Pro­pi­si Cr­ne Go­re omo­gu­ća­va­ju da pred­stav­ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja i jav­nih vla­sti bu­du na ključ­nim po­zi­ci­ja­ma u ru­ko­vo­de­ćim struk­tu­ra­ma sport­skih or­ga­ni­ci­za­ci­ja, što je su­prot­no prin­ci­pi­ma evrop­skih re­zo­lu­ci­ja i po­ve­lja o spor­tu, ka­zao je za „Dan“ Mar­ko Be­go­vić, dok­to­rand nje­mač­kog sport­skog uni­ver­zi­te­ta u Kel­nu.
Pod­sje­tio je da je Mi­ni­star­stvo spor­ta ne­dav­no po­zva­lo za­in­te­re­so­va­nu jav­nost da se uklju­či u po­stu­pak pri­pre­me na­cr­ta za­ko­na o spor­tu, na­vo­de­ći da bi uobi­čaj­na me­to­da jav­nih vla­sti u tom slu­ča­ju bi­la da pr­vo utvr­de stra­te­ške pri­o­ri­te­te i uzmu u ob­zir i oba­ve­ze u pro­ce­su euroin­te­gra­ci­ja.
– Oče­ki­va­lo se da se jav­no­sti po­nu­di ana­li­za pri­mje­ne po­sto­je­ćih pro­pi­sa u obla­sti spor­ta. Pri­mje­ću­jem da se ka­sni sa ana­li­zom re­a­li­za­ci­je mje­ra/ak­tiv­no­sti pred­vi­đe­nih Na­ci­o­nal­nim pro­gra­mom raz­vo­ja spor­ta. No ka­ko „ga­zi­mo“ če­tvr­ti­nu Olim­pij­skog ci­klu­sa, va­lja uka­za­ti na od­re­đe­ne ne­do­stat­no­sti i kan­di­do­va­ti rje­še­nja za ista. Op­šta ocje­na se ogle­da u sla­bo­sti ho­ri­zon­tal­nog si­ste­ma stra­te­škog pla­ni­ra­nja i od­su­stvu du­go­roč­nog si­stem­skog pri­stu­pa u pro­ce­su re­a­li­za­ci­je mje­ra/ak­tiv­no­sti u obla­sti spor­ta. Da­lje, evi­den­tan je iz­o­sta­nak ana­li­ze ka­drov­ske struk­tu­re, tj. po­tre­ba za re­a­li­za­ci­ju po­me­nu­tih ak­tiv­no­sti. Bu­džet­ske stav­ke ne pra­te stra­te­ški okvir, a po­seb­no ote­ža­va­ju­ći fak­tor je fo­ku­si­ra­nje na na­red­nu fi­skal­nu go­di­nu, ogra­ni­ča­va­ju­ći po­ten­ci­jal­ne sred­njo­roč­ne/du­go­roč­ne pro­gram­ske ini­ci­ja­ti­ve. Pri­mjet­no je da je ne­for­mal­na ko­mu­ni­ka­ci­ja/ko­or­di­na­ci­ja za­stu­plje­ni­ja u spro­vo­đe­nju sek­tor­skih po­li­ti­ka. U kon­kret­nom, za­ko­no­da­vac je pred­vi­dio prav­ne in­sti­tu­te pr­ven­stve­no že­le­ći da za­šti­ti rad i funk­ci­o­ni­sa­nje nad­le­žnog or­ga­na dr­žav­ne upra­ve, a ne da raz­vi­ja/una­pre­đu­je oblast od jav­nog in­te­re­sa – ka­zao je Be­go­vić za „Dan“.
Na­gla­ša­va da ka­men te­me­ljac u po­zi­ci­o­ni­ra­nju spor­ta u po­li­ti­ka­ma jav­nih vla­sti pred­sta­vlja Evrop­ska po­ve­lja o spor­tu, ko­jom se, ka­ko na­vo­di, ulo­ga jav­nih vla­sti ogle­da u stva­ra­nju neo­p­hod­nog okvi­ra za sa­rad­nju, pr­ven­stve­no sa ne­pro­fit­nim/ne­vla­di­nim sek­to­rom.
– Po­seb­no je in­te­re­san­tan kon­cept auto­no­mi­je, ko­ji se pri­lič­no ra­zno­li­ko per­ci­pi­ra, stva­ra­ju­ći iz­vje­sne pre­pre­ke u smi­slu ra­da i funk­ci­o­ni­sa­nja sport­skog po­kre­ta. Sa­o­bra­zno na­ve­de­nom, po­la­zna osno­va u pro­ce­su iz­ra­de za­ko­na o spor­tu sva­ka­ko su od­red­be ko­je se od­no­se na si­stem do­brog ru­ko­vo­đe­nja u spor­tu. Po­seb­no oni prin­ci­pi utvr­đe­ni Re­zo­lu­ci­jom Sa­vje­ta Evro­pe „O prin­ci­pi­ma do­brog upra­vlja­nja u spor­tu”, ali i broj­nih do­ku­me­na­ta na na­ci­o­nal­nom, me­đu­dr­žav­nom i nad­na­ci­o­nal­nom ni­vou. Ti prin­ci­pi su sle­de­ći: ne­vla­di­ne sport­ske or­ga­ni­za­ci­je pred­sta­vlja­ju osnov za raz­voj kon­ti­nu­i­ra­nog op­stan­ka gra­đan­skog dru­štva, spor­ta po jed­na­kim mo­guć­no­sti­ma i da­ju je­din­stve­ni do­pri­nos raz­vo­ju dru­štva za­sno­va­nog na vla­da­vi­ni pra­va, de­mo­kra­ti­ji i po­što­va­nju ljud­skih pra­va; pri­mje­na prin­ci­pa kao što su de­mo­kra­tič­nost, od­go­vor­nost, so­li­dar­nost, jav­nost u ra­du i fi­nan­sij­ska pe­dant­nost od ključ­nog je zna­ča­ja za ši­re­nje i po­pu­la­ri­za­ci­ju spor­ta i ja­ča­nje po­zi­ci­je sport­skih ne­vla­di­nih/ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja; pri­mje­na tih prin­ci­pa je od ključ­ne va­žno­sti u pro­ce­su de­po­li­ti­za­ci­je spor­ta, bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, s jed­ne stra­ne, i oču­va­nja sport­skih prin­ci­pa, s dru­ge stra­ne; sve ne­e­tič­ke rad­nje i po­na­ša­nja je neo­p­hod­no si­stem­ski eli­mi­ni­sa­ti – po­ja­šnja­va Be­go­vić.
On je do­dao da pri­mje­na na­ve­de­nih prin­ci­pa pret­po­sta­vlja mi­ni­mum stan­dar­da u po­gle­du us­po­sta­vlja­nja de­mo­krat­skih or­ga­ni­za­ci­o­nih struk­tu­ra, za­stu­plje­nost svih re­le­vant­nih či­ni­la­ca spor­ta u pro­ce­su do­no­še­nja od­lu­ka, etič­ki ko­deks, ja­sne pro­pi­se za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, upra­vlja­nje ri­zi­ci­ma i fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje.
–U upra­vljač­kom ni­vou is­ti­če se ne­spo­ji­vost oba­vlja­nja jav­ne funk­ci­je (pred­stav­nik jav­nih/lo­kal­nih vla­sti ili po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je) sa funk­ci­jom u sport­skoj or­ga­ni­za­ci­ji, pri­mje­nju­ju­ći me­đu­na­rod­no oba­ve­zu­ju­će nor­me, dok se u Cr­noj Go­ri ta­kav ob­lik ne sa­mo pro­mo­vi­še, već ima­mo i či­nje­ni­cu da pro­pi­si na­še dr­ža­ve omo­gu­ća­va­ju da pred­stav­ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja, ujed­no i pred­stav­ni­ci jav­nih vla­sti, bu­du na ključ­nim po­zi­ci­ja­ma u ru­ko­vo­de­ćim struk­tu­ra­ma sport­skih or­ga­ni­ci­za­ci­ja – uka­zao je Be­go­vić.
A.O.


Dis­kri­mi­na­tor­ski pro­pi­si

Pre­ma ri­je­či­ma Mar­ka Be­go­vi­ća, i po­red to­ga što Cr­na Go­ra ima je­din­stven si­stem osni­va­nja/re­gi­stro­va­nja ne­pro­fit­nih sport­skih or­ga­ni­za­ci­ja, za­ko­no­da­vac ni­je pre­po­znao sve sport­ske su­bjek­te.
– Me­đu tim su­bjek­ti­ma su i or­ga­ni­za­ci­je za spro­vo­đe­nje od­re­đe­nih ak­tiv­no­sti u spor­tu (udru­že­nje tre­ne­ra, spor­ti­sta, su­di­ja, pe­da­go­ga...). U po­gle­du uslo­va za osni­va­nje sport­ske or­ga­ni­za­ci­je, po­sto­je­ći pro­pi­si su dis­kri­mi­na­tor­ski i ote­ža­va­ju raz­voj pred­u­zet­ni­štva, na šta uka­zu­ju i ko­men­ta­ri pred­stav­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je – za­klju­čio je Be­go­vić.