Svjet­ska ban­ka sma­tra da će tro­ško­vi grad­nje auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, ko­ji se pro­cje­nju­ju na oko 25 od­sto BDP-a, bi­ti po­ve­ća­ni zbog oslo­ba­đa­nja pla­ća­nja po­re­za ko­je je Cr­na Go­ra Za­ko­nom o auto­pu­tu omo­gu­ći­la ki­ne­skoj kom­pa­ni­ji CRBC, ko­ja će gra­di­ti pri­o­ri­tet­nu di­o­ni­cu Smo­ko­vac–Ma­te­še­vo.
– Oče­ku­je se da­lje po­ve­ća­nje tro­ško­va iz­grad­nje po osno­vu iz­gu­blje­nih po­re­za na­kon ra­ti­fi­ka­ci­je Za­ko­na o auto­ce­sti ko­jim se uvoz gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la, opre­me i dru­gih ro­ba oslo­ba­đa ca­ri­ne i PDV-a. Ta­ko­đe, omo­gu­ća­va i oslo­ba­đa­nje od po­re­za na do­ho­dak i spe­ci­jal­nih do­pri­no­sa za rad­ni­ke ko­ji ni­je­su dr­ža­vlja­ni i ne­ma­ju pre­bi­va­li­šte, po osno­vu pri­ho­da za­ra­đe­nog u Cr­noj Go­ri i pred­la­že tri pu­ta ni­žu ak­ci­zu na go­ri­vo od 169 eura po to­ni – na­ve­de­no je u sed­mom re­dov­nom eko­nom­skom iz­vje­šta­ju SB za ju­go­i­stoč­nu Evro­pu, ko­ji je pred­sta­vljen ju­če.
Ka­ko je na­ve­de­no, tro­ško­vi grad­nje auto­pu­ta se fi­nan­si­ra­ju vanj­skim za­du­ži­va­njem i na­glim po­ve­ća­njem ni­voa fi­skal­nog de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga u sred­njo­roč­nom pe­ri­o­du.
SB na­vo­di da je ni­vo jav­nog du­ga u po­lo­vi­ni eko­no­mi­ja re­gi­je na­ro­či­to za­bri­nja­va­ju­ći, a u gru­pi ze­ma­lja či­ji jav­ni dug pre­la­zi prag od 60 pro­ce­na­ta je i Cr­na Go­ra, sa 66,5 pro­ce­na­ta BDP-a u pro­šloj go­di­ni, po­red Al­ba­ni­je i Sr­bi­je. Jav­ni dug Cr­ne Go­re sa ga­ran­ci­ja­ma, pre­ma pro­cje­na­ma SB, u ovoj go­di­ni bi­će 72,7 pro­ce­na­ta BDP-a i bi­će uve­ćan za 6,2 od­sto BDP-a u od­no­su na pro­šlu.
U iz­vje­šta­ju je na­ve­de­no da je u pe­ri­o­du od 2008. do 2013. po­ve­ća­na pro­sječ­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na jav­ni dug ze­ma­lja ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, te da je u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri do­šlo do ra­pid­nog po­ve­ća­nja ka­ma­ta.
Fi­skal­ni de­fi­cit iz­no­si­će 5,3 pro­cen­ta BDP-a, a de­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na 16,3 pro­cen­ta BDP-a. Spolj­ni dug Cr­ne Go­re, ka­ko je na­ve­de­no u iz­vje­šta­ju, u ovoj go­di­ni će iz­no­si­ti 127,4 pro­cen­ta BDP-a.
SB pro­cje­nju­je da će sto­pa ne­za­po­sle­no­sti bi­ti 18,9 od­sto, što je ne­znat­no sma­nje­nje u od­no­su na pro­šlu go­di­nu ka­da je taj pro­ce­nat iz­no­sio 19.4 od­sto.
– U Cr­noj Go­ri ne sa­mo da je po­če­tak pr­vih ra­do­va na iz­grad­nji auto­pu­ta od­go­đen za 2015, ne­go su i pri­vat­ne in­ve­sti­ci­je ma­nje od oče­ki­va­nih – sto­ji u iz­vje­šta­ju u kom je na­ve­de­no da su ne­po­volj­ne vre­men­ske pri­li­ke u pro­šloj go­di­ni osla­bi­le rast, sma­nju­ju­ći tu­ri­zam i iz­voz elek­trič­ne ener­gi­je.
SB je sni­zi­la pro­cje­nu ra­sta cr­no­gor­ske eko­no­mi­je u ovoj go­di­ni na 3,4 od­sto, sa 3,5 od­sto ko­li­ko je pred­vi­đa­la u ju­nu, a za ovu go­di­nu pred­vi­đa­ju opo­ra­vak do­ma­će eko­no­mi­je u od­no­su na pro­šlu.
– Pret­po­stav­ka je da na­ja­vlje­ni in­ve­sti­ci­o­ni pro­jek­ti bu­du re­a­li­zo­va­ni na vri­je­me, jer su pro­šle go­di­ni iz­o­sta­li. Pro­cje­nju­je­mo da će ove go­di­ne do­ći i do ra­sta jav­nog i ukup­nog spolj­njeg du­ga cr­no­gor­ske pri­vre­de – re­kla je eko­no­mi­sta SB u Cr­noj Go­ri Sa­nja Ma­dža­re­vić Šuj­ster na ju­če­ra­šnjem pred­sta­vlja­nju di­je­la iz­vje­šta­ja ko­ji se od­no­si na Cr­nu Go­ru.
Ona je do­da­la da po­zi­ti­van uti­caj mo­že ima­ti sma­nje­nje ci­je­na naf­te.
– Cr­na Go­ra, kao ma­la ze­mlja, tre­ba da ra­di na po­bolj­ša­nju kon­ku­rent­no­sti i kre­i­ra­nju za­štit­nih me­ha­ni­za­ma, kao što su fi­skal­ne za­li­he, gdje bi­lo ka­kav ve­ći pri­liv pri­ho­da tre­ba is­ko­ri­sti­ti za sma­nje­nje ras­ho­da, od­no­sno du­ga – ka­za­la je ona, is­ti­ču­ći da u di­je­lu funk­ci­o­ni­sa­nja jav­nog sek­to­ra tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o fi­nan­sij­skoj di­sci­pli­ni na na­ci­o­na­lom i lo­kal­nom ni­vou.
Tre­ba ra­di­ti i na rje­ša­va­nju pi­ta­nja ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta ko­ji či­ne 16,5 od­sto ukup­nih pla­sma­na, što je, pre­ma ocje­ni Šuj­ster, pri­lič­no vi­so­ko.
– Cr­na Go­ra je pro­šle go­di­ne za­bi­lje­ži­la rast, pre­ma na­šim pro­cje­na­ma oko 1,5 od­sto, što je upo­la ma­nje u od­no­su na 2013. go­di­nu – ka­za­la je ona, is­ti­ču­ći da je po­zi­ti­van do­pri­nos ra­stu do­šao od tu­ri­zma i ra­sta tr­go­vi­ne na ma­lo, dok je iz­o­stao do­pri­nos ra­stu od in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje.J.V.


In­ve­sti­ra se u ne­kret­ni­ne i ban­ke

SB je u Cr­noj Go­ri u pro­šloj go­di­ni evi­den­ti­ra­la i po­gor­ša­nje spolj­nog bi­lan­sa.
– Taj de­fi­cit na te­ku­ćem ra­ču­nu od oko 15,6 od­sto BDP-a ve­ći­nom je kre­i­ran upra­vo zbog tr­go­vin­skog de­fi­ci­ta – na­ve­la je Šuj­ster.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, u 2014. je pri­liv stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja u Cr­noj Go­ri bio naj­ve­ći u re­gi­ji, ali sma­tra da bi struk­tu­ra SDI tre­ba­lo da bu­de dru­ga­či­ja.
– Ve­li­kim di­je­lom su to in­ve­sti­ci­je ko­je idu u ne­kret­ni­ne i fi­nan­sij­ski sek­tor, a vr­lo ma­lim di­je­lom idu u pro­iz­vod­ne ka­pa­ci­te­te – ka­za­la je ona.
Pre­ma ri­je­či­ma Šuj­ster na kra­ju pro­šle go­di­ne do­šlo je do ra­sta kre­dit­nih pla­sa­ma­na pri­vat­nom sek­to­ru, ali su na ni­vou ukup­nih oni bi­li ne­ga­tiv­ni u 2014. go­di­ne, što je po­sle­di­ca to­ga što su ban­ke op­te­re­će­ne ne­na­pla­ti­vim kre­di­ti­ma.
– Pro­cje­nju­je­mo da će do kra­ja pro­šle go­di­ne jav­ni dug osta­ti na istom ni­vou kao 2013 – ka­za­la je ona.