Za sa­da je sa­mo jed­na kom­pa­ni­ja ot­ku­pi­la ten­der­sku do­ku­men­ta­ci­ju i to Mon­te­ne­gro ta­ba­ko kom­pa­ni sa sje­di­štem u Moj­kov­cu, o če­mu je jav­nost oba­vi­je­stio Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” iz­vr­šni di­rek­tor Du­van­skog kom­bi­na­ta Sla­vo­ljub Vu­ka­ši­no­vić.
– Da li je re­al­no oče­ki­va­ti „ve­li­ko in­te­re­so­va­nje” – pi­ta­nje je. DKP je na pro­da­ju od uki­da­nja sank­ci­ja SBUN. To je već sko­ro dva­de­set go­di­na. Ako je „ve­li­ko in­tere­so­va­nje” uče­šće na jav­nom po­zi­vu dvi­je do tri kom­pa­ni­je, on­da je to za me­ne zna­čaj­no, a i oče­ki­va­no. Jav­ni po­ziv po­dr­žan je do­brom ko­mu­ni­ka­ci­jom Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju i DKP u ste­ča­ju. Na­i­me, Sa­vje­tu smo pro­sli­je­di­li vi­še od de­set adre­sa kom­pa­ni­ja i po­je­di­na­ca ko­ji su se za­in­te­re­so­va­li ili pred­sta­vi­li kao moć­ni da ulo­že u DKP, ili da kao uti­caj­ni ani­mi­ra­ju ne­ko­ga ko je mo­ćan da in­ve­sti­ra u du­van­sku in­di­stri­ju Cr­ne Go­re. Pre­ma mo­jim sa­zna­nji­ma, svi su od stra­ne re­le­vant­ne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ko­ja vo­di po­stu­pak pri­va­ti­za­ci­je zva­nič­no oba­vi­je­šte­ni i ne­ki od njih me uvje­ra­va­ju da su po­od­ma­kli u ak­tiv­no­sti­ma po­vo­dom in­ve­sti­ci­je u NDKP. Ne bi bi­lo pa­met­no u ovom mo­men­tu bi­lo ko­ga po­mi­nja­ti i li­ci­ti­ra­ti ime­ni­ma, ali oni ko­ji ot­ku­pe do­ku­men­ta­ci­ju si­gu­ran sam da će upu­ti­ti i svo­ju po­nu­du. Ono što je de­fi­ni­tiv­no – ne­ku od ve­li­kih kom­pa­ni­ja, na­ža­lost, ne mo­že­mo oče­ki­va­ti.
●Ko­ji je od po­nu­đe­na dva mo­de­la pri­va­ti­za­ci­je, po va­šem mi­šlje­nju, tre­nut­no atrak­tiv­ni­ji za in­ve­sti­to­re?
– Bit­no je da je Sa­vjet osta­vio pro­stor even­tu­al­nom in­ve­sti­to­ru da po­ka­že kre­a­tiv­nost i sam iza­be­re mo­del. Oba mo­de­la se u kraj­njem za­vr­ša­va­ju obez­bje­đe­njem no­vog pro­sto­ra za fa­bri­ku na te­ri­to­ri­ji glav­nog gra­da, pre­se­lje­njem opre­me, na­stav­kom pro­iz­vod­nje ci­ga­re­ta na dru­goj lo­ka­ci­ji, za­po­šlja­va­njem jed­nog bro­ja rad­ni­ka DKP u no­voj fa­bri­ci i na­stav­kom pro­iz­vod­nje i ot­ku­pom du­va­na sa te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. To, pro­sto, jed­no bez dru­gog ne mo­že i sa tim sam u cje­lo­sti za­do­vo­ljan, pa ma­kar sve bi­lo i po ne­kom „tre­ćem” mo­de­lu.
Ka­ko je DKP za­vr­šio pro­te­klu po­slov­nu go­di­nu?
– Re­zul­ta­ti za pret­hod­nu go­di­nu su­mi­ra­će se u na­red­nim sed­mi­ca­ma, ali fa­kat je da je fi­zič­ki obim pro­iz­vod­nje u 2014. ve­ći za 4,4 od­sto u od­no­su na 2013. Po­sma­tra­ju­ći ste­čaj­ne go­di­ne DKP, od 2010. pro­iz­vod­nja se kre­ta­la iz go­di­ne u go­di­nu od 108 to­na (2010), 126 to­na (2011), 536 to­na (2012), 1.187 to­na (2013), 1.239 to­na (2014), što zna­či da je pro­iz­vod­nja za pet ka­len­dar­skih go­di­na po­ve­ća­na go­to­vo za 12 pu­ta. Od ukup­ne pro­iz­vod­nje 98,5 od­sto smo iz­ve­zli. Či­nje­ni­ca je da će­mo i ovu go­di­nu za­vr­ši­ti sa gu­bit­kom, ali je po­zi­tiv­na stvar to što smo po­ka­za­li da mo­že­mo da ostva­ri­mo zna­čaj­nu pro­duk­ci­ju i da umi­je­mo to da pro­da­mo, što pred­sta­vlja ohra­bre­nje za in­ve­sti­to­re da uđu u pro­je­kat DKP i da jef­ti­ni­jim obrt­nim sred­stvi­ma ra­ci­o­na­li­zu­ju na­bav­ke, sni­ze ci­je­nu ko­šta­nja ula­ga­njem u sa­vre­me­ni­ju opre­mu, ko­ja zah­ti­je­va ma­nje broj­nu rad­nu sna­gu, ma­nju i efi­ka­sni­ju ad­mi­ni­stra­ci­ju, i bo­lju pro­da­ju i pro­iz­vod­nju kva­li­tet­ni­jih i sku­pljih pro­iz­vo­da. To će bi­ti pri­li­ka za pro­fi­ta­bi­lan DKP ko­ji će bi­ti po­nos cr­no­gor­ske in­du­stri­je.
●Da li su za­ključ­no sa pro­šlom go­di­nom is­pla­će­ne pla­te rad­ni­ci­ma i po­tra­ži­va­nja ko­o­pe­ra­na­ta?
– Za­ra­de is­pla­ću­je­mo sa za­ka­šnje­njem od jed­nog mje­se­ca za ad­mi­ni­stra­ci­ju i me­nadž­ment, dok rad­ni­ci­ma u pro­iz­vod­nji za­ra­de is­pla­ću­je­mo bez za­ka­šnje­nja. Oba­ve­ze pre­ma ko­o­pe­ran­ti­ma za ot­kup du­va­na ro­da 2014. iz­mi­ri­li smo bla­go­vre­me­no, po do­go­vo­re­nom mo­de­lu u dvi­je ra­te, od ko­jih je pr­va ra­ta is­pla­će­na pred kraj pro­šle go­di­ne u iz­no­su od oko 44 hi­lja­de eura, a is­pla­ta dru­ge ra­te je do­go­vo­re­na za po­če­tak fe­bru­a­ra i ne oče­ku­jem da će­mo taj rok pre­ko­ra­či­ti.
●Ko­li­ko je rad­ni­ka za­in­te­re­so­va­no za od­la­zak iz DKP uz ot­prem­ni­ne, a ko­li­ko za pre­la­zak u NDKP?
– U tom prav­cu ni­je­smo pra­vi­li ni­ka­kve pro­cje­ne. To bi bio ra­čun bez krč­ma­ra. Va­žno je da svi oni ko­je no­vi ve­ćin­ski vla­snik ne pre­u­zme u NDKP, do­bi­ju ot­prem­ni­nu. Uko­li­ko bu­dem u pri­li­ci na to da uti­čem, na­sto­ja­ću da u NDKP pre­đe što ve­ći broj rad­ni­ka DKP. Ali ne za­bo­ra­vi­mo, pi­ta­nje je ko­li­ko smo u pri­li­ci da uslo­vlja­va­mo i tra­ži­mo od in­ve­sti­to­ra ono što je po nje­go­voj kal­ku­la­ci­ji neo­dr­ži­vo. Svi smo u bla­goj ner­vo­zi, šta će­mo i gdje će­mo bi­ti ka­da do­đe no­vi ve­ćin­ski vla­snik. Ipak, oče­ki­va­no je da će za od­go­vor­ne rad­ni­ke i po­u­zda­ne sa­rad­ni­ke u sva­koj no­voj or­ga­ni­za­ci­ji bi­ti mje­sta.
Ko­li­ko ugo­vo­ra o pro­iz­vod­nji DKP ima za ovu go­di­nu i u ko­joj vri­jed­no­sti i je li to do­volj­no za re­dov­nu is­pla­tu rad­ni­ka i oba­ve­za do za­vr­šet­ka pri­va­ti­za­ci­je?
– DKP u ste­ča­ju ima pot­pi­sa­ne ugo­vo­re o pro­iz­vod­nji i pro­da­ji kom­plet­ne pro­iz­vod­nje za 2015. u vri­jed­no­sti od pre­ko 9.000.000 eura. Ne mo­gu re­ći da su to ko­mer­ci­jal­no naj­bo­lji uslo­vi, ali obez­bje­đu­ju ka­kav-ta­kav op­sta­nak. Dnev­no tra­ga­mo za bo­ljim i is­pla­ti­vi­jim aran­žma­ni­ma i pro­te­kle sed­mi­ce ima­li smo ko­mu­ni­ka­ci­ju sa dru­gim po­ten­ci­jal­nim part­ne­ri­ma, a i na­red­na sed­mi­ca no­si sa so­bom no­ve raz­go­vo­re i po­ku­ša­je da se obez­bi­je­de bo­lji po­slo­vi, sa ci­ljem da iz­mi­ru­je­mo svo­je oba­ve­ze pre­ma rad­ni­ci­ma, dr­ža­vi i do­ba­vlja­či­ma.
J. Ve­ljo­vić


Fa­bri­ka op­sta­la upr­kos pr­o­ble­mi­ma

Kra­jem 80-tih ima­li smo ve­li­ko tr­ži­šte na ko­jem se pro­iz­vo­dio go­to­vo sav neo­p­hod­ni re­pro­ma­te­ri­jal, ta­ko­đe i od­li­čan spolj­no­po­li­tič­ki po­lo­žaj, pa smo po­čet­kom 90-tih „raz­bu­ca­li” dr­ža­vu i tr­ži­šte i ušli u pe­ri­od sank­ci­ja. Na­kon to­ga, me­đu­sob­no po­sva­đa­ni, iz­gu­blje­ni u vre­me­nu i pro­sto­ru, blo­ki­ra­ni za je­dan pe­ri­od od stra­ne dru­ge fe­de­ral­ne je­di­ni­ce, za­jed­nič­ke nam dr­ža­ve. No­vi mo­me­nat bio je otva­ra­nje tr­ži­šta za sve i sva­šta, pa je pro­sto ne­pri­stoj­no pi­ta­nje za­što su nam pro­pa­la mno­ga pred­u­ze­ća, a ona ko­ja ni­je­su pro­pa­la u ve­li­kim su pro­ble­mi­ma. Za­tim glo­bal­na kri­za, pa ne­pri­stoj­no vi­so­ke ka­ma­te na kre­di­te, i pre­o­sta­je kre­di­ti­ra­nje kroz avan­se od stra­ne kup­ca, što mo­že da bu­de još sku­plje. Kroz ni­sku pro­daj­nu ci­je­nu sve će­te pla­ti­ti. Za­tim za­o­sta­ja­nje u tren­do­vi­ma, mo­der­ni­za­ci­ji, in­ve­sti­ci­ja­ma – pra­vo je ču­do da je i ta­kav ka­kav je DKP op­stao. Da­nas pri­ča­mo o to­me da po­sto­ji in­te­re­so­va­nje in­ve­sti­to­ra za Du­van­ski kom­bi­nat, što sma­tram ve­li­kim uspje­hom ko­ji ma­lo ko u ovom mo­men­tu vi­di na pra­vi na­čin – po­ru­čio je Vu­ka­ši­no­vić.