In­fra­struk­tur­ni pro­jek­ti u Cr­noj Go­ri vri­jed­ni su čak 70 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da (BDP) i pod­ra­zu­mi­je­va­ju uglav­nom iz­grad­nju pu­te­va i auto­pu­te­va ko­ji ne­će bi­ti eko­nom­ski i fi­skal­no odr­ži­vi, oci­je­nio je Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond (MMF) u svom naj­no­vi­jem iz­vje­šta­ju ko­ji se ba­vi sta­njem in­fra­struk­tu­re u ze­mlja­ma Za­pad­nog Bal­ka­na. MMF otvo­re­no do­vo­di u pi­ta­nje odr­ži­vost tih pro­je­ka­ta s ob­zi­rom na nji­ho­vu ci­je­nu i sta­nje jav­nog du­ga Cr­ne Go­re.
– Ne­ki od pro­je­ka­ta u Cr­noj Go­ri su upit­ne eko­nom­ske odr­ži­vo­sti – na­vo­di MMF, alu­di­ra­ju­ći na pro­je­kat auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re. MMF oče­ku­je da bi ba­lans je­di­no mo­glo na­pra­vi­ti kon­ce­si­o­no fi­nan­si­ra­nje pro­jek­ta.
– Auto­put Bar–Bo­lja­re je tro­fa­zni pro­je­kat po­ve­zi­va­nja glav­ne ju­žne lu­ke Cr­ne Go­re na srp­sku sa­o­bra­ćaj­nu mre­žu. Glav­na mo­ti­va­ci­ja za ovaj ve­li­ki pro­je­kat je po­tre­ba za po­bolj­ša­njem re­gi­o­nal­ne po­ve­za­no­sti, a auto­put je dio pla­no­va Cr­ne Go­re za in­te­gra­ci­ju cr­no­gor­ske sa­o­bra­ćaj­ne mre­že s oni­ma iz su­sjed­nih ze­ma­lja či­me će pod­sta­ći raz­voj tu­ri­zma i tr­go­vi­ne, po­bolj­ša­ti bez­bjed­nost na pu­te­vi­ma i oja­ča­ti na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost – oci­je­ni­li su iz MMF-a.
Iz MMF-a su na­ve­li, ka­ko pre­no­si por­tal In­ve­sti­tor, da je pro­je­kat iz­grad­nje auto­pu­ta po­kre­nut upr­kos sa­vje­ti­ma me­đu­na­rod­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja, ko­je su prog­no­zi­ra­le da su eko­nom­ski pri­no­si ta­kvog objek­ta ni­ski, a uz to će uči­ni­ti jav­ni dug neo­dr­ži­vim.
– Pr­va fa­za pro­jek­ta, ko­ji je je­di­ni pro­ra­ču­nat, ugo­vo­ren i tre­nut­no se re­a­li­zu­je, ko­šta­će oko če­tvr­ti­ne BDP-a, is­ti­sku­ju­ći osta­la bit­na ka­pi­tal­na ula­ga­nja i pred­sta­vlja­će glav­ne ri­zi­ke fi­skal­ne odr­ži­vo­sti. U ne­do­stat­ku bi­lo ka­kvog fi­skal­nog pri­la­go­đa­va­nja, jav­ni dug bi se do 2019. go­di­ne po­ve­ćao na vi­še od 90 od­sto BDP-a. Odr­ži­vost du­ga bi se po­sti­gla je­di­no zna­čaj­ni­jim fi­skal­nim pri­la­go­đa­va­njem u sred­njem ro­ku. Me­đu­tim, s ob­zi­rom na ve­li­ke do­dat­ne tro­ško­ve dvi­je pre­o­sta­le fa­ze, nji­ho­vo spro­vo­đe­nje bi se je­di­no mo­glo osi­gu­ra­ti kon­ce­si­o­nim fi­nan­si­ra­njem pro­jek­ta – sma­tra­ju u MMF-u.
Ugo­vo­re­na ci­je­na iz­grad­nje pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va je 809,6 mi­li­o­na eura, s tim što u to ne ula­ze tro­ško­vi ka­ma­ta i kurs­nih raz­li­ka. Ta­ko­đe, do­zvo­lje­no je i da bu­de ne­pla­ni­ra­nih tro­ško­va u iz­no­su od 10 od­sto ukup­ne ci­je­ne što je oko 80 mi­li­o­na eura. Rok za za­vr­še­tak 41 ki­lo­me­tar du­ge di­o­ni­ce je 11. maj 2019. go­di­ne.
D.M.


Ci­je­li re­gi­on kaska za EU

Ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na su re­gi­on Evro­pe ko­ji naj­spo­ri­je su­sti­že ni­vo raz­vo­ja Evrop­ske uni­je (EU). U ovom tre­nut­ku šest ze­ma­lja re­gi­o­na (Sr­bi­ja, CG, BiH, Ma­ke­do­ni­ja, Al­ba­ni­ja i Ko­so­vo) na­la­ze se na ni­vou od 30 od­sto do­hot­ka EU 15.
Ne sa­mo da za­o­sta­je­mo, već se ovaj jaz ve­o­ma spo­ro sma­nju­je, sve­ga 12 od­sto od po­čet­ka 2000-ih, a od svjet­ske eko­nom­ske kri­ze ni­ma­lo.
Ova­ko spo­rom raz­vo­ju u do­broj mje­ri do­pri­no­si ma­njak osnov­ne jav­ne in­fra­struk­tu­re kao što su pu­te­vi, že­lje­zni­ce, ener­get­ska po­stro­je­nja, ali i ni­zak kva­li­tet po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re. Pre­ma pa­pi­ru ko­ji je ob­ja­vio Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond, a ko­ji se ba­vi in­fra­struk­tu­rom na Za­pad­nom Bal­ka­nu ne­do­sta­tak i ne­a­de­kvat­nost put­ne mre­že ozbilj­no ogra­ni­ča­va po­ve­za­nost pro­iz­vo­đa­ča i po­tro­ša­ča sa re­gi­o­nal­nim ili glo­bal­nim tr­ži­štem.
Ne­po­u­zda­nost u snab­di­je­va­nju stru­jom ili vo­dom ne sa­mo da sma­nju­je pro­iz­vod­ne ka­pa­ci­te­te već i pod­ri­va pri­vlač­nost ze­mlje stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma.