Za­vod za sta­ti­sti­ku (Mon­stat) re­gi­stro­vao je u ja­nu­a­ru ove go­di­ne bi­je­lu ku­gu u čak 20 gra­do­va, me­đu ko­ji­ma je čak i Pod­go­ri­ca, gdje ži­vi tre­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re. U mje­seč­nom iz­vje­šta­ju Mon­stata na­vo­di se da je naj­go­ra si­tu­a­ci­ja u Plje­vlji­ma, gdje je broj umr­lih za 35 ve­ći od ro­đe­nih.
Cr­na sta­ti­sti­ka pre­o­vla­da­va i u Nik­ši­ću, gdje je pri­rod­ni pri­ra­štaj mi­nus 26, u Her­ceg No­vom – 24, Be­ra­na­ma – 16, na Ce­ti­nju – 14, u Da­ni­lov­gra­du i Moj­kov­cu po mi­nus de­vet, Ba­ru i An­dri­je­vi­ci po mi­nus osam, Pla­vu i Bi­je­lom Po­lju po mi­nus šest, Ko­la­ši­nu, Šav­ni­ku i Ža­blja­ku po mi­nus če­ti­ri. Ne­ga­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj re­gi­stro­van je i u Pet­nji­ci i Pod­go­ri­ci, gdje je broj umr­lih za tri ve­ći od ro­đe­nih, a u Gu­si­nju i u Ul­ci­nju za po dva.
Mon­stat je u pu­bli­ka­ci­ji na­veo da je u Plu­ži­na­ma za­bi­lje­že­no šest smrt­nih slu­ča­je­va, a ne­ma po­da­ta­ka o ra­đa­nju, dok je u Tiv­tu pri­rod­ni pri­ra­štaj na nu­li, od­no­sno broj ro­đe­nih i umr­lih je jed­nak.
Sa­mo u tri op­šti­ne bi­lje­ži se po­zi­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj, ma­da ni tu broj­ke ni­je­su na za­vid­nom ni­vou. U Ro­ža­ja­ma je pri­rod­ni pri­ra­štaj plus 11, u Bu­dvi osam, a Ko­to­ru sve­ga je­dan.
U Uni­ji slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS) sma­tra­ju da je ova­ko ka­ta­stro­fal­no sta­nje re­zul­tat lo­še po­pu­la­ci­o­ne po­li­ti­ke ko­ja se vo­di u dr­ža­vi, jer je po­ro­di­ca kao osnov­na će­li­ja dru­štva u pot­pu­no­sti za­ne­ma­re­na. Pre­ma ri­je­či­ma Li­di­je Pe­jo­vić iz USS, svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je već pred­vi­đa­ju da će Cr­na Go­ra u na­red­nih 50 go­di­na iz­gu­bi­ti če­tvr­ti­nu sta­nov­ni­štva i da će 2070. go­di­ne u dr­ža­vi bi­ti oko 470.000 gra­đa­na.
– Do­dat­no za­bri­nja­va­ju prog­no­ze da će bi­ti sve ma­nje na­ših lju­di, a da će nam se do­se­lja­va­ti stran­ci da pen­zi­o­ner­ske da­ne pro­vo­de kod nas i uži­va­ju u svo­jim ve­li­kim pen­zi­ja­ma. Kod nas se, kao što vi­di­mo, sve ma­nje dje­ce ra­đa, maj­čin­stvo se ne pro­mo­vi­še i ne po­spje­šu­je, ta­ko da osta­je­mo bez na­ro­da – za­bri­nu­ta je Pe­jo­vi­će­va.
Upo­zo­ra­va da se da­nas mla­di te­ško od­lu­ču­ju da for­mi­ra­ju pro­di­cu jer ne­ma­ju po­dr­šku dr­ža­ve.
– Ne otva­ra­ju se no­va rad­na mje­sta, pa ne­ma­ju od če­ga da iz­dr­ža­va­ju dje­cu i on­da ih i ne ra­đa­ju. Da­nas su iz­dva­ja­nja za iz­dr­ža­va­nje dje­ce mno­go ve­ća ne­go ra­ni­je. Pri­je ste mo­gli dje­te­tu da da­te lop­tu i ono je za­do­volj­no, da­nas ga mo­ra­te upi­sa­ti na ples, na ča­so­ve mu­zi­ke, ne­ki sport, jed­no­stav­no pra­te se ne­ki tren­do­vi, iako dje­ca mo­gu da se ba­ve mu­zi­kom, spor­tom i ple­som u ško­li. Uko­li­ko se ova­ko na­sta­vi, pla­šim se da će se is­pu­ni­ti i naj­go­re prog­no­ze ko­je se od­no­se na sma­nji­va­nje bro­ja gra­đa­na – ka­že za „Dan” Pe­jo­vi­će­va.
Ana­li­ti­čar de­mo­gra­fi­je Vo­jin Go­lu­bo­vić oci­je­nio je ra­ni­je da je Cr­na Go­ra iz­lo­že­na ne­ga­tiv­nim de­mo­graf­skim tren­do­vi­ma, po­seb­no po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na, i da je to vr­lo kom­plek­san pro­blem. On je ob­ja­snio da mno­gi fak­to­ri – de­mo­graf­ski, ge­o­graf­ski, a po­seb­no so­cio-eko­nom­ski, uti­ču na rast po­pu­la­ci­je.
– Na­ta­li­tet, mor­ta­li­tet, emi­gra­ci­je i imi­gra­ci­je uglav­nom za­vi­se od ni­voa pri­vred­nog raz­vo­ja ne­ke re­gi­je ili ci­je­le ze­mlje, ali i od obra­zo­va­nja, vjer­skih uvje­re­nja, bra­ka, dru­štve­nog sta­tu­sa, struk­tu­re po­ro­di­ce, zdrav­stve­ne za­šti­te. Broj­ni pro­ble­mi u dru­štvu – si­tu­a­ci­ja to­kom de­ve­de­se­tih, sank­ci­je, re­ce­si­ja, re­struk­tu­ri­ra­nje pri­vre­de, sve je to uti­ca­lo na na­še dru­štvo. U Cr­noj Go­ri je pri­sut­no i od­la­ga­nje ra­đa­nja, od­no­sno sve je ve­ći udio že­na sta­ri­jih od 35 go­di­na u ukup­nom fer­ti­li­te­tu – ka­zao je Go­lu­bo­vić.
U iz­vje­šta­ju Mon­stata na­ved­no je da je ne­ga­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj to­kom pro­šle go­di­ne za­bi­lje­žen u dva na­vra­ta, u mar­tu ka­da je bio mi­nus 19 i u de­cem­bru mi­nus 104, a naj­ve­ći pri­rod­ni pri­ra­štaj bio je u ju­lu i spe­tem­bru i to po plus 240.
M.S.


Broj sta­nov­ni­ka će se sma­nji­ti za tre­ći­nu

Cr­na Go­ra će do 2100. go­di­ne iz­gu­bi­ti tre­ći­nu sta­nov­ni­štva, po­ka­zu­je po­sled­nji iz­vje­štaj Uje­di­nje­nih na­ci­ja. U Cr­noj Go­ri da­nas ži­vi oko 632 hi­lja­de lju­di, a 2100. go­di­ne bi­će sa­mo 436 hi­lja­da, pi­še Al Dža­zi­ra.
Što se osta­lih ze­ma­lja re­gi­o­na ti­če, sa 3,5 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka 2030. BiH će 2050. pa­sti na tri mi­li­o­na. Ta ze­mlja će do 2050. go­di­ne iz­gu­bi­ti če­tvr­ti­nu sta­nov­ni­štva. Na kra­ju vi­je­ka će, pre­ma pro­jek­ci­ji UN, ima­ti ma­nje od dva mi­li­o­na sta­nov­ni­ka.
Sli­čan pad je pred­vi­đen i za Hr­vat­sku. Ta ze­mlja će 2030. go­di­ne ima­ti 3,9 mi­li­o­na, 2050. će pa­sti na 3,5, a kraj sto­lje­ća će do­če­ka­ti sa 2,6 mi­li­o­na. Sr­bi­ja će do 2050. iz­gu­bi­ti bli­zu 20 od­sto po­pu­la­ci­je, a do kra­ja sto­lje­ća, pre­ma prog­no­zi UN, u toj ze­mlji će ži­vje­ti 5,3 mi­li­o­na lju­di. Za Slo­ve­ni­ju je u istom pe­ri­o­du pred­vi­đen ma­nji pad po­pu­la­ci­je – od se­dam od­sto. Ta ze­mlja će 2030. ima­ti dva mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, a 2100. go­di­ne 1,6 mi­li­o­na.


Za mje­sec pu­klo 40 bra­ko­va

U iz­vje­šta­ju Mon­stata pi­še da je u ja­nu­a­ru ove go­di­ne sklo­plje­no 149 bra­ko­va, dok je raz­ve­de­no 40 brač­nih za­jed­ni­ca.
Što se ti­če mi­gra­ci­ja unu­tar Cr­ne Go­re, naj­ve­ći od­liv sta­nov­ni­štva bi­lje­ži se u Bi­je­lom Po­lju, gdje je za 68 ve­ći broj gra­đa­na ko­ji su se od­se­li­li u od­no­su na do­se­lje­ni­ke, sli­je­de Ce­ti­nje gdje je ta raz­li­ka 32, Nik­šić – 28, Be­ra­ne – 25, Plav – 18, Da­ni­lov­grad – 15, Ko­la­šin i Šav­nik – 13, An­dri­je­vi­ca 12. Iz Ro­ža­ja i Plje­va­lja se za po de­vet sta­nov­ni­ka vi­še od­se­li­lo ne­go što je do­se­li­lo, iz Moj­kov­ca šest, Plu­ži­na pet, Ža­blja­ka če­ti­ri i Pet­nji­ce je­dan.
Tra­di­ci­o­nal­no, naj­vi­še gra­đa­na do­se­li­lo se u Pod­go­ri­cu i broj do­se­lje­ni­ka u od­no­su na ise­lje­ni­ke ve­ći je za 151, u Bu­dvi 29, Ul­ci­nju 21, Tiv­tu 19, Ba­ru 18, Her­ceg No­vom 13, Ko­to­ru pet i Gu­si­nju dva.