Naj­ve­će in­ve­sti­ci­je Evrop­ske ban­ke za ob­no­vu i raz­voj u Cr­noj Go­ri su u pro­šloj go­di­ni bi­le vje­tro­e­lek­tra­na na Kr­no­vu i re­kon­struk­ci­ja lo­kal­nih pu­te­va. EBRD za ovu go­di­nu raz­ma­tra vi­še pro­je­ka­ta u ener­get­skom sek­to­ru, in­ve­sti­ci­o­ni plan eks­pan­zi­je Aero­dro­ma Ti­vat i po­dr­šku sek­to­ru ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća (MSP) di­rekt­no ili in­di­rekt­no kroz fi­nan­sij­ske po­sred­ni­ke, ka­zao je šef kan­ce­la­ri­je EBRD-a u Cr­noj Go­ri Đu­lio Mo­re­no agen­ci­ji Mi­na bi­znis.
Go­vo­re­ći o pro­jek­ti­ma EBRD-a u Cr­noj Go­ri, on je re­kao da su u pro­šloj go­di­ni odo­bri­li sko­ro 100 mi­li­o­na eura no­vih in­ve­sti­ci­ja raz­li­či­tim sek­to­ri­ma.
– Na­še uče­šće je bi­lo ba­lan­si­ra­no sa vi­še ma­lih pro­je­ka­ta odo­bre­nih u po­ljo­pri­vred­nom i zdrav­stve­nom sek­to­ru, na pri­mjer in­ve­sti­ci­o­ni ka­pi­tal u Vo­li, fi­nan­si­ra­nje du­ga za pro­ši­re­nje po­slo­va­nja Me­so­pro­me­ta (Fran­ca) i bol­ni­ce Ko­dra. Ban­ka je ta­ko­đe bi­la ak­tiv­na u obez­bje­đi­va­nju in­di­rekt­ne fi­nan­sij­ske po­dr­ške sek­to­ru ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća (MSP) kroz part­ner­ske fi­nan­sij­ske po­sred­ni­ke kao što su Al­ter mo­dus i Hi­po­te­kar­na ban­ka – pre­ci­zi­rao je Mo­re­no.
On sma­tra da bi oče­ki­va­no ubr­za­nje eko­nom­skog ra­sta Cr­ne Go­re u ovoj go­di­ni tre­ba­lo da bu­de po­dr­ža­no grad­njom pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta i in­ve­sti­ci­ja­ma u tu­ri­zmu i ener­ge­ti­ci.
– In­ve­sti­ci­je u sek­to­re tu­ri­zma i ener­ge­ti­ke bi ta­ko­đe tre­ba­lo da po­dr­že eko­no­mi­ju u tom pe­ri­o­du. Do­dat­no, opo­ra­vak dvi­je naj­ve­će eko­no­mi­je u re­gi­o­nu, Hr­vat­ske i Sr­bi­je, sa ko­ji­ma Cr­na Go­ra ima zna­čaj­ne eko­nom­ske ve­ze, tre­ba­lo bi da ima po­zi­tiv­ne efek­te na ze­mlju – ka­zao je Mo­re­no.
On sma­tra da je na­kon raz­o­ča­ra­va­ju­ćeg ra­sta u 2014. go­di­ni od 1,8 od­sto, po­ve­ća­nje ra­sta bi­lo oče­ki­va­no u pro­šloj i nje­gov na­sta­vak u ovoj go­di­ni.
– Eko­nom­ska ak­tiv­nost je ubr­za­na u pr­vom kvar­ta­lu pro­šle go­di­ne. In­du­strij­ska pro­iz­vod­nja po­ve­ća­la se 6,7 od­sto na go­di­šnjem ni­vou i tu­ri­stič­ki po­ka­za­te­lji su sna­žni, pri če­mu je broj tu­ri­sta ko­ji su po­sje­ti­li Cr­nu Go­ru za pr­vih šest mje­se­ci pro­šle go­di­ne bio 13,8 od­sto ve­ći od upo­red­nog pe­ri­o­da 2014 – pre­ci­zi­rao je Mo­re­no.
On je oci­je­nio da je cr­no­gor­ska eko­no­mi­ja vi­so­ko za­vi­sna od tu­ri­zma.
– Ru­sko i tr­ži­šta su­sjed­nih dr­ža­va či­ne oko dvi­je tre­ći­ne ukup­nih do­la­za­ka. Dok je po­sje­ta iz Ru­si­je opa­la osam od­sto u pr­vih osam mje­se­ci pro­šle go­di­ne, usled po­gor­ša­ne si­tu­a­ci­je u ze­mlji i de­pre­ci­ja­ci­je ru­blje, do­la­sci iz re­gi­o­na, po­seb­no iz Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne (BiH), zna­čaj­no su se po­ve­ća­li. In­te­re­sant­no je, me­đu­tim, to što je sma­nje­nje ru­skih tu­ri­sta bi­lo ma­nje ne­go u dru­gim dr­ža­va­ma ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, mo­žda zbog vi­so­kog uče­šća ko­ji ima­ju u vla­sni­štvu nad ne­kret­ni­na­ma – ka­zao je Mo­re­no.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju ma­li na­pre­dak je ostva­ren u pri­va­ti­za­ci­ji.
– Pri­va­ti­za­ci­o­ni plan, na­ja­vljen u fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne, pred­vi­dio je na­sta­vak pri­va­ti­za­ci­je i ob­ja­vu ten­de­ra u obla­sti­ma kao što su tu­ri­zam, pro­iz­vod­nja i na­ci­o­nal­ni avi­o­pre­vo­znik Mon­te­ne­gr­o­er­lajnz. Me­đu­tim, ostva­ren je ma­li na­pre­dak u pro­da­ji te imo­vi­ne od kad je plan na­ja­vljen – sma­tra on.
Pre­ma Mo­re­no­vim ri­je­či­ma, ulo­ga pod­sek­to­ra ko­ji po­dr­ža­va­ju tu­ri­stič­ke ak­tiv­no­sti u dr­ža­vi, kao što su smje­štaj i uslu­ge hra­ne, iz­najm­lji­va­nje i po­slo­va­nje sa ne­kret­ni­na­ma, što tre­nut­no iz­no­si osam od­sto eko­no­mi­je, si­gur­no će ra­sti od­ra­ža­va­ju­ći sve ve­ći zna­čaj Cr­ne Go­re kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je, sa oko 1,4 mi­li­o­na stra­nih do­la­za­ka go­di­šnje.
Cr­na Go­ra je, ka­ko ka­že, sa 14 od­sto udje­la in­du­stri­je u BDP-u, naj­ma­nje in­du­stri­ja­li­zo­va­na od ze­ma­lja u re­gi­o­nu.
Ka­ko ka­že, po­ten­ci­jal­ni be­ne­fi­ti od raz­vo­ja re­gi­o­nal­nog tr­ži­šta elek­trič­ne ener­gi­je su ve­li­ki, a gra­đe­vin­ski sek­tor će, sa tre­nut­no pet od­sto udje­la u eko­nom­skoj ak­tiv­no­sti, bi­ti naj­vje­ro­vat­ni­je naj­ve­ći po­kre­tač eko­nom­skog ra­sta u bu­duć­no­sti, što će bi­ti po­dr­ža­no grad­njom pr­ve di­o­ni­ce auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re.M.M.