PRI­RE­DIO: DR VU­KIĆ ILIN­ČIĆ


Je­dan od naj­ve­ćih svjet­skih an­tro­po­lo­ga, švaj­car­ski uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor Ežen Pi­tar, u na­uč­nim kru­go­vi­ma va­ži za ve­li­kog po­zna­va­o­ca an­tro­po­lo­ških pri­li­ka na Bal­ka­nu. U felj­to­nu će bi­ti da­to ne­ko­li­ko iz­vo­da iz nje­go­ve stu­di­je o Bal­ka­nu: „Ka­da je tur­ska im­pe­ri­ja do­sti­gla vr­hu­nac svo­je mo­ći, po­sje­do­va­la je ogrom­ne te­ri­to­ri­je u Evro­pi, Azi­ji i Afri­ci. Otud je ra­zu­mlji­vo da je ovo ili ono ple­me, pod­vla­šće­no sul­ta­nu, mo­glo da se se­li sa bi­lo ko­jeg kra­ja im­pe­ri­je na dru­gi, tim pri­je što su to po­ne­kad zah­ti­je­va­le po­li­tič­ke po­tre­be ili so­ci­jal­ne i eko­nom­ske oba­ve­ze.
Zbog tih, ali i dru­gih raz­lo­ga Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo je do­bi­lo, u po­je­di­nim obla­sti­ma, kon­tin­gen­te ne sa­mo Tu­ra­ka, ne­go i Ta­ta­ra, na­ro­či­to Čer­ke­za, ma­lih ko­lo­ni­ja Ara­blja­na, cr­na­ca itd.
Ta­ta­ri su na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu obra­zo­va­li broj­ne ko­lo­ni­je. Oni su pred­stav­ni­ci jed­ne na­ci­je ko­ja je bi­la moć­na. Iz­vje­sno je da oni ne pred­sta­vlja­ju et­nič­ku gru­pu u pra­vom smi­slu. Pod tim op­štim na­zi­vom na­la­zi­mo ple­me­na či­je je an­tro­po­lo­ško po­ri­je­klo raz­li­či­to. U re­do­vi­ma Ta­ta­ra sva­ka­ko su se za­dr­ža­li mon­gol­ski osta­ci, ali ve­li­ki broj Ta­ta­ra sa­či­nja­va­ju oni ko­ji su sa­mo ta­ta­ri­zo­va­ni. Uosta­lom, od svo­ga do­la­ska u Evro­pu, Ta­ta­ri su se mi­je­ša­li sa na­ro­di­ma ko­je su osvo­ji­li. Pri­ča se da su se Ta­ta­ri, ko­je je u sa­mom po­čet­ku 15. vi­je­ka po­zvao ve­li­ki knez Vi­told da bi se bo­ri­li pro­tiv te­u­ton­skih vi­te­zo­va, po­že­ni­li Li­tvan­ka­ma i osta­li u ze­mlji. Mno­gi od njih su se na­sta­ni­li i na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu.
Na­ziv Čer­ke­zi je ple­men­ski na­ziv ko­ji ozna­ča­va či­ta­vu gru­pu kav­ka­skih na­ro­da, ko­ji su dav­no po­zna­ti isto­ri­ji. U pr­vo­bit­noj po­stoj­bi­ni, Čer­ke­skoj, sta­nov­ni­štvo je sil­no opa­lo, za­to što ih je ru­sko osva­ja­nje na­tje­ra­lo na jed­nu od naj­ža­lo­sni­jih emi­gra­ci­ja ko­je su hro­ni­ke ika­da za­bi­lje­ži­le. 750.000 hi­lja­da Čer­ke­za po­tra­ži­lo je uto­či­šte u Tur­skoj, a bje­ža­li su uglav­nom mor­skim pu­tem. Na tom pu­tu bi­li su de­set­ko­va­ni, a na­sta­ni­li su se u mno­gim dje­lo­vi­ma Bal­kan­skog po­lu­o­str­va. Tre­ba is­ta­ći jed­nu čud­nu či­nje­ni­cu. Čer­ke­zi, iz­gle­da, ni­gdje ni­su uhva­ti­li pra­vog ko­ri­je­na. Da li su stvar­no iz­u­mr­li zbog ne­spo­sob­no­sti pri­la­go­đa­va­nja?
U to­ku mo­jih du­gih an­tro­po­lo­ških is­tra­ži­va­nja na­i­šao sam na ne­ko­li­ko Ara­blja­na, ostat­ke ple­me­na ko­je je ne­kad sul­tan pre­se­lio na Bal­kan. Ko­ji su to Ara­blja­ni do­ve­de­ni na Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo? I oda­kle su? Mi­slim da nji­ho­vo po­ri­je­klo ni­kad ne­će mo­ći da bu­de tač­no utvr­đe­no, po­što se on­da­šnja tur­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja ni­je mno­go bri­nu­la za te po­dat­ke. Oni su vje­ro­vat­no do­la­zi­li iz sa­me Ara­bi­je, ali je ne­mo­gu­će zna­ti iz ko­je obla­sti.
Tur­ski za­vo­je­va­či do­ve­li su na Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo i ne­ke crn­ce. Cr­na­ca je uvi­jek bi­lo na tur­skoj te­ri­to­ri­ji, na­ro­či­to ka­da je islam osvo­jio Su­dan. Oni su bi­li ro­bo­vi ili slo­bod­ni rad­ni­ci, kao i ev­nu­si po kne­žev­skim ha­re­mi­ma. Na­la­zi­mo ih i po pri­sta­ni­šti­ma Cr­no­ga mo­ra, za­po­sle­ne kod uto­va­ri­va­nja i is­to­va­ri­va­nja bro­do­va.
Što se ti­če Ci­ga­na, ne zna­mo tač­no od ka­da su oni na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu. Go­di­ne 1386. i 1387. vla­ške voj­vo­de Vlad II i Mir­ča I ob­no­vi­li su dar od 40 ci­gan­skih ča­do­ra, ko­ji je uči­nio pret­hod­no nji­hov ujak Vla­di­slav. Da li je bi­lo ra­ni­jih mi­gra­ci­ja, na­sta­lih usled rat­no­ga kre­ta­nja tur­skih ple­me­na pri­li­kom nji­ho­vih pr­vih in­va­zi­ja na Evro­pu? Stvar bi bi­la mo­gu­ća jer su u to vri­je­me ci­gan­ske hor­de bi­le ra­su­te po Ma­loj Azi­ji. One su vje­ro­vat­no ta­da pra­ti­le tur­sku voj­sku.
Na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu Ci­ga­ni su ve­ći­nom osta­li no­ma­di, ka­kvi su uvi­jek i bi­li, od ča­sa ka­da je isto­ri­ja za­bi­lje­ži­la nji­ho­vo po­sto­ja­nje. Ipak, ima ih ko­ji su se vi­še-ma­nje na­sta­ni­li po pe­ri­fe­rij­skim grad­skim kvar­to­vi­ma, ili čak ko­ji su obra­zo­va­li ze­mljo­rad­nič­ka se­la. Vje­ro­vat­no je da će se, ma­lo po ma­lo, oba­ve­znim slu­že­njem voj­ske, sva­ko­vr­snim spre­ča­va­njem no­mad­stva, Ci­ga­ni de­fi­ni­tiv­no na­sta­ni­ti na jed­nom mje­stu.
Iz pred­nje Azi­je do­šli su još ne­ki na­ro­di ko­ji su u eko­nom­skom ži­vo­tu po­lu­o­str­va, ali ne i u po­li­tič­kom, igra­li iz­vje­snu ulo­gu ko­ja se mi­je­nja­la pre­ma obla­sti­ma. Me­đu nji­ma su Kur­di, La­zi, Jer­me­ni.
Uglav­nom, da­kle (tre­ba­lo bi na­pi­sa­ti či­ta­vu knji­gu ako bi se tra­ži­li de­ta­lji), ra­zni na­ro­di ko­je su Tur­ci do­ve­li na Bal­kan, od osvo­je­nja po­lu­o­str­va, ni­su od­i­gra­li ni­ka­kvu po­li­tič­ku ulo­gu u Evro­pi. Osim Jer­me­na, ti su na­ro­di bi­li i je­su mu­sli­ma­ni. Svi su, sem ma­log bro­ja cr­na­ca, do­šli iz za­pad­ne Azi­je. Baš zbog raz­li­ke u vje­ri, ti se na­ro­di ni­su mi­je­ša­li sa ra­ni­jim sta­nov­ni­ci­ma tih ze­ma­lja. Uvi­jek po­sli­je tur­skih po­ra­za, ve­li­ki broj tih lju­di vra­ćao se u Azi­ju, na­ro­či­to Ta­ta­ri, ko­ji pred­sta­vlja­ju naj­ja­či kon­tin­gent biv­ših emi­gra­na­ta”, za­klju­ču­je u svom ra­du ču­ve­ni an­tro­po­log Ežen Pi­tar. KRAJ