Pri­re­di­la: M. MI­LO­SA­VLjE­VIĆ


Na­ziv obed­ni­ca je na­rod­na va­ri­jan­ta. Pra­vi­lan na­ziv je iz­o­bra­zi­telj­na. Pra­vo­slav­ni rječ­nik ova­ko de­fi­ni­še taj po­jam: „Iz­o­bra­zi­telj­na je bo­go­slu­že­nje ko­je se vr­ši po­sli­je šest ili de­vet sa­ti umje­sto li­tur­gi­je ako ona ni­je slu­že­na iz ne­kog raz­lo­ga. Iz­o­bra­zi­telj­ne su sa­stav­ni deo li­tur­gi­je Jo­va­na Zla­to­u­stog i li­tur­gi­je Va­si­li­ja Ve­li­kog. Iz­o­bra­zi­telj­ne se sa­sto­je od bla­go­si­lja­nja, po­čet­ka obič­ne, ve­li­ke jek­te­ni­je, pje­sme dog­mat­skog sa­dr­ža­ja „Je­di­no­rod­ni si­ne”, pje­sme bla­že­nih, či­ta­nja Apo­sto­la i Je­van­đe­lja, su­gu­be jek­te­ni­je, Sim­vo­la vje­re, opro­štaj­ne jek­te­ni­je, mo­li­tve Oče naš, tro­pa­ra, kon­da­ka i ot­pu­sta. U na­ro­du se iz­o­bra­zi­telj­na na­zi­va obed­ni­ca.”
To zna­či da obed­ni­ca sa­dr­ži sve dje­lo­ve li­tur­gi­je, osim jed­nog. Ov­dje će­mo da­ti ri­ječ Jo­va­nu Sto­ro­že­vu: „Obed­ni­ca se obič­no slu­ži u voj­sci kad iz ne­kog raz­lo­ga ne mo­že da se slu­ži li­tur­gi­ja. To bo­go­slu­že­nje je po svom sa­sta­vu slič­no li­tur­gi­ji, ali je znat­no kra­će od nje jer se pri­li­kom obed­ni­ce ne oba­vlja sve­ta taj­na pri­če­šća.” (pod­vu­kao – P. M.) Pri­če­šće se mo­že vr­ši­ti sa­mo pre­đe­o­sve­će­nim da­ro­vi­ma. To jest, ne­ma glav­nog do­ga­đa­ja zbog kog se li­tur­gi­ja i oba­vlja – pre­tva­ra­nja hlje­ba i vi­na u ti­je­lo i krv Hri­sto­vo. Taj strah od glav­ne hri­šćan­ske taj­ne na­vo­di na mi­sao da Ju­rov­ski ni­ka­ko ni­je mo­gao do­zvo­li­ti nje­no oba­vlja­nje uoči dru­gog či­na ko­ji je tre­ba­lo iz­vr­ši­ti nad car­skom po­ro­di­com: pri­no­še­nja na žr­tvu sa­ta­ni.
I sam Ju­rov­ski je u svo­jim sje­ća­nji­ma pi­sao da je do­zvo­lio bo­go­slu­že­nje za car­sku po­ro­di­cu i go­vo­ri da se ra­di­lo o li­tur­gi­ji, a ne o obed­ni­ci. Ne mo­že se po­vje­ro­va­ti da je Ju­rov­ski po­br­kao ta dva poj­ma jer je 1918. in­si­sti­rao da umje­sto li­tur­gi­je bu­de odr­ža­na obed­ni­ca.
Sto­ro­žev je tvr­dio da se ko­man­dant ku­će po­seb­ne na­mje­ne pre­ma nje­mu po­na­šao do­sta ko­rekt­no, pa čak i bri­žno: „Ju­rov­ski se ni­je po­na­šao ni­ma­lo dr­sko i bio je ve­o­ma ko­rek­tan s na­ma. „Kad se obed­ni­ca za­vr­ši­la, Ju­rov­ski je is­po­ljio bri­gu za Sto­ro­že­va, ko­ji je ma­lo pri­je to­ga bo­lo­vao od za­pa­lje­nja pluć­ne ma­ra­mi­ce. Za­tvo­rio je pro­zor i čak mu je pred­lo­žio da ne iz­la­zi od­mah na­po­lje da se ne bi pre­hla­dio. Sto­ro­žev se pre­ma Ju­rov­skom po­na­šao udvo­rič­ki.”
Na­rav­no, za nas je naj­va­žni­je svje­do­čan­stvo Jo­va­na Sto­ro­že­va o po­sled­njoj mo­li­tvi car­ske po­ro­di­ce: „Ju­rov­ski nas je po­zvao u sa­lu na slu­žbu. U sa­lu sam pr­vo ušao ja, pa đa­kon i na kra­ju Ju­rov­ski. Isto­vre­me­no je kroz vra­ta ko­ja vo­de u unu­tra­šnje so­be iza­šao Ni­ko­laj Alek­san­dro­vič s dvi­je­ma ćer­ka­ma, ali ni­sam us­peo do­bro da vi­dim s ko­ji­ma. Uči­ni­lo mi se da je Ju­rov­ski pi­tao Ni­ko­la­ja Alek­san­dro­vi­ča je­su li se kod njih svi oku­pi­li. (Ne mo­gu da ga­ran­tu­jem da se upra­vo ta­ko iz­ra­zio.) Ni­ko­laj Alek­san­dro­vič je od­luč­no od­go­vo­rio: ’Da, svi.’ Na­pri­jed se već na­la­zi­la Alek­san­dra Fjo­do­rov­na s dvi­je­ma ćer­ka­ma i Alek­se­jem Ni­ko­la­je­vi­čem, ko­ji je sje­dio u sto­li­ci na lju­lja­nje u jak­ni, ka­ko mi se uči­ni­lo, s mor­nar­skim oko­vrat­ni­kom. Bio je bli­jed, ali vi­še ne to­li­ko kao pri­li­kom mo­je pr­ve slu­žbe. Sve u sve­mu, iz­gle­dao je bo­lje. Bo­lje je iz­gle­da­la i Alek­san­dra Fjo­do­rov­na, odje­ve­na u istu ha­lji­nu kao i 20. ma­ja po sta­rom ka­len­da­ru. Što se ti­če Ni­ko­la­ja Alek­san­dr­o­vi­ča, on je no­sio isto odi­je­lo kao pr­vi put, sa­mo ni­sam mo­gao ja­sno da vi­dim da li je ovog pu­ta imao or­den Sve­tog Đor­đa. Ta­tja­na, Ol­ga, Ana­sta­si­ja i Ma­ri­ja Ni­ko­la­jev­na bi­le su u cr­nim suk­nja­na i bi­je­lim blu­za­ma. Ko­sa im je po­ra­sla (svi­ma jed­na­ko, se­ćam se) i sad je bi­la do ra­me­na.
Na­sta­vi­će se


NA­RUDž­BE­NI­CA

Na­slov felj­to­na: Je­ka­te­rin­bur­ški zlo­čin iz 1918. go­di­ne, no­vo is­tra­ži­va­nje Na­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Gol­go­ta car­ske po­ro­di­ce” Pe­tra Mulj­ta­tu­li­ja mo­že­te ku­pi­ti kod iz­da­va­ča „Evro-Book”, na tel. 011/34-46-619, ili po­ru­či­ti pu­tem saj­ta www.evro-book.com