Pri­re­di­la: M.MI­LO­SA­VLjE­VIĆ


Sto­ro­žev se sjećao: „Ni­ko­laj Alek­san­dro­vič osta­vio je uti­sak na me­ne svo­jim čvr­stim ho­dom, smi­re­no­šću i po­seb­no na­či­nom na ko­ji je upor­no i od­luč­no gle­dao u oči. Ni­sam kod nje­ga za­pa­zio ni­ka­kvu utu­če­nost ni du­šev­nu pat­nju. Uči­ni­lo mi se da u bra­di ima je­dva pri­mjet­ne si­je­de vla­si. (...) Mo­ju pa­žnju je uvi­jek pri­vla­či­lo po­što­va­nje pre­ma mom sve­šte­nič­kom či­nu ko­je su po­ka­zi­va­li svi čla­no­vi po­ro­di­ce Ro­ma­nov. Kad god bih ušao i po­sle sva­kog bo­go­slu­že­nja, oni bi mi se po­klo­ni­li.”
Pr­vog, tj. 14. ju­la po dru­gi put je po­sje­tio Ipa­tjev­ski dom. Sto­ro­žev je u is­tra­zi iz­ja­vio da je to­ga da­na tre­ba­lo da do­đe dru­gi sve­šte­nik, otac Ana­to­lij Me­le­din, ko­ga je o to­me već oba­vi­je­stio ko­man­dant, „iz­vje­sni Ju­rov­ski, ču­ven po svo­joj su­ro­vo­sti, biv­ši bol­ni­čar”. Sto­ro­žev je tre­ba­lo da slu­ži li­tur­gi­ju u Je­ka­te­rin­skoj sa­bor­noj cr­kvi. Ali, 14. ju­la oko osam uju­tro, ne­ko je po­ku­cao na vra­ta nje­go­vog sta­na. Otvo­riv­ši vra­ta, Sto­ro­žev je ugle­dao voj­ni­ka ko­ji je iz­ja­vio da ga tra­ži ko­man­dant Ipa­tjev­skog do­ma da bi ta­mo odr­žao slu­žbu. Sto­ro­žev se po­bu­nio re­kav­ši da ta­mo tre­ba da do­đe otac Ana­to­lij. Voj­nik je na to od­go­vo­rio da je Me­le­din ot­ka­zan i da je po­slat po nje­ga. Sto­ro­žev se sje­ćao ka­ko su on i đa­kon Buj­mi­rov ušli u kan­ce­la­ri­ju ko­man­dan­ta ku­će po­seb­ne na­me­ne i Ju­rov­ski im je re­kao: „Sa­če­kaj­te ov­dje, a po­sle će­te slu­ži­ti ob­jed­ni­cu.” Sto­ro­žev je upi­tao: „Ob­jed­ni­cu ili pu­nu li­tu­r­gi­ju?” , „Ta­ko je na­pi­sao”, od­go­vo­rio je Ju­rov­ski.
Pre­ki­nu­će­mo na krat­ko ova sje­ća­nja da bi­smo vi­dje­li u ka­kvim okol­no­sti­ma je do­šlo do za­mje­ne Ana­to­li­ja Me­le­di­na. Okri­vlje­ni Ja­ki­mov je svje­do­čio: „U su­bo­tu 13. ju­la po­zvao me je Ju­rov­ski i na­re­dio mi da do­ve­dem „ne­kog sve­šte­ni­ka”. Pr­vo me je pi­tao ko­ji sve­šte­ni­ci su na ras­po­la­ga­nju. Na­veo sam mu oca Me­le­di­na i oca Sto­ro­že­va. On­da mi je on re­kao da po­zo­vem ne­kog od njih. Me­le­din je ta­da ži­vio bli­že (Vo­doč­no­ja 168), pa sam ga po­zvao u su­bo­tu popod­ne. Uve­če sam re­kao da sam po­zvao oca Me­le­di­na. Ju­rov­ski je tad upi­tao je li to onaj što ži­vi u Vo­doč­noj, gdje i dok­tor Čer­na­vin. Re­kao sam da je­ste. On­da me je Ju­rov­ski po­slao da ka­žem Me­le­di­nu da sju­tra ne do­la­zi: „Idi i re­ci Me­le­di­nu da je slu­žba ot­ka­za­na. Ako pi­ta ko je ot­ka­zao, ka­ži da su oni sa­mi, a ne ja. Umje­sto nje­ga po­zo­vi Sto­ro­že­va.” On­da sam oti­šao Me­le­di­nu i re­kao mu da je slu­žba ot­ka­za­na. On je pi­tao za­što, a ja sam mu re­kao da su je oni sa­mi ot­ka­za­li. Po­sle sam oti­šao i po­zvao Sto­ro­že­va. Ne znam šta je to zna­či­lo i za­što je Ju­rov­ski hteo Sto­ro­že­va, a ne Me­le­di­na.
Plot­nji­kov da­je sle­de­će po­dat­ke o po­sled­njoj slu­žbi u Ipa­tjev­skom do­mu: „Da li na sop­stve­nu ini­ci­ja­ti­vu, ili po od­lu­ci nad­re­đe­nih, tek Ju­rov­ski je u ne­dje­lju 14. ju­la za za­tvo­re­ni­ke ku­će po­seb­ne na­mje­ne bez nji­ho­vog za­htje­va (pod­vu­kao – autor P. M.) or­ga­ni­zo­vao ob­jed­ni­cu.” To jest, Ju­rov­ski je na sop­stve­nu ini­ci­ja­ti­vu, zna­ju­ći da će ci­je­la po­ro­di­ca usko­ro bi­ti ubi­je­na, or­ga­ni­zo­vao bo­go­slu­že­nje, in­si­sti­ra­ju­ći upra­vo na ob­jed­ni­ci, umje­sto na pu­noj li­tur­gi­ji. Osim to­ga, zah­ti­je­vao je da slu­žbu odr­ži is­klju­či­vo sve­šte­nik Jo­van Sto­ro­žev. Šta sto­ji iza ovih po­te­za Ju­rov­skog? Za­što je in­si­sti­rao upra­vo na ob­jed­ni­ci? U po­stup­ci­ma ko­ma­na­dan­ta ku­će po­seb­ne na­mje­ne po­sto­ja­la je ne­ka­ka­va zlo­slut­na lo­gi­ka.
Na­sta­vi­će se


NA­RUDž­BE­NI­CA

Na­slov felj­to­na: Je­ka­te­rin­bur­ški zlo­čin iz 1918. go­di­ne, no­vo is­tra­ži­va­nje Na­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Gol­go­ta car­ske po­ro­di­ce” Pe­tra Mulj­ta­tu­li­ja mo­že­te ku­pi­ti kod iz­da­va­ča „Evro-Book”, na tel. 011/34-46-619, ili po­ru­či­ti pu­tem saj­ta www.evro-book.com