Hra­brost je po­treb­na da bi čo­vjek mo­gao da se bo­ri pro­tiv ono­ga što jed­na dik­ta­tu­ra sa so­bom do­no­si, po­ru­čio je ama­ba­sa­dor Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri Hans Gun­ter Ma­tern. On je go­vo­rio na tri­bi­ni, ko­ja je odr­ža­na po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na sje­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta u KIC-u Bu­do To­mo­vić, gdje je pri­ka­zan krat­ki do­ku­men­tar­ni film o stra­da­nji­ma i žr­tva­ma Ho­lo­ka­u­sta ko­ji su na­pra­vi­li mla­di an­ti­fa­ši­sti Cr­ne Go­re.
Zbog po­tre­snih sli­ka stra­da­nja pri­ka­za­nih na fil­mu, am­ba­sa­dor Ma­tern je ka­zao da, iako pod uti­skom uža­snih i go­to­vo ne­pod­no­šlji­vih sli­ka ko­je je vi­dio, cje­lo­ku­pan uti­sak je još te­ži za jed­nog Njem­ca, jer ih sva­ki put pod­sje­ti na či­nje­ni­cu da je sve to uči­nje­no baš u Nje­mač­koj.
– Sa va­ma bih da­nas htio da po­di­je­lim tri osje­ća­nja i to – kri­vi­ca, za­hval­nost i od­go­vor­nost. Ka­da spo­me­nem ri­ječ kri­vi­ca, uvi­jek se sje­tim raz­go­vo­ra sa ocem ko­ga sam pi­tao ka­ko se mo­glo de­si­ti da je nje­mač­ki na­rod to ura­dio i do­zvo­lio? Go­vo­rio bi mi da se to pi­ta­nje ne od­no­si sa­mo na to za­što se to de­si­lo, već za­što je to­li­ko pu­no Nje­ma­ca to gle­da­lo, a ni­je ni­šta ura­di­lo, i da to za­htije­va hra­brost. Hra­brost je po­treb­na da bi čo­vjek mo­gao da se bo­ri pro­tiv ono­ga što jed­na ta­kva dik­ta­tu­ra sa so­bom do­no­si. Za­hval­nost osje­ća­mo za­to što ste vi i svjet­ska za­jed­ni­ca na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta i na­kon sve­ga što se u Nje­mač­koj de­si­lo, opet pri­mi­li Nje­mač­ku u dru­štvo ci­vi­li­zo­va­nog svi­je­ta. Na tu za­hval­nost se na­do­ve­zu­je pi­ta­nje od­go­vor­no­sti. Isti lju­di ko­ji su to ura­di­li i oni ko­ji ni­su spri­je­či­li da se to de­si na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta iz­gra­di­li su no­vu dr­ža­vu – no­vu Nje­mač­ku. Za­to se mi od 1949. go­di­ne bo­ri­mo da iz­gra­di­mo prav­nu, de­mo­krat­sku dr­ža­vu u ko­joj se ču­va­ju i po­štu­ju ljud­ska pra­va, a pri­je sve­ga obra­ća se pa­žnja na jed­no – da dr­ža­va i po­je­din­ci ra­de na to­me da se ta­ko ne­što vi­še ni­kad ne po­no­vi – po­ru­čio je Hans Gun­ter Ma­tern.
O do­ga­đa­ji­ma iz vre­me­na upam­će­nog kao is­tre­blje­nje Je­vre­ja, ali i dru­gih et­nič­kih cje­li­na to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta go­vo­rio je i Đor­đe Bo­ro­zan, pot­pred­sjed­nik CA­NU i član Glav­nog od­bo­ra SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re.
– Za Me­đu­na­rod­ni dan sje­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta pri­hva­ćen je ovaj da­tum ka­da su so­vjet­ske je­di­ni­ce oslo­bo­di­le lo­gor­ski kom­pleks Aušvic u ko­jem je, ka­ko se pro­cje­nju­je, stra­da­lo vi­še od mi­li­on lju­di. Za­pra­vo, ko­na­čan broj žr­ta­va u Aušvi­cu ni­ka­da ni­je tač­no utvr­đen – ka­zao je Bo­ro­zan.
S.R.


Sje­ća­nje oba­ve­zno

Sje­ća­nje, obra­zo­va­nje i in­for­mi­sa­nje su neo­p­hod­ni, jer se ne smi­je do­zvo­li­ti da se užas po­put Ho­lo­ka­u­sta ika­da po­no­vi, po­ru­če­no je ju­če sa kon­fe­ren­ci­je ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa na Univerzitetu Donja Gorica (UDG). To­kom di­sku­si­je po­sta­vlje­no je pi­ta­nje o pa­ra­le­la­ma sa do­ga­đa­ji­ma iz bli­že pro­šlo­sti i da­na­šnji­com i utvr­đe­no i da su od­re­đe­ne na­ci­o­na­li­stič­ke ten­den­ci­je da­nas iz­u­zet­no pro­ble­ma­tič­ne i za­bri­nja­va­ju­će. Na kon­fe­ren­ci­ji se go­vo­ri­lo i o 24. go­di­šnji­ci od smr­ti Sr­đa­na Alek­si­ća, a pro­či­ta­na je i pje­sma ko­ja je na­pi­sa­na nje­mu u čast. Ta­ko­đe, pri­ka­zan je i kra­tak film o Nir­nber­škom pro­ce­su. M.S.


Ne za­bo­ra­vi­mo da smo an­ti­fa­ši­sti

NVO LGBT fo­rum Pro­gres, Hi­pe­ri­on i LGBTIQ So­ci­jal­ni cen­tar po­ru­či­li su da ni­ka­da ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti uža­se ko­ji su po­či­nje­ni i ne­vi­ne ži­vo­te ko­je je na­ci­stič­ki re­žim bru­tal­no uzeo. Is­ti­ču da je Ho­lo­ka­ust od­nio ži­vo­te šest mi­li­o­na Je­vre­ja i pet mi­li­o­na Slo­ve­na, Ro­ma, oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, gej mu­ška­ra­ca, le­zbij­ki, vjer­skih ma­nji­na i dru­gih, ko­ji su ne­sta­li u lo­go­ri­ma smr­ti.
– Cr­no­gor­ska jav­nost ni­ka­da ne smi­je za­bo­ra­vi­ti da je na­ša ze­mlja stvo­re­na i iz­gra­đe­na na te­ko­vi­na­ma an­ti­fa­ši­zma i bor­be pro­tiv zla ove vr­ste, te da je du­žnost svih nas da te te­ko­vi­ne ga­ji­mo, oču­va­mo i nji­ma se vo­di­mo, za­rad bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re i za­rad mi­ra, prav­de i jed­na­ko­sti – is­ti­ču iz tih NVO. M.S.