Vla­da bi mo­ra­la da for­mi­ra po­re­sku po­li­ci­ju ka­ko bi po­bolj­ša­la na­pla­tu po­re­skog du­ga i po­ve­ća­la ni­vo di­sci­pli­ne kod ob­ve­zni­ka u iz­mi­ri­va­nju za­kon­skih oba­ve­za, sma­tra­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na”. Po­re­ska po­li­ci­ja ni­je još for­mi­ra­na u sklo­pu Po­re­ske upra­ve (PU), iako je u mar­tu pro­šle go­di­ne ime­no­van di­rek­tor tog sek­to­ra Mi­o­drag Mar­ti­no­vić. U me­đu­vre­me­nu taj sek­tor je uki­nut i sa­da se če­ka usva­ja­nje no­ve si­ste­ma­ti­za­ci­je. Pred­lo­gom si­ste­ma­ti­za­ci­je PU, pre­ma na­šim sa­zna­nji­ma, ni­je pred­vi­đe­no for­mi­ra­nje po­re­ske po­li­ci­je, ko­ju ima sko­ro sva­ka dr­ža­va Evrop­ske uni­je u sa­sta­vu upra­ve.
Po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić je u iz­ja­vi za „Dan” ka­zao da Za­kon o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji i ova­kav ka­kav je omo­gu­ća­va for­mi­ra­nje po­re­ske po­li­ci­je u okvi­ru PU.
– Di­rek­tor po­re­ske po­li­ci­je odav­no je ime­no­van i po­sto­ji po­tre­ba da se ak­tom o si­ste­ma­ti­za­ci­ji de­fi­ni­še broj iz­vr­ši­la­ca za­da­ta­ka u okvi­ru po­re­ske po­li­ci­je. Obim si­ve eko­no­mi­je, eva­zi­ja, od­no­sno iz­bje­ga­va­nje po­re­skih oba­ve­za, kroz uta­je po­re­za ili uma­nji­va­nje po­re­ske oba­ve­ze, ta­kvog su ni­voa da su ugro­že­ne jav­ne fi­nan­si­je usled sma­nje­nja po­re­skih pri­ho­da, dok na dru­goj stra­ni do­la­zi do ne­lo­jal­ne kon­ku­ren­ci­je na tr­ži­štu i ugro­ža­va­nja ured­nih po­re­skih pla­ti­ša. U smi­slu ja­ča­nja po­re­skih i ca­rin­skih or­ga­na, neo­p­hod­no je nji­ho­vo spa­ja­nje i pro­mje­na sta­tu­sa od ne­sa­mo­stal­nih u okvi­ru Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja do ja­ke, je­din­stve­ne slu­žbe pod di­rekt­nom kon­tro­lom Vla­de i sve­o­bu­hvat­nim nad­zo­rom Skup­šti­ne – ka­zao je Da­mja­no­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Pre­drag Dre­cun is­ta­kao je da je po­re­ska po­li­ci­ja neo­p­hod­na u ovoj ili onoj for­mi.
– Oče­ki­va­nja jav­no­sti su ne­re­al­na ka­da je u pi­ta­nju po­re­ska po­li­ci­ja. Kao da će se sve ri­je­ši­ti ti­me. Po­re­ska po­li­ci­ja ni­je in­sti­tu­ci­ja ko­ja rje­ša­va uzro­ke ovog sta­nja. Ona mo­že u ne­kom di­je­lu da sa­ni­ra po­sle­di­ce – re­kao je Dre­cun.
Po­re­ski dug je sko­ro 800 mi­li­o­na, a od to­ga je, pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma, na­pla­ti­vo oko 230 mi­li­o­na.
– Čak i da se či­tav dug na­pla­ti u cje­lo­sti, ne bi se de­si­lo ni­šta re­vo­lu­ci­o­nar­no u na­šoj eko­no­mi­ji. Za­kr­pi­lo bi se ne­što ru­pa u bu­dže­tu, ali se ne bi ri­je­ši­li struk­tur­ni pro­ble­mi ko­ji do­vo­de do na­sta­ja­nja po­re­skog du­ga. Dug bi se opet ge­ne­ri­sao, šta vi­še, ostao bi i pro­blem na stra­ni so­ci­ja­le. Broj­na pred­u­ze­ća bi po­šla u ste­čaj, dio rad­ni­ka bi za­vr­šio na bi­rou, pri­ti­sak na so­ci­jal­ne fon­do­ve bi bio po­ja­čan. Ni­je cilj da se rje­še­njem jed­nog pro­ble­ma otvo­re dru­gi – oci­je­nio je Dre­cun.
Pro­blem po­re­skog du­ga, ka­ko je ka­zao, star je i plod je ve­li­kih ustu­pa­ka još iz do­ba so­ci­ja­li­zma ka­da je ve­li­kim pred­u­ze­ći­ma bi­lo do­zvo­lje­no da ne pla­ća­ju po­re­ze i do­pri­no­se ra­di so­ci­jal­nog mi­ra.
– To se na­sta­vi­lo i ka­sni­je, jer mi ni­kad ni­smo pro­mi­je­ni­li svi­jest o ka­pi­ta­lu i tr­ži­štu. Svi na­ši gi­gan­ti su ra­di­li, ali su ima­li vi­šak za­po­sle­nih i to je jed­nog da­na mo­ra­lo da se pla­ti. Jed­na od ci­je­na je i vi­so­ki po­re­ski dug. Po­re­ska po­li­ci­ja je neo­p­hod­na, ali na­ža­lost ne i do­volj­na da se ri­je­ši ovaj pro­blem. Ulo­ga po­re­ske po­li­ci­je bi bi­la zna­čaj­na i u di­je­lu po­ten­ci­jal­nih fi­nan­sij­skih is­tra­ga jer bi na osno­vu po­re­ske evi­den­ci­je mo­gla efi­ka­sno da utvr­di ko­ji su pri­ho­di le­gal­ni, a ko­ji ne­le­gal­ni – na­veo je Dre­cun.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­re­ska po­li­ci­ja bi po­bolj­ša­la na­pla­tu po­re­skog du­ga i sma­nji­la ga, ali bi od­mah na­i­šli na te­ško­će u ra­du.
– Ako bi se kre­nu­lo prin­ci­pi­jel­no i bez iz­u­ze­ta­ka na sva­kog po­re­skog du­žni­ka, on­da bi do­šlo do pro­ble­ma. Ako se kre­ne se­lek­tiv­no, kr­ši se pra­vi­lo, što ni­je do­bra po­ru­ka naj­ši­roj jav­no­sti i me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci – sa­op­štio je on.
Is­ta­kao je da ni­je do­bro na­pla­ti­ti od ne­ko­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura, ako će su­bjekt ti­me iz­gu­bi­ti li­kvid­nost ili čak sol­vent­nost, što zna­či da mu je kraj bli­zu.
– Cilj je uve­sti po­re­sku di­sci­pli­nu i to po­re­ska po­li­ci­ja mo­že da ura­di. Ipak, ve­li­ke re­zo­ve u ovom pe­ri­o­du tre­ba vr­ši­ti opre­zno jer bi se mo­glo de­si­ti da ope­ra­ci­ja us­pi­je, a da pa­ci­jent umre. Po­re­ska di­sci­pli­na mo­ra da po­sto­ji jer ide­mo ka EU, a uz to je po­treb­no oču­va­ti pri­vred­no je­zgro. Ta dva ci­lja su na­ža­lost kon­flikt­na – re­kao je Dre­cun.D.M.


Di­rek­tor ime­no­van, sek­tor uki­nut

Ko­men­ta­ri­šu­ći to što je di­rek­tor po­re­ske po­li­ci­je ime­no­van, a da je na­kon to­ga taj sek­tor uki­nut, Dre­cun je ka­zao da je mo­gu­će da ova Vla­da ima dru­ga­či­je vi­đe­nje or­ga­ni­za­ci­je PU, da je spor­no ka­drov­sko rje­še­nje za di­rek­to­ra, da se vo­di po­li­tič­ka ras­pra­va unu­tar ko­a­li­ci­je, a da je mo­žda i ne­što če­tvr­to.
– Sva­ka­ko je to pi­ta­nje za Vla­du. Jav­no­sti do sa­da ni­je pre­zen­to­van ade­kva­tan raz­log za­što je je­dan čo­vjek ime­no­van za di­rek­to­ra, a ni­je po­čeo da vr­ši du­žnost – na­veo je on.