Cr­na Go­ra za­jed­no sa Sr­bi­jom, Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom i Ru­mu­ni­jom spa­da u ka­te­go­ri­ju dr­ža­va ko­je ima­ju od 50 do 59 od­sto ri­zi­ka da pre­ži­ve kli­mat­ske pro­mje­ne, dok bo­lje šan­se u re­gi­o­nu ima­ju Hr­vat­ska i Ma­đar­ska. Pre­ma ma­pi ko­ju je kre­i­rao bri­tan­ski „In­di­pen­dent”, a ko­ja po­ka­zu­je ko­li­ko je ko­ja ze­mlja sprem­na da se adap­ti­ra na kli­mat­ske pro­mje­ne ko­je pred­sto­je na osno­vu in­fo­gra­fi­ka do­bi­je­nih iz in­dek­sa glo­bal­ne adap­ta­ci­je ko­ji je dio pro­jek­ta Uni­ver­zi­te­ta No­tr­Dam u SAD, naj­bo­lje ran­gi­ra­ne su skan­di­nav­ske ze­mlje, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Austra­li­ja i Ja­pan, za­tim Ka­na­da i SAD i ze­mlje cen­tral­ne i ju­go­za­pad­ne Evro­pe. Naj­već́i pro­blem, po­sma­tra­juć́i ma­pu, ima­će sve afrič­ke ze­mlje, osim Bo­cva­ne, ju­žna Azi­ja i ve­li­ki dio ju­go­i­stoč­ne i ju­go­za­pad­ne Azi­je. Ma­pa je za­sno­va­na na ran­gi­ra­nju, a ne na obim­nim pro­cje­na­ma sva­ke ze­mlje.
U eko­lo­škom ne­vla­di­nom sek­to­ru sma­tra­ju da je Cr­na Go­ra već su­o­če­na sa kli­mat­skim pro­mje­na­ma i po­sle­di­ca­ma ko­je se ogle­da­ju u sve iz­ra­že­ni­jim eks­trem­nim po­ja­va­ma, kao što su sve če­šći pe­ri­o­di sa iz­ra­že­nim eks­trem­no vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma ili eks­trem­nim pa­dav­na­ma.
– Sva­ka­ko da je Cr­na Go­ra ugro­že­na kli­mat­skim pro­mje­na­ma i ako se ova­ko neo­zbi­ljan od­nos pre­ma toj pro­ble­ma­ti­ci od stra­ne ključ­nih do­no­sila­ca od­lu­ka i da­lje na­sta­vi, po­sle­di­ce će bi­ti ne­sa­gle­di­ve – oci­je­ni­io je u iz­ja­vi za „Dan” di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić.
On is­ti­če da is­tra­ži­va­nje „In­di­pen­den­ta” uka­zu­je na glo­bal­nu pri­jet­nju ko­ja se mo­ra shva­ti­ti naj­o­zbilj­ni­je, bez ob­zi­ra na me­to­do­lo­gi­ju i even­tu­al­no do­vo­đe­nje u pi­ta­nje re­fe­rent­no­sti in­sti­tu­ci­je ko­ja ga je spro­vo­di­la, što se mo­že oče­ki­va­ti od onih struk­tu­ra ko­ji su na pla­gi­ja­tor­stvu i fal­si­fi­ka­ti­ma iz­gra­di­le svo­je po­zi­ci­je u si­ste­mu.
– Ja­sno je i da ma­li si­ste­mi ka­kva je Cr­na Go­ra ne­ma­ju moć da se sa­mo­stal­no iz­bo­re sa svim pri­jet­nja­ma od kli­mat­skih pro­mje­na i da su neo­p­hod­ne re­gi­o­nal­ne i glo­bal­ne stra­te­gi­je i ini­ci­ja­ti­ve. Cr­na Go­ra je za­jed­no sa ze­mlja­ma re­gi­o­na pri­mjer ka­ko se ne tre­ba od­no­si­ti pre­ma pri­rod­nim re­sur­si­ma i ka­ko lo­še upra­vlja­nje do­vo­di do po­gub­nih po­sle­di­ca i ozbilj­no ugro­že­ne bu­duć­no­sti ži­vo­ta na ovim pro­sto­ri­ma. Što se ti­če nas u Ozo­nu, mi oče­ku­je­mo da će iz­vr­šne vla­sti i ovu pro­ble­ma­ti­ku do­ve­sti u kon­tekst ula­ska u NA­TO pakt, pa će si­gur­no umje­sto sa ze­mlja­ma re­gi­o­na, što bi bi­lo pri­rod­no, po­ku­ša­ti da se so­li­da­ri­šu i po­sta­ve na ni­vo čla­ni­ca tog sje­ver­no­a­tlant­skog voj­nog sa­ve­za, iako je oči­gled­no da ta me­đu­nar­do­na or­ga­ni­za­ci­ja ne­ma rje­še­nje za kli­mat­ske pro­mje­ne – is­ti­če Pe­ro­vić.
Ocje­nju­je ka­ko je ja­sno da je i ovo trop­sko lje­to na­ni­je­lo do­sta šte­te i ka­da su jav­no zdra­vlje i po­ljo­pri­vred­na pro­iz­vod­nja u pi­ta­nju, pa ima­mo pra­vo da kao gra­đa­ni bu­de­mo ne sa­mo ne­za­do­volj­ni po­sto­je­ćim sta­njem, već mo­ra­mo bi­ti i od­go­vor­ni pre­ma se­bi i bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­jama i uti­ca­ti da se za­u­sta­ve po­gub­ne jav­ne po­li­ti­ke ka­da su ži­vot­na sre­di­na i kli­mat­ske pro­mje­ne u pi­ta­nju, za­jed­no sa oni­ma ko­ji su od­go­vor­ni i koji­ma je pri­vat­ni in­te­res pre­či od op­šteg do­bra.
Ko­or­di­na­tor­ka u NVO „Grin ho­um” Je­le­na Ma­ro­je­vić Ga­lić iz­ja­vi­la je da je na­ša dr­ža­va već su­o­če­na sa kli­mat­skim pro­mje­na­ma, kao i po­sle­di­ca­ma ko­je one no­se.
– Pre­ma po­da­ci­ma Hi­dro­me­te­o­ro­lo­škog za­vo­da, pro­mje­ne tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha su naj­i­zra­že­ni­je na sje­ve­ru Cr­ne Go­re gdje su ve­će za 1,4 ste­pe­na Cel­zi­ju­sa. Ta­ko­đe, osmo­tre­no je i sma­nje­nje bro­ja ve­o­ma hlad­nih da­na, po­ve­ća­nje bro­ja ve­o­ma to­plih da­na, po­ve­ća­nje pro­sječ­ne du­ži­ne to­plot­nih ta­la­sa, broj da­na bez ki­še, a po­ve­ćan je i in­ten­zi­tet pa­da­vi­na u krat­kom vre­men­skom pe­ri­o­du. Osim to­ga, tem­pe­ra­tu­ra po­vr­ši­ne mo­ra je po­ra­sla i da­lje ra­ste za 0.02 ste­pe­na Cel­zi­ju­sa go­di­šnje, a i ni­vo mo­ra je u po­ra­stu. U bu­duć­no­sti se mo­že oče­ki­va­ti na­sta­vak ili još iz­ra­že­ni­ji uti­caj ovih pro­mje­na u Cr­noj Go­ri što po­red uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu i bi­o­di­ver­zi­tet ima iz­ra­žen uti­caj i na po­ljo­pri­vre­du, ali i eko­no­mi­ju ima­ju­ći u vi­du nji­hov uti­caj na sma­nje­nje ras­po­lo­ži­vo­sti vod­nih re­sur­sa i hi­dro­e­ner­get­skog po­ten­ci­ja­la, kao i na vi­so­ke nov­ča­ne šte­te ko­je na­sta­ju usred ka­ta­stro­fal­nih po­pla­va ili, pak, šum­skih po­ža­ra ko­ji su sve iz­ra­že­ni­ji u ljet­njim pe­ri­o­di­ma ve­li­kih su­ša – is­ti­če Ma­ro­je­vić Ga­lić.M.S.


Pro­du­blju­ju pro­blem

Alek­san­dar Pe­ro­vić na­vo­di da Usta­vom de­kla­ri­sa­na eko­lo­ška dr­ža­va, od­no­sno vla­da­ju­će struk­tu­re, ne bi smje­le do­zvo­li­ti ig­no­rant­ski, pa i pre­va­rant­ski od­nos ne sa­mo pre­ma po­tvr­đe­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma i ini­ci­ja­ti­va­ma, već i pre­ma svom sta­nov­ni­štvu či­ji je kva­li­tet ži­vo­ta na ni­vou ze­ma­lja tre­ćeg svi­je­ta, iako smo ne­spor­no ka­da je ži­vot­na sre­di­na u pi­ta­nju, ne­ras­ki­di­vi dio Evro­pe.
– Na­ža­lost, sve rad­nje go­vo­re da se upra­vo to ra­di, pa ako sa­mo uzme­mo u raz­ma­tra­nje oprav­da­nost pro­je­ka­ta ka­kav je auto­put, pla­ni­ra­ni dru­gi blok Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja ili HE na Mo­ra­či. Sve sa bez­o­bra­zno ve­li­kim bro­jem ma­lih HE na vo­do­to­ci­ma ši­rom Cr­ne Go­re, de­va­sta­ci­ja šum­skih i vo­de­nih eko­si­ste­ma, mo­ra­mo za­klju­či­ti da se ne shva­ta ne sa­mo opa­snost od kli­mat­skih pro­mje­na, već svje­sno ne­ga­tiv­no uti­če na taj po­gub­ni pro­ces – na­vo­di on.


Neo­p­hod­na hit­na ak­ci­ja

Cr­na Go­ra bi mo­ra­la da se mno­go ozbilj­ni­je i što hit­ni­je po­sve­ti pi­ta­nji­ma adap­ta­ci­je na kli­mat­ske pro­mje­ne, pre­ven­ci­je ne­kih ri­zič­nih i eks­trem­nih po­ja­va kao što su po­pla­ve i po­ža­ri, či­je su po­sle­di­ce da­le­ko ozbilj­ni­je ne­go što se to če­sto pred­sta­vlja u jav­no­sti, re­kla je Je­le­na Ma­ro­je­vić Ga­lić. U tom smi­slu, ka­ko na­vo­di, kao naj­hit­ni­je u na­red­nom pe­ri­o­du je neo­p­hod­no pri­pre­mi­ti Stra­te­gi­ju adap­ta­ci­je na kli­mat­ske pro­mje­ne, pri­pre­mi­ti Ak­ci­o­ne pla­no­ve za bor­bu pro­tiv po­pla­va, po­ža­ra, ma­pi­ra­ti ri­zič­na pod­ruč­ja, ali i zna­čaj­no ka­drov­ski i in­sti­tu­ci­nal­nio oja­ča­ti sek­to­re za­du­že­ne za ova pi­ta­nja ka­ko bi­smo kao dr­ža­va bi­li u mo­guć­no­sti da pru­ži­mo ade­kva­tan od­go­vor na sve iz­ra­že­ni­je uti­ca­je kli­mat­skih pro­mje­na i nji­ho­ve po­sle­di­ce ko­je su u na­šoj ze­mlji već iz­ra­že­ne.