Pi­še: dr Vu­kić Ilin­čić


NA­RED­BA DJ. BR. 213.779 NA­ČEL­NI­KA ŠTA­BA
VR­HOV­NE KO­MAN­DE ZA SVU OPE­RA­TIV­NU VOJ­SKU
Ak­tiv­ni pe­ša­dij­ski po­ruč­nik Mi­le Ra­du­no­vić vod­nik šu­ma­dij­ske če­te, ka­da je od stra­ne ko­man­dan­ta ba­ta­ljo­na tra­žen je­dan ofi­cir da svo­je­volj­no 9. IX 1918.god., ide u ofi­cir­sku pa­tro­lu ne­pri­ja­te­lja i iz­vi­di i da ga u tom ci­lju na­pad­ne, sam se ja­vio i pri­mio tog za­dat­ka.
U ci­lju iz­vr­še­nja ovo­ga za­dat­ka for­mi­ran je vod, pred­vi­đe­no na­o­ru­ža­nje i spre­ma i dat mu je plan od stra­ne ko­man­di­ra če­te.
U 21 čas kre­nuo je vod u do­bi­ve­nom prav­cu po pri­li­ci vo­đe­nja ju­ri­šnih vo­do­va i ne­pri­me­ćen do­šao do ži­ce. Pr­vo ode­lje­nje pred­u­ze­lo je se­če­nje ži­ce, dru­go osi­gu­ra­nje bo­ko­va, a tre­će če­ka­lo mo­me­nat go­to­vo i re­še­nje. U ovo­me ne­pri­ja­telj ih je pri­me­tio i otvo­rio va­tru iz pu­ša­ka i ba­cao bom­be. Ne gu­be­ći pri­seb­nost on je ubr­zao rad, čim je bre­ša bi­la go­to­va, bom­ba­ma i oruž­jem na­pao je ne­pri­ja­te­lja sa ta­ko­vom že­sti­nom da je isti bio pri­mo­ran da ro­vo­ve vi­še se­la „Han­ča­kli” na­pu­sti i da ih vi­še ni­ka­da ne po­sed­ne.
17. IX 1918. god. ka­da je če­ta do­bi­la za­da­tak da ide u pret­hod­ni­cu sa glav­ne ne­pri­ja­telj­ske li­ni­je kod Ra­do­zbo­la ka Ka­ča­lu i Ća­fa­sa­nu od­re­đen je u pred­njem ode­lje­nju. Od se­la Ka­ča­la pri­me­će­na je jed­na če­ta ne­pri­ja­telj­ska, gde od­stu­pa od Ća­fa­sa­na ka se­lu Raj­cu. Po­ruč­nik M. Ra­du­no­vić vi­de­ći da ova če­ta vo­di bor­bu sa ko­njič­kim vo­dom u rav­ni­ci ka se­lu Ka­ča­li i Ća­fa­sa­nu od­mah je kre­nuo pred­nje ode­lje­nje u prav­cu ka se­lu Raj­cu da ne­pri­ja­te­lju pre­se­če put i od­stup­ni­cu i po­mog­ne ko­njič­kom vo­du.
Po­red sla­bi­jeg ne­pri­ja­telj­skog ot­po­ra i po­red ve­li­ke da­lji­ne us­peo je da ne­pri­ja­te­lja na­pad­ne u bok sta­vi ga pod va­trom i do­te­ra na pre­da­ju ma­da je isti bio ja­či ne­ko­li­ko pu­ta od nje­go­vog vo­da, za­ro­blje­no je 40 voj­ni­ka i jed­na fran­cu­ska ma­šin­ska pu­ška. Po­sle ovo­ga do­bio je za­da­tak da se za­u­sta­vi, što je i iz­vr­šio.
Da­na 30.IX 1918.god., do­bio je za­da­tak kod te­sna­ca „Ško­la Tu­nja­ni” kod Ti­ra­ne šti­ti­ti pre­laz ba­te­ri­je, po­sle če­ga je do­bio za­da­tak da po­pu­ni stroj iz­me­đu Ju­go­slo­ven­ske i Ti­moč­ke če­te, pri­li­kom če­ga je tu­čen ar­ti­le­rij­skom va­trom, mi­tra­lje­skom i pu­šča­nom va­trom, no ipak je vod pre­ba­cio bez gu­bi­ta­ka. Po­čet­kom no­ći bor­ba je pre­sta­la. U 22 ča­sa po­ruč­ni­ku Ra­du­no­vi­ću na­re­đe­no je da pa­tro­la­ma iz­vi­di va­roš i jed­na pa­tro­la od jed­nog pod­o­fi­ci­ra i 8 voj­ni­ka ušla je u va­roš u 23 ča­sa gde se je su­ko­bi­la s ne­pri­ja­telj­skom za­štit­ni­com na­pa­la je i vo­di­la ulič­nu bor­bu, ti­me je uči­nje­no da je ne­pri­ja­telj još u to­ku no­ći mo­rao da na­pu­sti va­roš osta­viv­ši ve­li­ki plen.
Za go­re iz­lo­že­na de­la na­pred ime­no­va­no­ga G. ofi­ci­ra PO­HVA­LjU­JEM PO­HVA­LOM AR­MIJ­SKOG RAN­GA.
NA­ČEL­NIK ŠTA­BA
VOJ­VO­DA
ŽI­VO­JIN S. MI­ŠIĆ s.r.