Srp­ski je­zik po­čeo je da di­še Sa­vi­nim du­hom, ka­zao je đa­kon Ni­ko­la Ma­ro­je­vić, u be­sje­di po­vo­dom pra­zni­ka Sve­tog Sa­ve. Tim po­vo­dom, sve­šten­stvo nik­šić­ke Sa­bor­ne cr­kve Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca slu­ži­lo je ju­če sve­tu li­tur­gi­ju uz uče­šće ho­ra „Sv. no­vo­mu­če­ni­k Stan­ko“, ko­jim ru­ko­vo­di pro­fe­sor Len­ka Du­ru­to­vić.
Broj­ni Nik­ši­ća­ni sa­bra­li su se u svo­joj sve­ti­nji ka­ko bi pro­sla­vi­li pr­vog srp­skog arhi­e­pi­sko­pa i pr­o­sve­ti­te­lja, i pre­ma ri­je­či­ma đa­ko­na Ma­ro­je­vi­ća, naj­ve­ćeg srp­skog si­na, oca i pod­vi­žni­ka, pr­vo­pa­sti­ra i uči­te­lja.
Đa­kon Ma­ro­je­vić je go­vo­rio o ži­vo­tu mla­dog prin­ca Rast­ka, nje­go­voj od­lu­ci da na­pu­sti ras­koš kra­ljev­skog dvo­ra i po­sve­ti se an­đe­o­skoj či­sto­ti. Ne­po­gre­ši­vo je znao, re­kao je đa­kon Ma­ro­je­vić, da se Hri­sto­va na­u­ka me­đu Sr­bi­ma mo­že ra­ši­ri­ti je­di­no ako se ri­ječ Bo­ži­ja bu­de tu­ma­či­la na nji­ma ra­zu­mlji­vom je­zi­ku – što na tra­gu Sve­te bra­će Ki­ri­la i Me­to­di­ja i či­ni uvo­de­ći u Srp­sku cr­kvu slo­ven­sko bo­go­slu­že­nje, a osni­va­njem Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve uspio je da obez­bi­je­di bu­duć­nost srp­skom ro­du. Srp­ski je­zik po­či­nje da di­še Sa­vi­nim du­hom.
– Sve­to­sa­vlje kao na­čin ži­vo­ta, kao put ka pot­pu­nom ostva­re­nju čo­vje­ka, du­bo­ko je za­pre­ta­no u te­me­lji­ma srp­ske na­ci­o­nal­ne svi­je­sti i mo­ral­nih za­ko­ni­to­sti, na ko­ji­ma po­či­va eti­ka na­šeg na­ro­da. Bez ob­zi­ra na sva is­ku­še­nja i isto­rij­ska i sa­vre­me­na, svje­sni smo da je Sve­to­sa­vlje ne­mo­gu­će is­ti­snu­ti iz du­še na­še­ga na­ro­da. Ono kao sa­vr­še­ni akord obi­lje­ža­va sav naš unu­tar­nji ži­vot. Nas kao na­ro­da Bo­ži­jeg, sve­tog srp­skog i iza­bra­nog. Sve­to­sa­vlje je u stva­ri je­dan od od­go­vo­ra na taj­nu čo­vje­ko­vog po­zva­nja i pri­zva­nja u ovom i u onom svi­je­tu. Sv. Sa­va istin­ski vo­dič na tom pu­tu. Sve­ti ori­jen­tir ko­ji pri­vla­či kao mag­net sva­kog čo­vje­ka ko­ji pre­po­zna Hri­sta i pri­hva­ti bla­gi ja­ram nje­go­ve sa­mo­žr­tve­ne lju­ba­vi – re­kao je đa­kon Ma­ro­je­vić.
Ka­ko je is­ta­kao, ni­je slu­čaj­no Sa­vin otac Sve­ti Si­me­on Mi­ro­to­či­vi pi­sao za­vje­šta­nje srp­skom ro­du da ču­va je­zik, ko­ji je bi­će bi­ća sva­kog na­ro­da.
– Srp­ski je­zik je ži­la ku­ca­vi­ca srp­skom ro­du u svim vre­me­ni­ma. Za­to ni­je čud­no da oni ko­ji ni­po­da­šta­va­ju i vri­je­đa­ju sve­tost na­šeg Sa­ve, uda­ra­ju svim si­la­ma i na osnov­ne stu­bo­ve srp­skog na­ro­da – je­zik i Cr­kvu. Ne sa­mo da se u Cr­kvi ču­va­ju je­zik i vje­ra – u njoj se, što vi­di­mo na pri­mje­ru Sv. Sa­ve, i za­do­bi­ja­ju. Sa­va je iz­mo­lio i od Bo­ga i od lju­di auto­ke­fal­nost Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi, ne iz že­lje za di­je­lje­njem i po­seb­no­šću, ne­go zna­ju­ći da je to naj­čvr­šći te­melj za sva­ko bu­du­će po­ko­lje­nje. Ne­ma Sr­ba bez Srp­ske cr­kve i je­zi­ka, kao što ne­ma spa­se­nja iz­van Cr­kve. Cr­kva je jed­na i ne­ma za­mje­ne ni iz­go­vo­ra. Bi­lo ko­je vr­ste. Kao što je je­dan Tro­lič­ni Bog – na­gla­sio je đa­kon Ma­ro­je­vić.
Zvo­na sa ko­tor­skog Hra­ma Sve­tog Ni­ko­le i Ka­te­dra­le Sve­tog Tri­pu­na, tra­di­ci­o­nal­no su se ju­če ogla­si­la sve­ča­nom zvo­nja­vom sim­bo­lič­no po­zi­va­ju­ći gra­đa­ne drev­nog Ko­to­ra na slo­gu, za­jed­ni­štvo i su­ži­vot ko­ji se u tom gra­du vje­ko­vi­ma ba­šti­ni. U Ko­to­ru je ju­če u jed­nom da­nu obi­lje­žen 27. ja­nu­ar Sve­ti Sa­va, a to je i dan ka­da „Lo­da­ma“ po­hva­la­ma Sve­tom Tri­pu­nu za­štit­ni­ku Ko­to­ra, po­či­nju Tri­pun­dan­ske sve­ča­no­sti.
Pa­roh ko­tor­ski pro­to­je­rej-sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić po­ru­čio je vjer­ni­ci­ma da se tra­di­ci­ja su­ži­vo­ta u Ko­to­ru mo­ra po­što­va­ti.
– Ono što nas je da­nas oku­pi­lo je sve­ti­nja ko­ja je­di­na ne raz­dje­lju­je, jer iz sve­ti­nje iz­vi­re lju­bav. Da­na­šnji dan nas, pre­ma tra­di­ci­ji, oku­plja bar od sre­di­ne 19. vi­je­ka. Pr­va ći­ri­lič­na knji­ga u Ko­to­ru je štam­pa­na 1790. go­di­ne kod An­dre­o­la, mi je ču­va­mo – ka­zao je Kri­vo­ka­pić.
B.B.-B.M.


Po­la vi­je­ka od osve­će­nja hra­ma

Sve­tom ar­hi­jerej­skom li­tur­gi­jom, sve­to­sav­skim re­ci­ta­lom i po­dje­lom pa­ke­ti­ća dje­ci u Tiv­tu ju­če je obi­lje­žen Sa­vin­dan, hra­mov­na sla­va Cr­kve Sve­tog Sa­ve i Ti­vat­ske pra­vo­slav­ne pa­ro­hi­je. Li­tur­gi­ju je slu­žio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je ko­ji je na­kon slu­žbe po­di­je­lio pa­ke­ti­će dje­ci ko­ja su po­la­zni­ci vje­ro­na­u­ke. U svo­joj be­sje­di on je pod­sje­tio da Cr­kva Sve­tog Sa­ve obi­lje­ža­va 50 go­di­na od osve­će­nja i po­kre­nuo ak­ci­ju fre­sko­pi­sa­nja unu­tra­šnjo­sti hra­ma.
– Hva­la Bo­gu da nas svu­da ima i da se svu­da sla­vi Sve­ti otac naš Sa­va. Ovo je go­di­na i kad obi­lje­ža­va­mo pe­de­se­to­go­di­šnji­cu osve­će­nja ovo­ga sve­tog hra­ma u vri­je­me bla­že­no­po­čiv­šeg pa­tri­jar­ha srp­skog Ger­ma­na i mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Da­ni­la – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Ž.K.