-PI­ŠE: Dra­gi­ša Do­žić

Pla­nom vi­šeg re­da za pod­ruč­je Bje­la­si­ce i Ko­mo­va, pod uti­ca­jem taj­kun­skih in­te­re­sa, ko­ji, po sva­ku ci­je­nu, na­sto­je da za­vla­da­ju Bi­o­grad­skim je­ze­rom i re­zer­va­tom, ko­ji bi pre­ko bi­znis-zo­ne pre­ra­stao u Bra­nov, Mar­kov, Ne­na­dov... za­mak, po­vri­je­đen je ne sa­mo ko­dekst stru­ke, već i pri­rod­ne za­ko­ni­to­sti, ko­je či­ne cje­lo­vi­tost pra­šum­skog re­zer­va­ta. De­si­lo se eko­lo­ško-bi­o­lo­ško ču­do, do sa­da ne­po­zna­to u na­u­ci, da se par­ce­li­še pra­šu­ma, pre­ma po­tre­bi i in­te­re­si­ma taj­kun­skih moć­ni­ka, a su­prot­no pri­rod­nim za­ko­ni­to­sti­ma. Ta­ko je u pra­šum­skom re­zer­va­tu – zo­ni naj­stro­žeg re­ži­ma za­šti­te – kli­na­sto par­ce­li­san pro­stor od 192 m2 i pro­gla­šen II i III zo­nom, ra­di pro­fi­te­ra i le­ga­li­za­ci­je po­sto­je­ćih ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta, umje­sto da se i ti objek­ti dis­lo­ci­ra­ju na lo­ka­li­te­tu Kra­lje­vo ko­lo, kao što je bi­lo pre­po­ru­če­no pri­li­kom iz­ra­de Pro­stor­nog pla­na NP ,,Bi­o­grad­ska go­ra” i od stra­ne Une­sko­vih eks­pe­ra­ta 1997. go­di­ne. Ni­je is­klju­če­no da se i ubu­du­će na­sta­vi pro­ces par­ce­li­sa­nja pra­šum­skog re­zer­va­ta oba­lom Bi­o­grad­skog je­ze­ra, za­vi­sno od na­mje­re nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na da li će se za­šti­će­ni pro­sto­ri i na­ci­o­nal­ni par­ko­vi tran­sfor­mi­sa­ti u pri­vred­no dru­štvo sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću.
Jav­na ras­pra­va o na­cr­ti­ma pe­to­go­di­šnjih pla­no­va upra­vlja­nja na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma, u ju­nu 2015, iza­zva­la je ve­li­ko ne­za­do­volj­stvo i oci­je­nje­na je kao po­gub­na, na­ro­či­to za lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ko­je po­sje­du­ju za­šti­će­ne pro­sto­re. Upo­zo­re­no je da su mno­ga pred­u­ze­ća tran­sfor­mi­sa­na u doo pro­da­ta i pro­pa­la. Ta­kav pred­log mo­de­la tran­sfor­ma­ci­je na­ci­o­nal­nih par­ko­va kao jav­nih do­ba­ra od na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa ma­lo je gdje po­znat u svi­je­tu. U ovoj na­mje­ri se pre­po­zna­je pri­stup tran­sfor­ma­ci­ji dru­štve­nog do­bra po taj­kun­skom re­cep­tu, pa je zbog to­ga po­treb­na ve­ća pa­žnja i od­go­vor­nost nad­le­žnih, pr­ven­stve­no Dr­žav­nog tu­ži­la­štva, jer je ri­ječ o na­mje­ri da se de­va­sti­ra pro­stor sa uni­ver­zal­nim vri­jed­no­sti­ma, po ko­ji­ma se pre­po­zna­je­mo u obla­sti eko­lo­gi­je i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne. Ra­di­ti po taj­kun­skom re­cep­tu, ko­ji ig­no­ri­še vi­ši dru­štve­ni in­te­res, su­lu­do je i opa­sno.
Na­ja­ve grad­nji na oba­la­ma Bi­o­grad­skog je­ze­ra i u pra­šum­skom re­zer­va­tu po mno­go če­mu pod­sje­ća­ju na kri­zni pe­ri­od iz isto­ri­je tog pod­ruč­ja 1934, 1957, 1958, 1960. i 1964/65. go­di­ne. To su go­di­ne ka­da je Ši­pad iz Sa­ra­je­va, ta­da naj­po­zna­ti­je drv­no-in­du­strij­sko pred­u­ze­će iz Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, pred­rat­ni stra­ni i do­ma­ći tr­gov­ci dr­ve­tom, po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta KID „Vuk­man Kru­ščić” iz Moj­kov­ca, ta ka­sni­je Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra iz Ivan­gra­da na­sto­ja­li da za­poč­nu sje­ču Bi­o­grad­ske go­re. Osta­la je upam­će­na ini­ci­ja­ti­va i ura­đe­ni ele­bo­rat Sa­ve­zne ko­mi­si­je za sport i fi­zič­ku kul­tu­ru Sa­ve­zne vla­de De­mo­krat­ske Fe­de­ra­ti­ve­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je za iz­grad­nju zim­skog sport­skog cen­tra u Bi­o­grad­skoj go­ri. Ta ko­mi­si­ja je kon­sta­to­va­la da te­re­ni u Bi­o­grad­skoj go­ri od­go­vo­ra­ju naj­op­ti­mal­ni­je iz­grad­nji zim­skog sport­skog cen­tra od sa­ve­znog zna­ča­ja od svih, do ta­da pre­gle­da­nih te­re­na u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji. Ele­bo­ra­tom je, po­red iz­grad­nje ski-lif­ta, od ka­tu­na Go­leš do Je­ze­ra, bi­la pred­vi­đe­na grad­nja tu­ri­stič­kih obje­ka­ta sa in­fra­struk­tu­rom na lo­ka­ci­ji ušća Bi­o­grad­ske ri­je­ke u Bi­o­grad­sko je­ze­ro. Pred­vi­đe­ne tra­se za ski-li­fo­to­ve i iz­grad­nja tu­ri­stič­kih ka­pa­ci­te­ta sa in­fra­stuk­tu­rom zah­ti­je­va­li su sje­ču sta­ba­la na ve­ćoj po­vr­ši­ni. To je oci­je­nje­no kao van­da­li­zam i kraj po­sto­ja­nja jed­ne od tri pra­šu­me u Evro­pi od pla­ne­tar­nog zna­ča­ja. Re­ak­ci­je na po­nu­đe­ni pro­je­kat grad­nje zim­skog sport­skog cen­tra to­kom 1958, kao i ra­ni­je ka­da je bi­la ugro­že­na pra­šu­ma, bi­le su mno­go­broj­ne i od­luč­ne. Ogla­si­le su se na­uč­ne in­sti­tu­ci­je, dr­žav­ni or­ga­ni, na­uč­ni­ci, ugled­ni in­te­lek­tu­al­ci, jav­ni rad­ni­ci i osta­li, ka­ko bi za­šti­ti­li Bi­o­grad­sku go­ru. U ne­mo­guć­no­sti da na­ve­dem sve one ko­ji su usta­li u od­bra­nu Bi­o­grad­ske go­re, u bi­lo ko­jem pe­ri­o­du kri­tič­nom za njen op­sta­nak, iz­dvo­ji­ću sa­mo ne­ke. Da su pla­ni­na Bje­la­si­ca i Bi­o­grad­ska go­ra, ko­ja za­u­zi­ma njen cen­tral­ni dio odav­no vi­so­ko na­uč­no vred­no­va­ne po­tvr­đu­je za­klju­čak Aka­dem­skog sva­je­ta FNRJ iz 1958. g., ko­ji je pot­pi­sao pred­sjed­nik aka­de­mik Si­ni­ša Stan­ko­vić, bi­o­log i na­uč­nik svjet­skog ugled, a ko­ji gla­si:
,,Aka­dem­ski sa­vjet FNRJ pri­dru­žu­je se svim na­sto­ja­nji­ma da se pra­šu­ma Pe­ru­ći­ca i pra­šu­ma u obla­sti Bi­o­grad­skog je­ze­ra u pot­pu­no­sti za­šti­te kao ve­li­ke pri­rod­ne vi­jed­no­sti, ne sa­mo na­še ze­mlje, ne­go i ci­je­le Evro­pe. Svu­da, u osta­lom di­je­lu Evro­pe, tip pra­šu­me, usled dej­sta­va čo­vje­ka, pot­pu­no je iš­če­znuo, iz­u­zev u obla­sti­ma Pe­ru­ći­ce i Bi­o­grad­skog je­ze­ra. Iz­u­zet­no vi­sok na­uč­ni in­te­res ve­zan je za po­sled­nje ostat­ke pra­šu­ma u Evro­pi i oprav­da­va naj­pu­ni­je za­štit­ne mje­re za te ostat­ke. Nji­ho­va eks­plo­a­ta­ci­ja, ma u kom vi­du, do­ni­je­la bi sa­svim ne­znat­ne ma­te­ri­jal­ne ko­ri­sti, ali bi za­to uni­šti­la bes­po­vrat­no pri­rod­ne ri­jet­ko­sti, ko­je svje­do­če o pro­šlo­sti bilj­nog po­kri­va­ča na­še ze­mlje…”
Zna­čaj­na i ubje­dlji­va re­a­go­va­nja, tom pri­li­kom, upu­će­na su i od Re­pu­blič­kog Za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de Cr­ne Go­re, kao i Za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je i Hr­vat­ske. Mi­šlje­nje Re­pu­blič­kog Se­kre­ta­ri­ja­ta za pro­svje­tu, kul­tu­ru i na­u­ku i Ko­mi­si­je za sport i fi­zič­ku kul­tu­ru Iz­vr­šnog vi­je­ća Cr­ne Go­re bi­la su ute­me­lje­na na Za­ko­nu o za­šti­ti pri­ro­de i upo­zo­re­nje da na­ci­o­nal­ni par­ko­vi spa­da­ju u ka­te­go­ri­ju za­šti­će­nih pro­sto­ra i op­štih pri­ro­di­nih re­zer­va­ta, te da je sva­ka rad­nja na tim pro­sto­ri­ma pod­lo­žna pri­mje­ni stro­gih za­kon­skih pro­pi­sa i nad­le­žno­sti re­sor­nih or­ga­na. Da­nas se, s pi­je­te­tom, sje­ća­mo slav­nih ime­na ju­go­slov­ne­ske na­u­ke, ko­ji su u kri­znim pe­ri­o­di­ma po­ku­ša­ja „na­pa­da” na Bi­o­grad­sku pra­šu­mu sta­li u nje­nu od­bra­nu, ra­di na­uč­nog i na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa. Tu ple­ja­du ju­go­slo­ven­skih na­uč­ni­ka i struč­nja­ka či­ni­li su, po­red aka­de­mi­ka Stan­ko­vi­ća, aka­de­mik Mi­lan Bar­toš, se­kre­tar Pred­sjed­ni­štva Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka, ak­de­mik Vi­lo­ti­je Ble­čić, pro­fe­sor Šu­mar­skog fa­kul­te­ta Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, dr To­ma Bu­ne­še­vac, dr Dra­go­ljub Mi­loj­ko­vić, di­rek­tor re­pu­blič­kog Za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je, Hr­vat­ske i Cr­ne Go­re, Du­šan Čo­vić, Rat­ko Ke­ve i dr Mi­ha­i­lo Vuk­če­vić.(Na­sta­vi­će se)