-PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

Vi­še­go­di­šnji rad srp­ske na­ci­o­nal­ne pro­pa­gan­de na otva­ra­nju srp­skih ško­la u Ma­ke­do­ni­ji na osno­vu pri­vi­le­gi­ja Ca­ri­grad­ske pa­tri­jar­ši­je ni­je po­sti­gao od­go­va­ra­ju­će re­zul­ta­te. Po pre­u­zi­ma­nje or­ga­ni­za­ci­je na­ci­o­nal­nih po­slo­va, PP Odje­lje­nje je kao pr­vi za­da­tak po­sta­vi­lo da na li­cu mje­sta ot­kri­je pre­pre­ke za otva­ra­nje srp­skih ško­la u Tur­skoj. Ti­me su se ba­vi­li srp­ski kon­zu­li u Sko­plju, Bi­to­lju i So­lu­nu. Oni su usta­no­vi­li da se pro­svjet­na po­li­ti­ka Ca­ri­grad­ske pa­tri­jar­ši­je od­vi­ja­la pod sna­žnim uti­ca­jem atin­ske vla­de i da bi tre­ba­lo ot­po­če­ti pre­go­vo­re o po­dje­li in­te­re­snih sfe­ra Sr­ba i Gr­ka. Pred­log o pre­go­vo­ri­ma sa grč­kom vla­dom i spo­ra­zu­mi­je­va­nje za pa­ra­le­lan i har­mo­ni­čan rad pro­tiv bu­gar­ske pro­pa­gan­de dao je Sto­jan No­va­ko­vić u ja­nu­a­ru 1890, a mi­ni­star pred­sjed­nik Sa­va Gru­jić je to pri­hva­tio. Po­sla­nik No­va­ko­vić je us­po­sta­vio kon­tak­te sa grč­kim po­sla­ni­kom Ma­vro­kor­da­tom i ot­po­čeo pre­go­vo­re. I po­red to­ga, srp­ska vla­da je da­la kon­zu­li­ma za­da­tak da ot­poč­nu sa for­mi­ra­njem srp­skih cr­kve­no-škol­skih op­šti­na, či­ji bi čla­no­vi mo­gli zva­nič­nim pu­tem da od tur­skih vla­sti za­tra­že do­zvo­le za otva­ra­nje srp­skih ško­la.
Pro­blem za srp­ske ško­le pred­sta­vljao je i Za­kon o jav­noj na­sta­vi u Tur­skoj (car­ska ira­da iz 1893), ko­ji je zah­ti­je­vao da se sva­ka ško­la otva­ra po odo­bre­nju nad­le­žne vla­sti, da sva­ki na­stav­nik mo­ra ima­ti svje­do­čan­stvo o spo­sob­no­sti od nad­le­žne vla­sti i da škol­ske knji­ge mo­ra­ju bi­ti odo­bre­ne od tur­skog Mi­ni­star­stva pro­svje­te. Po­sli­je pre­go­vo­ra ca­ri­grad­skog po­sla­ni­ka i tur­skog Mi­ni­star­stva pro­svje­te, kan­di­da­ti za uči­te­lje srp­skih ško­la su mo­gli da ovje­ra­vju svo­ja svje­do­čan­stva u tur­skom Mi­ni­star­stvu pro­svje­te ili u tur­skom po­slan­stvu u Be­o­gra­du. To je bio pr­vi uspjeh srp­ske na­ci­o­nal­ne pro­pa­gan­de u Ma­ke­do­ni­ji, da mi­mo pa­tri­jar­šij­skih pri­vi­le­gi­ja do­bi­je do­zvo­lu da ša­lje srp­ske uči­te­lje u Osman­sko car­stvo.
Po­seb­nu va­žnost za raz­vi­tak srp­skog škol­skog si­ste­ma u Tur­skoj ima­le su upra­vo od­lu­ke kon­zul­ske kon­fe­ren­ci­je iz 1891. go­di­ne. Na­i­me, otva­ra­nje ško­la, iz­bor uči­te­lja, ras­tu­ra­nje udž­be­ni­ka i knji­ga na­šli su se u dje­lo­kru­gu ra­da kon­zu­la­ta, a pod ne­po­sred­nom kon­tro­lom mi­ni­stra ino­stra­nih dje­la. Kon­zu­li su ima­li oba­ve­zu da na li­cu mje­sta pro­cje­nju­ju uslo­ve gdje bi mo­gla da se otvo­ri srp­ska ško­la, da pro­jek­tu­ju bu­džet i da pod­no­se iz­vje­štaj Pro­svjet­no-po­li­tič­kom odje­lje­nju.
Pred kraj 1891. go­di­ne, umro je skop­ski mi­tro­po­lit Paj­si­je, a na nje­go­vo mje­sto je do­šao Me­to­di­je, ko­ji je go­vo­rio lo­kal­ni slo­ven­ski di­ja­lekt. Kon­zul u Sko­plju Vla­di­mir Ka­rić ubi­je­dio je no­vog mi­tro­po­li­ta da pri­sta­ne na osni­va­nje srp­skih cr­kve­no-škol­skih op­šti­na u is­toč­noj Ma­ke­do­ni­ji. Cr­kve­no-škol­ske op­šti­ne su za­i­sta bi­le no­si­o­ci kul­tur­no-pro­svjet­ne sa­rad­nje Sr­bi­je i sta­nov­ni­štva u Tur­skoj. U to­ku škol­ske 1891/92. otvo­re­ne su ško­le u Sko­plju, Ku­ma­no­vu, Kra­to­vu i Ko­ča­ni­ma. Ka­rić je ostva­rio još je­dan zna­ča­jan uspjeh jer je uti­cao na mi­tro­po­li­ta Me­to­di­ja da za ad­mi­ni­stra­to­ra skop­ske mi­tro­po­li­je po­sta­vi srp­skog ar­hi­man­dri­ta Di­o­ni­si­ja.
Kra­jem 1891. go­di­ne, na mje­sto srp­skog po­sla­ni­ka u Ca­ri­gra­du do­šao je ge­ne­ral Sa­va Gru­jić, ko­ji je na­sta­vio po­li­ti­ku ko­ju je za­po­čeo Sto­jan No­va­ko­vić. Za vri­je­me nje­go­vog man­da­ta do­šlo je do su­ko­ba tur­skih vla­sti i Pa­tri­jar­ši­je oko pri­vi­le­gi­ja. Tur­ske vla­sti su po­ku­ša­le da na­met­nu ve­ću kon­tro­lu nad ško­la­ma ta­ko što su u ja­nu­a­ru 1892. iz­da­le ras­pis u kom se tra­ži­lo da se is­pi­ta­ju sta­tu­ti svih ne­mu­sli­man­skih ško­la i da se is­tra­ži na ko­ji na­čin su otvo­re­ne. Po­sla­nik Gru­jić je pre­po­ru­čio kon­zu­li­ma da sta­nov­ni­štvo pod­no­si mol­be di­rekt­no tur­skim vla­sti­ma i tra­ži nji­ho­vo otva­ra­nje na osno­vu čla­na 129 Za­ko­na o jav­noj na­sta­vi.
Do pre­kret­ni­ce u otva­ra­nju srp­skih ško­la u Tur­skoj do­šlo je sre­di­nom 1893. go­di­ne. Tur­sko Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je, u ci­lju kon­tro­le ne­mu­sli­man­skih uči­li­šta, za­tra­ži­lo pot­pu­ne spi­sko­ve ško­la. U spi­sku ško­la sko­pljan­ske epar­hi­je ko­ji je po­slao mi­tro­po­lit Me­to­di­je na­šle su se i srp­ske ško­le. Me­đu­tim, skop­ski va­li­ja Etem-pa­ša je od­bio da pri­zna da su srp­ske ško­le pod za­šti­tom Pa­tri­jar­ši­je, ogra­ni­ča­va­ju­ći pa­tri­jar­šij­ske pri­vi­le­gi­je is­klju­či­vo na grč­ke ško­le. Usli­je­di­lo je za­tva­ra­nje srp­skih ško­la u te­tov­skoj ka­zi. Oštri pro­test mi­tro­po­li­ta Me­to­di­ja upu­ćen va­li­ji pre­tvo­rio se u te­šku sva­đu, ko­ja je kul­mi­ni­ra­la ma­ja 1893. go­di­ne ka­da su tur­ski žan­dar­mi za­tvo­ri­li srp­sku ško­lu u Ku­ma­no­vu. Rje­še­nje je pred­lo­žio lič­no ve­li­ki ve­zir, ko­ji je srp­skog pred­stav­ni­ka upu­tio da srp­ske ško­le tre­ba da tra­že do­zvo­lu di­rekt­no od vla­sti, od ko­jih će on­da do­bi­ti i za­šti­tu i olak­ši­ce. Ku­ma­nov­ska ško­la je po­no­vo otvo­re­na kra­jem ma­ja 1893, i to kao srp­ska na­rod­na ško­la, a ne pra­vo­slav­no-slo­ven­ska. To je zna­či­lo pri­zna­nje srp­ske na­rod­no­sti rav­no­prav­no sa osta­lim na­rod­no­sti­ma u Osman­skom car­stvu.
(NA­STA­VI­ĆE SE)