Da bi se u na­red­nih de­set go­di­na pri­hod od tu­ri­zma po­ve­ćao na dvi­je mi­li­jar­de, ka­ko oče­ku­je mi­ni­star tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić, neo­p­hod­no je ulo­ži­ti pu­no nov­ca u in­fra­struk­tu­ru i ko­mu­nal­no opre­ma­nje tu­ri­stič­kih mje­sta, sma­tra­ju tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci. Pri­ho­di od tu­ri­zma su u pro­šloj go­di­ni iz­no­si­li 800 mi­li­o­na eura, a na­ja­va Gvo­zde­no­vi­ća zna­či da bi do 2026. go­di­ne pri­ho­di go­di­šnje tre­ba­lo da se po­ve­ća­va­ju za pre­ko 100 mi­li­o­na eura.
– Re­al­no je da pri­ho­di mo­gu do­sti­ći taj ni­vo, ali da bi se do­šlo do tog ni­voa tre­ba­lo bi ura­di­ti niz te­ških po­slo­va. Bo­jim se da će ova vlast to te­ško ostva­ri­ti – oci­je­nio je za „Dan” pred­sjed­nik Od­bo­ra za tu­ri­zam Pri­vred­ne ko­mo­re Dra­gan Ivan­če­vić.
Na­ja­va po­ve­ća­nja pri­ho­da, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, zna­či i na­ja­vu ogrom­nih re­zo­va i pro­mje­na ko­je će do­ve­sti do eli­mi­ni­sa­nja li­mi­ta za raz­voj tu­ri­zma.
– Po­ve­ća­nje pri­ho­da zna­či svo­đe­nje si­ve eko­no­mi­je na pod­no­šlji­vi ni­vo od 20 od­sto. Tre­nut­no pre­ko 60 od­sto smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta ni­je re­gi­stro­va­no i po to­me smo re­kor­de­ri u re­gi­o­nu i svi­je­tu. Neo­p­hod­no je eli­mi­ni­sa­ti ne­lo­jal­nu kon­ku­ren­ci­ju u ko­joj sa 80 od­sto do­mi­ni­ra­ju pri­vre­me­ni objek­ti. Kad bi se pre­po­lo­vi­la si­va eko­no­mi­ja to bi od­mah bi­lo ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­o­na pri­ho­da vi­še, od­no­sno po­ve­ća­nje pri­ho­da za 30 od­sto. Ali za to je po­tre­ban ogro­man rad i po­li­tič­ka vo­lja, jer se ti po­te­zi ne­će svi­dje­ti oni­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju ak­tu­el­nu vlast – is­ta­kao je Ivan­če­vić.
Da bi se do­šlo do dvi­je mi­li­jar­de pri­ho­da, ka­ko je ka­zao, tre­ba iz­gra­di­ti Ja­dran­sko-jon­ski auto­put, auto­put Bar–Bo­lja­re, po­bolj­ša­ti avio do­stup­nost, re­kon­stru­i­sa­ti aero­drom, do­ve­sti vi­še lou kost kom­pa­ni­ja.
– Tre­ba­lo bi na­pra­vi­ti pot­pu­no dru­gi am­bi­jent za funk­ci­o­ni­sa­nje tu­ri­zma. Po­tre­ban je sti­mu­la­tiv­ni po­re­ski si­stem i da uslo­vi za ba­vlje­nje ho­te­li­jer­stvom bu­du jef­ti­ni­ji. Ho­te­li kod nas ima­ju naj­sku­plje ko­mu­na­li­je i re­žij­ske tro­ško­ve. Da ne pri­ča­mo o za­ko­ni­ma o stran­ci­ma i tu­ri­zmu, ko­ji­ma se do­dat­no ote­ža­va raz­voj tu­ri­zma – na­veo je Ivan­če­vić.
Pro­fe­sor Fa­kul­te­ta za bi­znis i tu­ri­zam u Bu­dvi Ra­de Rat­ko­vić je na­veo da se u pe­ri­o­du od de­set go­di­na mo­gu de­si­ti zna­čaj­ne pro­mje­ne.
– Pod­sje­ćam da ma­ster plan iz 2008. go­di­ne kao cilj za 2020. go­di­nu na­vo­di pri­hod ho­te­li­jer­stva od oko dvi­je mi­li­jar­de eura, a ukup­no od tu­ri­zma bli­zu tri mi­li­jar­de. Pret­po­stav­ka za to je ka­pa­ci­tet ho­te­la od oko 117 hi­lja­da kre­ve­ta, po­pu­nje­nost od 194 da­na pu­ne za­u­ze­to­sti, te do­mi­nant­na ori­jen­ta­ci­ja ho­te­la na za­pad­no-evrop­sko tr­ži­šte. Oči­to je da se ti ci­lje­vi ne mo­gu ostva­ri­ti do 2020. go­di­ne, ali je re­al­no da se ostva­re do 2026. go­di­ne, što bi bi­lo vi­še ne­go po­želj­ni sce­na­rio – re­kao je Rat­ko­vić „Da­nu”.
To se, ka­ko je na­veo, ne­će spon­ta­no ostva­ri­ti.
– U to smo se uvje­ri­li u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Po­treb­na je ak­tiv­na po­li­ti­ka na ma­kro i mi­kro ni­vou i iz­vr­sno de­sti­na­cij­sko upra­vlja­nje na oba ni­voa, što nam je do­sad ne­do­sta­ja­lo. Na­ja­vlje­ne mje­re sti­mu­li­sa­nja ho­tel­skih in­ve­sti­ci­ja pu­tem fi­skal­nih olak­ši­ca i po­volj­ni­je kre­dit­ne po­li­ti­ke, te otva­ra­nja mo­guć­no­sti or­ga­ni­zo­va­nja in­te­gral­nih i di­fu­znih ho­te­la ko­ji bi mo­gli uz zna­ča­jan dio po­sto­je­ćih kom­ple­men­tar­nih ka­pa­ci­te­ta, uz re­la­tiv­no ma­le tro­ško­ve, im­pre­siv­no do­pri­ni­je­ti re­a­li­za­ci­ji na­ve­de­nog ci­lja. Ka­da se to­me do­da na­mje­re NTO da do­ne­se no­vi mar­ke­ting plan CG kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­­je, ko­jim bi se upra­vlja­lo u prav­cu do­sti­za­nja de­kla­ri­sa­nih ci­lje­va, on­da je vr­lo vje­ro­vat­no da će na­ja­vlje­ni pri­hod bi­ti ostva­riv. Ovo, nor­mal­no, uz re­for­mi­sa­ni de­sti­na­cij­ski me­nadž­ment i mar­ke­ting, po­čev od tu­ri­stič­kog mje­sta, pre­ko op­šti­na i kla­ste­ra, pa sve do na­ci­o­nal­nog ni­voa – na­veo je Rat­ko­vić.D.M.


Ma­li ho­te­li se pot­cje­nju­ju

Rat­ko­vić je na­veo da je od pre­sud­ne va­žno­sti za po­ve­ća­nje pri­ho­da od tu­ri­zma raz­voj i umre­ža­va­nje ma­lih ho­te­la do­ma­ćih pred­u­zet­ni­ka, ko­ji­ma je po­treb­na mno­go ve­ća kre­dit­na i fi­skal­na po­dr­ška ne­go do­sad.
- Sti­čem uti­sak da se zna­čaj ve­li­kih igra­ča kod nas pre­cje­nju­je, a zna­čaj ma­lih ho­te­la i do­ma­ćeg bi­zni­sa pot­cje­nju­je. Uoča­vam po­čet­ne po­ma­ke u mi­je­nja­nju te svi­je­sti i ohra­bru­jem sve ak­te­re da na­sta­ve u tom prav­cu – re­kao je Rat­ko­vić.
Osim to­ga, ka­ko je ka­zao, po­treb­ne su zna­čaj­ne ra­di­kal­ne pro­mje­ne ur­ba­ni­stič­ke po­li­ti­ke, ka­ko bi se za­u­sta­vi­la eks­pan­zi­ja, za tu­ri­zam po­gub­nog, raz­vo­ja se­kun­dar­nog sta­no­va­nja.
– No­vom pro­stor­nom pla­nu Mor­skog do­bra, u tom smi­slu, tre­ba po­sve­ti­ti mak­si­mal­nu pa­žnju, ka­ko bi on po­stao za­kon­ski i ur­ba­ni­stič­ki osnov za neo­p­hod­no re­struk­tu­ri­ra­nje na­še tu­ri­stič­ke po­nu­de – za­klju­čio je pro­fe­sor.