-PIŠE: MR RADOvan FEMIĆ

Se­dam­de­se­te go­di­ne do­no­se tri­jumf re­gi­o­na­li­zma. Su­ve­re­ni­tet po­či­va na re­pu­bli­ka­ma, a one, mo­že se re­ći, sa­mo for­mal­no tvo­re za­jed­nič­ku dr­ža­vu. Isto­vre­me­no, to je vri­je­me otvo­re­nih na­sli­je­đe­nih an­ta­go­ni­za­ma srp­ske i hr­vat­ske na­ci­o­nal­ne i kul­tur­ne eli­te. Sva kul­tu­ra ko­ja je bi­la ti­pič­no srp­ski kul­tur­ni pro­dukt, mo­ra­la se ime­no­va­ti ju­go­slo­ven­skom, u stra­hu od eti­ke­te ve­li­ko­srp­skog na­ci­o­na­li­zma i srp­ske pre­vla­sti. Sva­ka po­ja­va ko­ja je pred­sta­vlja­la iz­da­nak srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, bez ob­zi­ra na to kom pe­ri­od pri­pa­da­la, mo­ra­la je da se pri­ka­že u re­pu­blič­ko-po­kra­jin­skoj ar­ti­ku­la­ci­ji. Ta­ko, na pri­mjer, rad Do­si­te­ja Ob­ra­do­vi­ća smje­štan je na tlo Voj­vo­di­ne, La­za Ko­stić stva­ra i dje­lu­je u Sr­bi­ji i Voj­vo­di­ni, i ta­ko re­dom. Na ovaj na­čin pre­zen­ti­ra­ju se stva­ri u En­ci­klo­pe­di­ji Ju­go­sla­vi­je. Još je­dan dra­sti­čan pri­mjer ne­ga­ci­je pra­va na po­sto­ja­nje srp­skog sta­no­vi­šta pro­fe­sor Lom­par na­vo­di u svo­joj stu­di­ji. On, na­i­me, pri­ka­zu­je slu­čaj skra­ći­va­nja tek­sta o Mi­lo­šu Cr­njan­skom u En­ci­klo­pe­di­ji Ju­go­sla­vi­je, po na­red­bi Mi­ro­sla­va Kr­le­že, ina­če ured­ni­ka te iste en­ci­klo­pe­di­je, i par­tij­skog iza­sla­ni­ka na ovom pro­jek­tu. Iz­ra­da Rječ­ni­ka i Pra­vo­pi­sa srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka su po­slo­vi ko­ji zbog ne­sla­ga­nja ni­su mo­gli bi­ti do­vr­še­ni, a iz­da­vač­ka dje­lat­nost Ma­ti­ce srp­ske pro­gla­ša­va­na je za na­ci­o­na­li­stič­ku je­res, od stra­ne Ma­ti­ce hr­vat­ske. Po­ja­va MA­SPOK-a u Hr­vat­skoj 1971. uz­bur­ka­la je at­mos­fe­ru u Ju­go­sla­vi­ji. Otvo­re­no se išlo sa za­htje­vi­ma za for­mi­ra­nje sa­mo­stal­ne hr­vat­ske dr­ža­ve. Pri­je to­ga, još 1967. usvo­je­na je De­kla­ra­ci­ja o hr­vat­skom knji­žev­nom je­zi­ku. S dru­ge stra­ne, re­ak­ci­ja je do­šla od stra­ne gru­pe srp­skih ko­mu­ni­sta pred­vo­đe­nih Mar­kom Ni­ke­zi­ćem. Ova gru­pa in­te­lek­tu­a­la­ca zah­ti­je­va­la je is­kor­je­nji­va­nje bi­ro­kra­ti­zma i de­mo­kra­ti­za­ci­ju in­sti­tu­ci­ja. Ovaj, tzv. srp­ski li­be­ral­ni po­kret ja­sno je istu­pao pro­tiv dje­lat­no­sti MA­SPOK-a i to su sma­tra­li di­rekt­nim ata­kom na srp­ski na­rod u Hr­vat­skoj. U ve­zi sa ovim, vr­lo je zna­čaj­no za­pa­zi­ti da vrh vla­sti u Ju­go­sla­vi­ji iz­jed­na­ča­va dje­lat­nost MA­SPOK-a i srp­skih li­be­ra­la, te­že­ći na taj na­čin us­po­sta­vlja­nju ne­ke vr­ste rav­no­te­že i urav­no­te­že­nog pri­stu­pa svim ,,ne­ga­tiv­nim” po­ja­va­ma u dru­štvu. Ova epi­zo­da za re­zul­tat ima­la je ostav­ke či­ta­vog ni­za funk­ci­o­ne­ra Par­ti­je na tlu Sr­bi­je, na če­lu sa Mar­kom Ni­ke­zi­ćem. Ina­če, 1974. go­di­na je, po mi­šlje­nju aka­de­mi­ka Če­do­mi­ra Po­po­va, ta­ko­đe jed­na od pre­lom­nih go­di­na, gdje se po­ka­za­la sva za­mi­sao sla­blje­nja Sr­bi­je da bi do­šlo do de­kom­po­no­va­nja i ras­tu­ra­nja Ju­go­sla­vi­je. Sr­bi­ja se sma­tra­la naj­ja­čim stu­bom i oslon­cem ju­go­slo­ven­skog je­din­stva. Za­to je po­kra­ji­na­ma dat sta­tus ko­ji je bio sa­mo ko­rak do dr­žav­no­sti, ka­ko bi one bi­le taj fak­tor ko­ji bi sla­bio Sr­bi­ju kao dr­ža­vu. Ko­na­čan cilj je bio, tvr­di aka­de­mik Po­pov, sla­blje­nje Sr­bi­je kao dr­ža­ve ka­ko ona ne bi bi­la u sta­nju da bra­ni Ju­go­sla­vi­ju. Ta­da je, u stva­ri, po mi­šlje­nju aka­de­mi­ka Po­po­va, po­če­la po­li­ti­ka ko­ju je de­fi­ni­sao La­zar Ko­li­šev­ski u vr­hu Sa­ve­za ko­mu­ni­sta, s te­zom „sla­ba Sr­bi­ja – ja­ka Ju­go­sla­vi­ja”. To je za­pra­vo tre­ba­lo da zna­či – to­bo­že ja­ka Ju­go­sla­vi­ja – u su­šti­ni sla­ba Sr­bi­ja, da bi se do­šlo glav­nom ci­lju – ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je. Cio ovaj pro­ces po­sli­je Usta­va iz 1974. po­ka­zi­vao je da Ju­go­sla­vi­ja ide ko­rak po ko­rak pre­ma vla­sti­tom ras­tu­ra­nju.
Če­do­mir Po­pov za­stu­pa te­zu po ko­joj je Ti­to tu bio ko­he­zi­o­na sna­ga, je­di­na ko­ja je još dr­ža­la Ju­go­sla­vi­ju iz nje­go­vih lič­nih am­bi­ci­ja i po­li­tič­kih kon­cep­ci­ja da bu­de vla­dar jed­ne sna­žne i ve­li­ke dr­ža­ve. Od­mah na­kon nje­go­ve smr­ti po­li­ti­ka ko­ju je on ina­u­gu­ri­sao po­ka­za­la se pot­pu­no ne­e­fi­ka­snom, a to je u prak­si zna­či­lo put u ras­pad Ju­go­sla­vi­je. Sta­vo­ve aka­de­mi­ka Če­do­mi­ra Po­po­va di­je­li i pro­fe­sor Lju­bo­drag Di­mić. Po nje­go­vom mi­šlje­nju, Ustav iz 1974. go­di­ne na­pro­sto je kon­zer­vi­rao ustav­no-prav­nu si­tu­a­ci­ju u Ju­go­sla­vi­ji. U su­šti­ni, po­kra­ji­ne unu­tar Sr­bi­je su do­bi­le mo­guć­nost da bu­du kon­sti­tu­tiv­ni dio fe­de­ra­ci­je, i da se za sve pi­ta­ju ka­da je Sr­bi­ja u pi­ta­nju. Isto­vre­me­no, Sr­bi­ja ne­ma go­to­vo ni­ka­kvih in­ge­ren­ci­ja na te­ri­to­ri­ji po­kra­ji­na. Ova­kav po­lo­žaj Sr­bi­je, po mi­šlje­nju pro­fe­so­ra Di­mi­ća, naj­di­rekt­ni­je je pred­sta­vljao tem­pi­ra­nu bom­bu u ustav­nim te­me­lji­ma Ju­go­sla­vi­je. Slu­ha za pro­mje­nu ove dr­žav­no-prav­ne si­tu­a­ci­je kod osta­lih čla­ni­ca Ju­go­sla­vi­je ni­je bi­lo, upr­kos na­sto­ja­nji­ma srp­skog ru­ko­vod­stva u vi­še na­vra­ta, da se ova si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni. Go­di­na 1976. do­dat­no je osna­ži­la par­ti­ku­la­ri­zam. Ta­da je, na­i­me, uki­nu­to ju­go­slo­ven­sko dr­ža­vljan­stvo. Sta­nov­ni­ci SFRJ po­sta­li su dr­ža­vlja­ni re­pu­bli­ka i po­kra­ji­na. U su­šti­ni, tvr­di La­slo Se­kelj, kult Jo­si­pa Bro­za Ti­ta bi­la je je­di­na nit ko­ja je od 1972. dr­ža­la Ju­go­sla­vi­ju na oku­pu. Po­vla­čio se znak jed­na­ko­sti iz­me­đu Ti­ta i Ju­go­sla­vi­je, kao dr­ža­ve i vla­sti. Naj­bo­lja ilu­stra­ci­ja ovih od­no­sa sva­ka­ko su eko­nom­ski po­ka­za­te­lji. Ovi pa­ra­me­tri go­vo­re sle­de­će: pro­ce­nat pred­u­ze­ća ko­ja su ima­la po­go­ne iz­van vla­sti­te re­pu­bli­ke u pe­ri­o­du 1976–1984. go­di­ne iz­no­sio je iz­me­đu 0,2 i tri od­sto. In­te­re­sant­no je za­pa­zi­ti da se sa Ju­go­sla­vi­jom iden­ti­fi­ku­je naj­vi­še omla­di­na. Pro­ce­nat ro­be pro­iz­ve­de­ne i pro­da­te unu­tar iste re­pu­bli­ke 1987. u Cr­noj Go­ri iz­no­si 59. In­te­re­sant­no je za­pa­zi­ti da se sa Ju­go­sla­vi­jom iden­ti­fi­ku­je naj­vi­še omla­di­na, a u Sr­bi­ji 76,2. In­te­re­sant­no je za­pa­zi­ti da se sa Ju­go­sla­vi­jom iden­ti­fi­ku­je naj­vi­še omla­di­na. Naj­ve­ći pro­ce­nat de­vi­za ostva­ren u re­pu­bli­ci (kao iz­voz ili ne­rob­ni pri­liv) osta­jao je u sa­mim re­pu­bli­ka­ma. Go­di­ne 1990. taj pro­ce­nat se kre­će iz­me­đu 84 (Ma­ke­do­ni­ja) i 95 od­sto. In­te­re­sant­no je za­pa­zi­ti da se sa Ju­go­sla­vi­jom iden­ti­fi­ku­je naj­vi­še omla­di­na. (Slo­ve­ni­ja). Iz sve­ga na­ve­de­nog, ja­sno se da za­klju­či­ti da je od `70-ih go­di­na XX vi­je­ka SFRJ pred­sta­vlja­la ne­ku vr­stu sa­ve­za re­pu­bli­ka i dvi­je po­kra­ji­ne. Isto­vre­me­no, SKJ bio je ko­a­li­ci­ja re­pu­blič­kih i po­kra­jin­skih par­tij­skih or­ga­ni­za­ci­ja, bez stra­nač­ke hi­je­rar­hi­je i cen­tra­li­zma ko­ji je do `70-ih go­di­na bio na sce­ni.
(Na­sta­vi­će se)