Ima­ju­ći u vi­du da je u ja­nu­a­ru i fe­bru­a­ru bi­lo 112 pred­lo­ga za uvo­đe­nje ste­ča­ja u pred­u­ze­ća, a da je to­kom pro­šle go­di­ne ste­čaj uve­den u 520 kom­pa­ni­ja mje­seč­no se ga­si naj­ma­nje sto rad­nih mje­sta.
Naj­ve­ći ceh uvo­đe­nja ste­ča­ja u kom­pa­ni­ju, ipak, pla­ća­ju rad­ni­ci ko­ji ve­ći­nom ne mo­gu da na­pla­te svo­ja po­tra­ži­va­nja, jer je imo­vi­na ste­čaj­nog du­žni­ka ili uni­šte­na ili sta­vlje­na pod hi­po­te­ku i pre­la­zi u vla­sni­štvo ban­ke. Sa dru­ge stra­ne, vla­sni­ci­ma se uglav­nom otva­ra­ju no­ve pri­li­ke. Oni na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja u jed­nu kom­pa­ni­ju bez pro­ble­ma otvo­re dru­gu, ko­ju re­gi­stru­ju na čla­na po­ro­di­ce.
Naj­ve­ći broj ste­ča­je­va to­kom go­di­ne se uve­de u ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća ko­ja bro­je is­pod sto za­po­sle­nih, dok je ne­ri­je­dak i slu­čaj da ve­li­ke kom­pa­ni­je ko­je su od stra­te­škog zna­ča­ja za raz­voj dr­ža­ve vr­lo br­zo na­kon pri­va­ti­za­ci­je odu u ste­čaj.
Umje­sto otva­ra­nja 40 hi­lja­da no­vih rad­nih mje­sta, ka­ko je obe­ćao pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, gra­đa­ni su svje­do­ci sve te­že eko­nom­ske si­tu­a­ci­je i sva­ko­dnev­nog ga­še­nja pred­u­ze­ća, za­tva­ra­nja fa­bri­ka.
Pre­ma ri­je­či­ma ne­za­vi­snog po­sla­ni­ka Mi­lo­ša Ko­na­ta­ra, ci­je­la si­tu­a­ci­ja je re­zul­tat po­gub­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­ju vo­di Vla­da, a ko­ri­je­ni pro­ble­ma se na­la­ze u pljač­ka­škoj pri­va­ti­za­ci­ji.
– U pri­va­ti­za­ci­ji ko­ja je spro­ve­de­na ma­li broj lju­di bli­skih vr­hu re­ži­ma, u vi­du ko­rum­pi­ra­ne ka­ste, prak­tič­no je za dža­be do­bio ne­kad naj­bo­lja cr­no­gor­ska pred­u­ze­ća sa vi­še­mi­li­on­skom imo­vi­nom, a rad­ni­ci su osta­li obes­pra­vlje­ni, osi­ro­ma­še­ni i bez po­sla. Za­to da­nas ne tre­ba da nas ču­di već ozbilj­no za­bri­ne za­što je jav­ni dug Cr­ne Go­re pre­ko 2,5 mi­li­jar­de eura i za­što je sva­ki tre­ći euro u bu­dže­tu za ovu go­di­nu po­zajm­ljen – re­kao je Ko­na­tar.
Da stvar bu­de ozbilj­ni­ja, dok Vla­da ove go­di­ne pla­ni­ra da nas za­du­ži za još do­dat­nih 300 mi­li­o­na eura, ne­za­po­sle­nost u ze­mlji ra­ste, a pre­mi­je­ro­vih 40 hi­lja­da no­vo­o­tvo­re­nih rad­nih mje­sta obe­ća­nih 2006. osta­ju sa­mo jed­no u ni­zu pra­znih pred­iz­bor­nih obe­ća­nja i pre­va­ra gra­đa­na.
– Ilu­zor­no je oče­ki­va­ti da će oni ko­ji su kre­a­to­ri ova­ko lo­še eko­nom­ske po­li­ti­ke i oni ko­ji su rad­ni­ke u Cr­noj Go­ri osta­vi­li bez pra­va na rad, bez po­sla i pra­va na ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka sa­da ra­di­ti u ko­rist gra­đa­na i rje­ša­va­ti eko­nom­sku ka­ta­kli­zmu u ko­joj se na­ša dr­ža­va da­nas na­la­zi. Cr­noj Go­ri su neo­p­hod­ne pro­mje­ne na svim po­lji­ma. Neo­li­be­ral­ni eko­nom­ski kon­cept ko­ji spro­vo­di pre­mi­jer Đu­ka­no­vić se po­ka­zao kao po­gu­ban po na­šu pri­vre­du. Za­to je neo­p­hod­no da dr­ža­va sti­mu­li­še no­ve in­ve­sti­ci­je i otva­ra­nje rad­nih mje­sta, ali ne na na­čin da za­šti­ti ma­li broj pri­vi­le­go­va­nih pri­ja­te­lja vla­sti, već da svi ima­ju jed­na­ke šan­se – re­kao je Ko­na­tar.
On je oci­je­nio da ako se že­le ve­li­ke i zdra­ve in­ve­sti­ci­je, ne smi­je­mo ima­ti mi­ni­stra u Vla­di ko­ji u kru­go­vi­ma in­ve­sti­to­ra ima na­di­mak „go­spo­din Pro­ce­nat”.
– Sa tom „go­spo­dom pro­cen­ti­ma” svih ovih go­di­na Cr­na Go­ra je osta­la us­kra­će­na za de­se­ti­ne mi­li­o­ne eura, a gra­đa­ni za no­va rad­na mje­sta ko­ja su nam po­treb­na. Cr­na Go­ra da­nas ima lo­šu vlast, ko­ja je glav­ni kri­vac za kri­zu u ko­joj se na­la­zi­mo. Za­to je neo­p­hod­no da ta­kvu vlast ka­zni­mo na pr­vim sle­de­ćim iz­bo­ri­ma. No­va vlast tre­ba da usmje­ri ener­gi­ju na po­bolj­ša­nje uslo­va ži­vo­ta i do­bro­bit svo­jih gra­đa­na, jer mo­ra­mo vra­ti­ti do­sto­jan­stvo svim obes­pra­vlje­nim lju­di­ma, žr­tva­ma ove vla­sti. Mo­ra­mo obez­bi­je­di­ti jed­na­ke šan­se i oni­ma ko­ji že­le da ra­de i oni­ma ko­ji že­le da za­poč­nu svoj bi­znis i na taj na­čin gra­đa­ni­ma otvo­ri­ti rad­na mje­sta. Sa­mo ka­da ovi uslo­vi bu­du is­pu­nje­ni, Cr­na Go­ra će bi­ti u mo­guć­no­sti da na­pre­du­je i da se raz­vi­ja kao pro­spe­ri­tet­na evrop­ska dr­ža­va – za­klju­čio je on.
B.Ma.


IRF da se uklju­či

Ko­na­tar je ka­zao da In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond pre­ko ko­jeg se sred­stva mo­ra­ju ulo­ži­ti u ma­lu i sred­nju pro­iz­vod­nju, tj. pr­ven­stve­no u otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, tre­ba ko­nač­no ak­tiv­no da se uklju­či.
– Na­ža­lost, do sa­da smo bi­li svje­do­ci da je IRF, umje­sto sti­mu­li­sa­nja onih ko­ji tek po­či­nju svoj bi­znis i otva­ra­ju no­va rad­na mje­sta, kre­di­te da­vao ne­tran­spa­rent­no i ne­ri­jet­ko po po­li­tič­koj li­ni­ji. Kre­di­ti su če­sto da­va­ni i onim pred­u­ze­ći­ma bli­skim vla­sti­ma, ko­ji su bez pro­ble­ma te kre­di­te mo­gli do­bi­ti u ko­mer­ci­jal­nim ban­ka­ma, dok je obi­čan gra­đa­nin kao pred­u­zet­nik osta­jao krat­kih ru­ka­va. Ove stva­ri se u bu­duć­no­sti ne smi­ju de­ša­va­ti – is­ta­kao je Ko­na­tar.