Mje­šta­ni Sla­ti­ne uklo­ni­li su ju­če spo­men-plo­ču sa spo­men-obi­ljež­jem Pu­ni­ši Ra­či­ću, koja je po­dig­nu­ta pri­je ne­ko­li­ko da­na u ne­po­sred­noj bli­zi­ni nje­go­ve rod­ne ku­će. Oni su pri­je to­ga od­bi­li da po­stu­pe po rje­še­nju lo­kal­ne upra­ve ko­jim je od njih zah­ti­je­va­no da to ura­de u ro­ku od 20 sa­ti od mo­men­ta nje­go­vog do­no­še­nja.
Mje­šta­ni su spri­je­či­li slu­žbe lo­kal­ne upra­ve da pri­nud­nim pu­tem, uz po­moć me­ha­ni­za­ci­je Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća, sru­še spo­men-obi­ljež­je Ra­či­ću. Oni su na kra­ju od­lu­či­li da sa­mi sklo­ne spo­men-plo­ču na ko­joj pi­še – „Ov­dje je 1886. go­di­ne ro­đen zna­me­ni­ti Sla­ti­nja­nin i Va­so­je­vić, Pu­ni­ša Mi­lev Ra­čić, uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va, na­rod­ni po­sla­nik Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je i no­si­lac Al­ban­ske spo­me­ni­ce”.
To­kom pro­te­sta, me­đu mje­šta­ni­ma su vla­da­la po­di­je­lje­na mi­šlje­nja u ve­zi sa ovim pi­ta­njem. Dok su jed­ni za­go­va­ra­li da sa­mi uklo­ne spo­me­nik, do­tle je ve­ći­na bi­la iz­ri­či­ta u za­htje­vu da se svim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma za­šti­ti spo­men-obi­ljež­je, po­din­nu­to na pri­vat­noj par­ce­li.
– Na­ma uop­šte ni­je ja­sno za­što se ukla­nja spo­me­nik. Ni­ko nam to ni­je re­kao, ni­ti nas je ko upo­zo­rio da ga ne po­di­že­mo. Ko ima pra­vo da ata­ku­je na pri­vat­ni po­sjed i ukla­nja spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću, a da pri­je to­ga ne ka­že za­što to ra­di? Za­to smo sprem­ni da bra­ni­mo ovaj spo­me­nik, jer on pred­sta­vlja svo­je­vr­snu sve­ti­nju – na­gla­sio je mje­šta­nin Mi­lo­rad Vu­kić.
Mje­šta­ni su pret­hod­no tra­ži­li da im se do­zvo­li da prav­nim pu­tem spri­je­če ukla­nja­nje spo­me­ni­ka.
Pu­ni­ša Ra­čić je stra­dao u rat­nom vi­ho­ru 1944. go­di­ne, a ostao je upam­ćen kao na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je u Skup­šti­ni Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca 20. ju­na 1928. go­di­ne ubio gru­pu hr­vat­skih na­rod­nih po­sla­ni­ka na če­lu sa Stje­pa­nom Ra­di­ćem, osni­va­čem Hr­vat­ske se­ljač­ke stran­ke. In­spek­ci­ja za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra na­lo­ži­la je ra­ni­je Op­šti­ni An­dri­je­vi­ca da u ro­ku od dva da­na uklo­ni spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću.
Iz udru­že­nja Va­so­je­vi­ća „Va­so” tvr­de da je dr­ža­va po­no­vo po­ka­za­la dis­kri­mi­na­tor­ski od­nos pre­ma lič­no­sti­ma ko­je su se bo­ri­le za oslo­bo­đe­nje Cr­ne Go­re, oču­va­nje srp­stva, ča­sti i ljud­skog do­sto­jan­stva. Na­gla­si­li su da je oči­gled­no da su po­je­di­ni mje­šta­ni po­pu­sti­li pod pri­ti­skom taj­nih slu­žbi i sud­sko-po­li­cij­skih struk­tu­ra ko­ji su po­sled­njih da­na si­ja­li strah da će str­pa­ti u za­tvor sve one ko­ji su uče­stvo­va­li u po­di­za­nju spo­me­ni­ka, uko­li­ko ga ne uklo­ne ona­ko ka­ko je to Vla­da na­lo­ži­la.
– Nad­le­žni or­ga­ni su pr­vo pre­ćut­no do­zvo­li­li da se po­dig­ne spo­me­nik, da bi ka­sni­je na­re­di­li da se ru­ši, što je još jed­na po­tvr­da da ži­vi­mo u ne­u­re­đe­nom dru­štvu. U me­đu­vre­me­nu, kod na­ro­da je, uz sud­sko po­li­cij­ski te­ror, po­si­jan strah da će kri­vič­no od­go­va­ra­ti svi oni ko­ji su uče­stvo­va­li u ak­ci­ji po­di­za­nja spo­me­ni­ka Pu­ni­ši Ra­či­ću, što je i uslo­vi­lo da spo­men-plo­ču uklo­ne sa­mi mje­šta­ni. Sve ovo po­no­vo sta­vlja do zna­nja da ak­tu­el­noj vla­sti ni­šta ni­je sve­to, pa ni spo­me­ni­ci zna­me­ni­tim lič­no­sti­ma ko­ji­ma se ne zna ni gro­ba ni uko­pa – na­gla­sio je u ime Udru­že­nja Va­so­je­vi­ća „Va­so” Zo­ran La­ku­šić. D.J.


Pre­mi­jer za­do­vo­ljan

Pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić za­do­vo­ljan je zbog ukla­nja­nja spo­me­ni­ka Pu­ni­ši Ra­či­ću, na­vo­de­ći da je to ura­đe­no u skla­du s pro­pi­si­ma.
– Po­di­za­nje ova­kvih spo­me­ni­ka je ne­do­zvo­lje­no i ne­pri­hva­tlji­vo. Za­kon ne do­zvo­lja­va po­di­za­nje spo­me­ni­ka lju­di­ma ko­ji ima­ju ta­kvu bi­o­gra­fi­ju i ko­ji do­pri­no­se ugro­ža­va­nju dr­ža­ve i nje­nih in­te­re­sa. Zbog to­ga sam tra­žio da se to od­mah ri­je­ši. Oba­vi­je­šten sam da je uklo­nje­na plo­ča – na­gla­sio je Mar­ko­vić.