Pi­še: Ze­ke­ri­jah Sma­jić

Pri­je osam go­di­na, u vri­je­me pred­iz­bor­ne kam­pa­nje Ba­ra­ka Hu­se­i­na Oba­me, no­vi­nar­skim po­slo­vi­ma sam se ba­vio iz sje­di­šta Evrop­ske uni­je i ta­da sam, kao i ve­ći­na evrop­skih ko­le­gi­ni­ca i ko­le­ga, bio stra­stve­ni na­vi­jač tog slat­kor­je­či­vog, sr­ce­pa­ra­ju­ćeg go­vor­nič­kog ,,za­vod­ni­ka’’.
Pr­vo ogrom­no raz­o­ča­re­nje sam, kao i ve­ći­na nje­go­vih “na­vi­ja­ča” do­ži­vio ka­da je Oba­ma pri­hva­tio No­be­lo­vu na­gra­du za mir ne­du­go na­kon što je 20.ja­nu­a­ra 2009. stu­pio na pred­sjed­nič­ku du­žnost, pri­je ne­go što je išta kon­kret­no uči­nio za mir u svi­je­tu. Sma­trao sam to ta­da, sma­tram i da­nas, glo­bal­nim ci­ni­zmom i pol­tron­stvom ko­je ma­kar ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku ni­je bi­lo po­treb­no.
Br­zo na­kon to­ga usli­je­di­li su do­ga­đa­ji na glo­bal­noj sce­ni ko­ji­ma su upra­vlja­le ame­rič­ke i part­ner­ske oba­vje­štaj­ne slu­žbe, te lo­bi­sti onih „je­dan od­sto bo­ga­tih ko­ji upra­vlja­ju sa 99 od­sto ostat­ka svi­je­ta“ i ko­ji­ma Oba­ma oči­gled­no ni­je bio do­ra­stao. Tač­no go­di­nu da­na od stu­pa­nja na du­žnost, za­po­če­li su ma­sov­ni „de­mo­krat­ski“ pro­te­sti u Tu­ni­su ko­ji su se ubr­zo pro­ši­ri­li na Sje­ver­nu Afri­ku i Bli­ski is­tok. Pr­vo oba­vje­štaj­ci, za­tim po­li­ti­ča­ri i me­di­ji pro­zva­li su to „Arap­skim pro­lje­ćem“ (ja sam to na­zi­vao i da­nas na­zi­vam po­mra­če­njem uma). Usli­je­di­la su svr­ga­va­nja le­gal­nih re­ži­ma u tom di­je­lu svi­je­ta, na­me­ta­nje ame­rič­ke de­mo­krat­ske „de­mo­kra­ti­je“, usli­je­di­li su naj­svi­re­pi­ji zlo­či­ni iz­me­đu mu­sli­ma­na ši­i­ta i su­ni­ta, stvo­re­na je tzv. Islam­ska dr­ža­va, ni­ge­rij­ski ta­li­ba­ni su se iz­ro­di­li u mon­stru­o­znu dži­ha­di­stič­ku sku­pi­nu Bo­ko Ha­ram, uni­šte­ni i za­va­đe­ni Irak je osta­vljen Ira­ča­ni­ma i ISIL-u, za­tim Li­bi­ja, So­ma­li­ja, Av­ga­ni­stan, Ma­li, Si­ri­ja...
Za osam go­di­na Ba­ra­ka Hus­se­i­na Oba­me, nje­go­va ad­mi­ni­stra­ci­ja ni na Bal­ka­nu ni­je ostva­ri­la ni­je­dan vi­dlji­vi re­zul­tat. Na iri­ti­ra­ju­će bli­sku dis­tan­cu s Ru­si­jom Oba­ma je pri­je sa­mog od­la­ska iz Bi­je­le ku­će ras­po­re­dio ame­rič­ke tru­pe u Polj­skoj, iza­zi­va­ju­ći Pu­ti­na na kon­tra­po­te­ze.
Za nje­go­vog „de­mo­krat­skog“ man­da­ta Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je na­pu­sti­la Evrop­sku uni­ju, a sa­ma EU ni­je ima­la ni­ka­kvu kon­kret­nu po­dr­šku Ame­ri­ke osim ver­bal­nu, dok je NA­TO oja­čao svo­ju im­pe­ri­ja­li­stič­ku ulo­gu ko­ja ne­ma ni­ka­kve ve­ze s ulo­gom zbog ko­je je 1949. osno­van.
Ba­rak Hu­se­in Oba­ma je, da­kle, naj­za­slu­žni­ji što je Do­nald Džon Tramp po­stao ame­rič­ki pred­sjed­nik, jer je upra­vo nje­go­vim za­slu­ga­ma De­mo­krat­ska stran­ka Ame­ri­ke, u dje­lu i li­ku Hi­la­ri Ro­dam Klin­ton, ima­la naj­go­reg pro­tiv­kan­di­da­ta re­pu­bli­kan­cu. Uz sve osta­lo, zbog pro­ma­ša­ja u vanj­skoj po­li­ti­ci za vri­je­me vr­še­nja du­žno­sti dr­žav­ne se­kre­tar­ke, upra­vo pred­sjed­nik Oba­ma ju je smi­je­nio s tog vi­so­kog po­lo­ža­ja. Pre­ma go­vor­lji­vom Oba­mi, da­kle, mo­gu­će je da Hi­la­ri ne mo­že bi­ti mi­ni­star­ka vanj­skih po­slo­va Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, ali mo­že bi­ti pred­sjed­ni­ca. Za vri­je­me de­mo­krat­ske vla­sti u SAD u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni je tra­jao rat du­že od 40 mje­se­ci!
Osim Oba­mi­nih za­slu­ga, Do­nald Džon Tramp je no­vi ame­rič­ki pred­sjed­nik i zbog ni­za dru­gih unu­ta­ra­me­rič­kih i glo­bal­nih raz­lo­ga bez­bjed­no­snog, dru­štve­nog, eko­nom­skog, so­ci­jal­nog... ka­rak­te­ra, te zbog glo­bal­no ak­tu­el­nog tren­da de­sno­po­li­tič­kih ide­o­lo­gi­ja i po­pu­li­zma kao de­ri­va­ta et­no­na­ci­o­nal­nih, bez­bjed­no­snih, eko­nom­sko-so­ci­jal­nih kri­za i mo­ral­ne de­ka­den­ci­je. Ob­li­ci ovih kri­za su da­nas ma­nje ili vi­še pri­sut­ni svu­da - od Evrop­ske uni­je i Bal­ti­ka, Is­toč­ne Evro­pe, Sje­ve­ne Afri­ke, Bli­skog is­to­ka, Azi­je, u In­di­ji do Ame­ri­ke.
Po če­mu će Do­nald Tramp bi­ti upam­ćen kao 45. ame­rič­ki pred­sjed­nik? Da li će Evro­pu pre­pu­sti­ti sa­mu se­bi, a Evrop­sku uni­ju još vi­še de­sta­bi­li­zo­va­ti? Ka­kvi će stvar­no bi­ti od­no­si s Pu­ti­nom od­no­sno da li će ‘’tram­pu­tin’’ vla­da­ti svi­je­tom? Da li će us­kra­ti­ti do­la­re za ma­mut­ske ras­ho­de NA­TO-a ka­ko bi ga na­tje­rao na ne­mi­nov­nu tran­sfor­ma­ci­ju u si­lu mi­ra? Ho­će li po­ku­ša­ti za­u­sta­vi­ti ki­ne­sku eko­nom­sku re­vo­lu­ci­ju? Ho­će li po­ni­šti­ti Oba­mi­ne aran­žma­ne na Ku­bi? Da li će svo­jim po­slov­nim is­ku­stvom us­pje­ti na­do­mje­sti­ti ne­is­ku­stvo u po­li­ti­ci? Šta će nje­go­va ad­mi­ni­stra­ci­ja uči­ni­ti pre­ma Za­pad­nom Bal­ka­nu i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni...?
Svim ovim i dru­gim iza­zo­vi­ma i pre­te­škim pi­ta­nji­ma za ovaj čas, nu­žno će­mo se vra­ća­ti svi na­kon pr­vog Tralj­mpo­vog obra­ća­nja na­ci­ji i nje­go­vih pr­vih prak­tič­nih ko­ra­ka na unu­tra­šnjem i me­đu­na­rod­nom ,,boj­nom po­lju’’ pa sve do is­te­ka pr­vog man­da­ta. Ame­ri­ka je, ipak, Ame­ri­ka.
wwwbu­ka.com-