Ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te ko­je će po­di­ći lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve Ko­la­šin, Bi­je­lo Po­lje i Ce­ti­nje, ka­ko bi po­ku­ša­le da pre­va­zi­đu fi­nan­sij­ske te­ško­će, znat­no su ma­nje u od­no­su na ka­ma­te po ko­ji­ma ko­mer­ci­jal­ne ban­ke odo­bra­va­ju kre­di­te gra­đa­ni­ma i pri­vre­di.
Na­i­me, tri op­šti­ne po­di­ći će ukup­no 22 mi­li­o­na eura kre­di­ta kod ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka, uz ga­ran­ci­je Vla­de, po ka­mat­nim sto­pa­ma ko­je će se kre­ta­ti od 3,99 od­sto do naj­vi­še 4,5 od­sto go­di­šnje. Isto­vre­me­no, ka­ma­te za po­tro­šač­ke kre­di­te za gra­đa­ne kre­ću se od 9,99 od­sto pa do 13 od­sto, a naj­ni­že ka­ma­te su za stam­be­ne kre­di­te ko­je se kre­ću od 5,99 od­sto, dok je pro­sječ­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na no­vo­o­do­bre­ne kre­di­te u av­gu­stu, pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke, iz­no­si­la 9,05 od­sto, što je du­plo vi­še u od­no­su na ka­ma­te po ko­ji­ma će se za­du­ži­va­ti lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Dr­ža­va se za­du­žu­je kod po­slov­nih ba­na­ka emi­si­jom dr­žav­nih za­pi­sa, a ka­ko je na­ve­de­no na saj­tu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, uku­pan dug po osno­vu dr­žav­nih za­pi­sa 2. sep­tem­bra iz­no­sio je 77,7 mi­li­o­na.
– Po­slov­ne ban­ke po­če­le su da vr­še pla­sman slo­bod­nih sred­sta­va lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma uz ga­ran­ci­je Vla­de i to po do­sta po­volj­nim ka­mat­nim sto­pa­ma. Ka­žem po­volj­no iz raz­lo­ga što su ka­ma­te da­le­ko ni­že u od­no­su na ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te ko­ji se pla­si­ra­ju gra­đa­ni­ma. Zna­mo da ste­pen ri­zi­ka od­re­đu­je ka­mat­nu sto­pu i ja­sno je da su ga­ran­ci­je Vla­de si­gu­ran pla­sman, ali ni­je ja­sno za­što gra­đa­ni ne­ma­ju ni pri­bli­žno slič­ne ka­mat­ne sto­pe, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje da li su nji­ho­va pri­ma­nja to­li­ko ri­zič­na – re­kao je eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić.
On ističe da ban­ke pri­la­go­đa­va­ju svo­je pla­sma­ne tra­žnji za kre­di­ti­ma i da ko­ri­ste te okol­no­sti, kao i da ka­mat­nu sto­pu pri­la­go­đa­va­ju uslo­vi­ma na tr­ži­štu.
– Lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve tra­že zna­čaj­na sred­stva i tu ob­ra­da kre­di­ta pred­sta­vlja do­bar pro­fit za ban­ke, pa i in­te­res da se jed­nom ko­ri­sni­ku odo­bri ve­ći iz­nos i ta­ko so­lid­no ostva­ri pro­fit za ban­ku. Te ka­ma­te po ko­ji­ma će se za­du­ži­ti lo­kal­ne upra­ve pred­sta­vlja­ju nor­mal­nu po­ja­vu u EU, a kod nas su zasa­da sa­mo pri­mjer ko­li­ke stvar­no tre­ba da bu­du. Vla­da stal­no po­mi­nje ka­ko smo li­der u okru­že­nju po sta­nju u eko­no­mi­ji, ali pro­cje­ne ri­zi­ka za vra­ća­nje kre­di­ta od stra­ne gra­đa­na go­vo­ri su­prot­no i za­to su ka­ma­te na ni­vou de­vet do 10 od­sto – na­veo je Le­kić.
On sma­tra da bi ka­ma­te na kre­di­te za gra­đa­ne i pri­vre­du bi­le ma­nje uko­li­ko bi se sma­nji­la tra­žnja.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić sma­tra da je oči­gled­no da ban­ke i na ka­ma­te do 4,5 od­sto ima­ju pro­sto­ra za za­ra­du.
– To što su ka­ma­te na kre­di­te za gra­đa­ne i pri­vre­du ve­će, zna­či da se ra­di o eks­trapro­fi­tu ko­ji ban­ke ostva­ru­ju na taj na­čin, jer je oči­gled­no da tra­žnja da­le­ko nad­ma­šu­je po­nu­du, a gra­đa­ni i pri­vre­da su pri­nu­đe­ni da uzi­ma­ju sku­pe kre­di­te. Ta­ko­đe, ban­ke ima­ju ve­li­ku mar­žu iz­me­đu ak­tiv­ne i pa­siv­ne ka­ma­te, što na­ža­lost tra­je go­di­na­ma i ni­ka­ko da se sma­nji – re­kao je on.
Bo­ja­nić je ka­zao da u slu­ča­ju ka­da se dr­ža­va u to­li­koj mje­ri ja­vlja kao tra­ži­lac kre­di­ta, kao što je to slu­čaj u Cr­noj Go­ri, a s ob­zi­rom na to da je naj­si­gur­ni­ji zaj­mo­pri­mac sa ve­li­kim iz­no­si­ma, ban­ke na tim po­slo­vi­ma do­volj­no za­ra­đu­ju, pa im je osta­lo i ma­nje bit­no.
– Ban­ke u tom slu­ča­ju ima­ju pro­sto­ra da for­mi­ra­ju vi­so­ke ka­ma­te, a gra­đa­ni su pri­nu­đe­ni da po tim ci­je­na­ma uzi­ma­ju kre­di­te. Oči­gled­no da ban­ke mo­gu sa­svim so­lid­no da ra­de i od po­slo­va sa dr­ža­vom – za­klju­čio je Bo­ja­nić.
J.V.

Ako Vla­da sma­nji tra­žnju, ka­ma­te će bi­ti ma­nje
Le­kić je pod­sje­tio da ko­mer­ci­jal­ne ban­ke fi­nan­si­ra­ju dr­ža­vu i ku­po­vi­nom dr­žav­nih za­pi­sa, či­me su pla­sma­ni ba­na­ka na za­vid­nom ni­vou, dok su gra­đa­ni pri­mo­ra­ni da se za­du­žu­ju po ne­po­volj­nim ka­ma­ta­ma.
– Uko­li­ko bi Vla­da sma­nji­la uzi­ma­nje tih kre­di­ta, pla­sma­ni ba­na­ka bi opa­li i one bi bi­le pri­nu­đe­ne da po­nu­de kre­di­te gra­đa­ni­ma po po­volj­ni­jim uslo­vi­ma. S ob­zi­rom da Vla­da ima kon­stan­tan trend uzi­ma­nja kre­di­ta, ne tre­ba oče­ki­va­ti pad ka­ma­ta za gra­đa­ne u na­red­nom pe­ri­o­du – sma­tra Le­kić.