni­ka­ko ne smi­je bi­ti iz­go­vor za ugro­ža­va­nje ži­vo­ta za­po­sle­nih.
– Ni­ka­ko se ne smi­je če­ka­ti da se de­si ne­ka tra­ge­di­ja pa da re­a­gu­je­mo. Od ži­vo­ta ne­ma ni­šta vred­ni­je. Mi ima­mo do­bar za­ko­no­dav­ni okvir, ali iz­o­sta­je pri­mje­na, i tu bi in­spek­ci­ja vi­še tre­ba­la da re­a­gu­je i spri­je­či even­tu­al­ne tra­ge­di­je – is­ta­kla je Ob­ra­do­vi­će­va.
M. S.


Pre­mor čest uzrok tra­ge­di­ja

Jan­ko­vić na­vo­di da se sa eks­pan­zi­jom grad­nje u Cr­noj Go­ri na­glo po­ve­ćao i broj smrt­nih is­ho­da na ra­du, na­ro­či­to u gra­đe­vin­skoj dje­lat­no­sti. On sma­tra da se smrt­ne po­vre­de naj­če­šće de­ša­va­ju zbog pre­mo­ra za­po­sle­nih, ko­ji ra­de i po 10 sa­ti dnev­no, če­sto bez da­na ne­djelj­nog od­mo­ra.
– U ve­ći­ni slu­ča­je­va, do smrt­ne po­vre­de do­la­zi usled ne­po­što­va­nja pro­pi­sa­nih mje­ra za­šti­te na ra­du. Da­kle, sko­ro uvi­jek je posri­je­di ljud­ska gre­ška, bi­lo da su u pi­ta­nju sa­mi na­stra­da­li rad­ni­ci ili ne­pri­mje­nji­va­nje mje­ra za­šti­te na ra­du od stra­ne po­slo­dav­ca. Ve­li­ka gra­di­li­šta sa is­ku­snim po­slo­dav­ci­ma i stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma ve­o­ma su do­bro or­ga­ni­zo­va­na sa aspek­ta za­šti­te na ra­du, a u ve­ći­ni slu­ča­je­va tra­ge­di­je se do­ga­đa­ju u objek­ti­ma gdje ima­mo ne­pri­ja­vlje­na gra­di­li­šta i po­slo­dav­ce sa ne­do­volj­no is­ku­stva – ka­zao je Jan­ko­vić.