Si­ste­ma­ti­za­ci­ja Po­re­ske upra­ve, ko­ja je pred­vi­đa­la for­mi­ra­nje se­dam no­vih sek­to­ra, do kra­ja ne­dje­lje će bi­ti iz­mi­je­nje­na jer je re­sor­ni mi­ni­star Ra­ško Ko­nje­vić tra­žio da sek­tor po­re­ske po­li­ci­je bu­de dio te in­sti­tu­ci­je. Ko­nje­vić je sto­pi­rao si­ste­ma­ti­za­ci­ju i vra­tio je na do­ra­du ka­ko bi se for­mi­rao sek­tor po­re­ske po­li­ci­je ne bi li ko­nač­no po­če­la efi­ka­sni­ja na­pla­ta po­re­za.
Si­ste­ma­ti­za­ci­ja je pred­vi­đa­la for­mi­ra­nje sek­to­ra za ljud­ske re­sur­se i lo­gi­sti­ku, od­sje­ka za ljud­ske re­sur­se, od­sjek za lo­gi­sti­ku, od­sjek za struč­no usa­vr­ša­va­nje i obu­ku, odje­lje­nje za unu­tra­šnju kon­tro­lu i in­te­gri­tet, za­tim odje­lje­nje za ko­or­di­na­ci­ju i raz­voj, te od­sjek za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju. Pred­vi­đe­no je i for­mi­ra­nje od­sje­ka za upra­vlja­nje ri­zi­ci­ma i od­sje­ka za elek­tron­ske po­re­ske pri­ja­ve ali ne i po­re­sku po­li­ci­ju.
Ak­tu­el­nu si­ste­ma­ti­za­ci­ju pri­pre­mio je biv­ši mi­ni­star Ra­do­je Žu­gić i njo­me je bi­lo is­klju­če­no for­mi­ra­nje sek­to­ra po­re­ske po­li­ci­je iako je sa­mo par da­na pri­je to­ga Žu­gić iza­brao di­rek­to­ra tog re­so­ra i to biv­šeg slu­žbe­ni­ka Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va Mi­o­dra­ga Mar­ti­no­vi­ća.
Da­kle, pri­je po­la go­di­ne je iza­bran di­rek­tor po­re­ske po­li­ci­je ali taj sek­tor još ni­je for­mi­ran što je iza­zva­lo oštre re­ak­ci­je jav­no­sti.
Iz Po­re­ske upra­ve sa­op­šti­li su u ne­ko­li­ko na­vra­ta da ne­ma za­kon­skog osno­va za for­mi­ra­nje poreske po­li­ci­je, me­đu­tim, naš iz­vor iz Mi­ni­star­stva fi­na­nsi­ja na­vo­di da za­kon­ska osno­va ipak po­sto­ji.
– Va­že­ći član 91 a Za­ko­na o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji, ko­ji ob­u­hva­ta is­tra­žne rad­nje ra­di ot­kri­va­nja po­re­skih kri­vič­nih dje­la i nji­ho­vih iz­vr­ši­la­ca, i pod­no­še­nje kri­vič­nih pri­ja­va nad­le­žnom tu­ži­la­štvu su do­volj­ni da ova služba poč­ne sa ra­dom. Čla­nom 91a Za­ko­na o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji pred­vi­đe­no je ot­kri­va­nje po­re­skih kri­vič­nih dje­la i nji­ho­vih iz­vr­ši­la­ca, a ovla­šće­no slu­žbe­no li­ce po­re­skog or­ga­na pred­u­zi­ma is­tra­žne rad­nje po na­lo­gu tu­ži­o­ca – na­vo­di naš iz­vor.
Ka­ko da­lje na­vo­di, ni­je ja­san stav Po­re­ske upra­ve da ne po­sto­je za­kon­ske osno­ve za for­mi­ra­nje po­re­ske po­li­ci­je ima­ju­ći u vi­du da je iza­bran šef po­re­ske po­li­ci­je i da je for­mi­ra­na po za­ko­nu. Po­re­ska po­li­ci­ja je oslo­nac sva­ke dr­ža­ve ka­da je u pi­ta­nju na­pla­ta po­re­za, ko­ji je naj­va­žni pri­hod sva­ke dr­ža­ve.
Sve ze­mlje u re­gi­o­nu, mi­mo Cr­ne Go­re ima­ju po­re­sku po­li­ci­ju i ona ra­di u sa­sta­vu Po­re­ske upra­ve. Ovla­šće­nja po­re­ske po­li­ci­je su bor­ba sa pri­vred­nim kri­mi­na­lom, si­vom eko­no­mi­jom i sa uta­ji­va­či­ma po­re­za. U svim ze­mlja­ma re­gi­o­na je na­kon for­mi­ra­nja po­re­ske po­li­ci­je do­šlo do sma­nje­nja po­re­skog du­ga.
Po­sla­ni­ci opo­zi­ci­je su vi­še pu­ta po­ru­či­li da ne­ma sma­nje­nja po­re­skog du­ga, ko­ji sa­da iz­no­si 777 mi­li­o­na eura, od če­ga je sa­mo 236 mi­li­o­na na­pla­ti­vo. Od 2010. go­di­ne po­re­ski dug u Cr­noj Go­ri enorm­no ra­ste, što je ne­dav­no po­tvr­dio i di­rek­tor Po­re­ske upra­ve Mi­o­mir M. Mu­go­ša.
Da­kle, od kra­ja 2010. go­di­ne, ka­da je dug bio 296 mi­li­o­na eura, po­re­ski dug je enorm­no ra­stao pa je na kra­ju 2015. go­di­ne iz­no­sio 587 mi­li­o­na eura. Re­kor­dan rast za­bi­lje­žen je u 2014. go­di­ni ka­da je po­re­ski dug po­ras­tao za pre­ko sto mi­li­o­na eura.B.Ma.


Naj­ve­ći du­žni­ci bli­ski vla­sti

Kom­pa­ni­je ko­ji­ma je dr­ža­va naj­vi­še po­ma­ga­la i in­ve­sti­to­ri bli­ski re­ži­mu su go­di­na­ma naj­ve­ći po­re­ski du­žni­ci. Ta­ko Rud­nik uglja, u ko­jem je naj­ve­ći ak­ci­o­nar ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja A2A, već mje­se­ci­ma pred­vo­di li­stu naj­ve­ćih po­re­skih du­žni­ka sa pre­ko 15 mi­li­o­na eura du­ga, na drugom mjestu je na­ci­o­nal­ni aviopre­vo­znik Mon­te­ne­gr­o­er­lajnz. Me­đu naj­ve­ćim du­žni­ci­ma je i Dra­gan Br­ko­vić či­je kom­pa­ni­je ukup­no du­gu­ju sko­ro de­set mi­li­o­na eura, kao i in­ve­sti­tor Du­ško Kne­že­vić či­ja pred­u­ze­ća du­gu­ju pre­ko tri mi­li­o­na eura.