Mi­si­ja UN­MIK-a na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ras­pi­sa­la je me­đu­na­rod­nu po­tjer­ni­cu za cr­no­gor­skom dr­ža­vljan­kom Sta­ni­kom Pra­šče­vić (48), zbog na­vod­nog rat­nog zlo­či­na. Da ap­surd bu­de ve­ći, te­ro­ri­sti OVK su ubi­li nje­nog su­pru­ga Mi­lu­ti­na i sve­kra Slo­bo­da­na, i za te zlo­či­ne, ni­kad ni­ko ni­je od­go­va­rao. Sta­ni­ka Pra­šče­vić je, ka­ko ka­že, iz­ne­na­đe­na da je In­ter­pol po­tra­žu­je, jer u ži­vo­tu ni­kom ni vo­du ni­je na­tru­ni­la. Ona is­ti­če da je UN­MIK tra­ži za no­vod­no po­či­nje­ne zlo­či­ne u se­lu Me­ja i zo­ni Re­ka Keć kod Đa­ko­vi­ce.
– Da iro­ni­ja bu­de pot­pu­na, mog su­pru­ga Mi­lu­ti­na, elit­nog i po sve­mu uzor­nog po­li­caj­ca, i sve­kra Slo­bo­da­na, ubi­li su te­ro­ri­sti OVK za vri­je­me ra­ta na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Za ubi­stvo mog mu­ža i nje­go­vog oca ni­ko ni­je osum­nji­čen, ni­ti je ika­da spro­ve­de­na is­tra­ga me­đu al­ban­skim in­sti­tu­ci­ja­ma o zlo­či­ni­ma nad nji­ma, već se iži­vlja­va­nje na­sta­vlja pre­ma pre­o­sta­lim čla­no­vi­ma na­še po­ro­di­ce, evo čak i u pro­gon­stvu sa op­tu­žni­ca­ma u ko­ji­ma ne zna­mo ni šta pi­še – pri­ča Sta­ni­ka.
Ona do­da­je da In­ter­po­lo­ve po­tjer­ni­ce za đa­ko­vič­kim Sr­bi­ma naj­bo­lje go­vo­re ka­kva je vla­da na Ko­sme­tu i ko­li­ko su ozbilj­ne mi­si­je UN­MIK-a i Eulek­sa ko­je na­si­je­da­ju na ta­ko jad­ne i pro­vid­ne pod­me­ta­či­ne.
– Mno­go je svje­do­ka ko­ji su vi­dje­li Mi­lu­ti­na Pra­šče­vi­ća ka­ko po­ma­že ra­nje­nim Al­ban­ci­ma ko­je je u iz­bje­glič­koj ko­lo­ni po­go­di­la NA­TO bom­ba. Spa­sa­vao je pre­ži­vje­le, va­dio mr­tve, i umje­sto za­hval­no­sti, Al­ban­ci su ga ubi­li, kao i nje­go­vog oca pri­je to­ga – pri­ča Sta­ni­ka, ko­ja je ro­đe­na Be­ran­ka.
Sa dje­com, ko­joj je zbog po­gi­bi­je oca i su­pru­ga po­li­caj­ca sle­do­vao stan u Sr­bi­ji, a ko­ji ni­je­su ni­ka­da do­bi­li, svi­la je po­ro­dič­no gni­je­zdo na ima­nju svo­je maj­ke na sje­ve­ru Cr­ne Go­re.
Za­jed­no sa dje­com Sta­ni­ka je iz Đa­ko­vi­ce do­šla u za­vi­čaj dvi­je ne­dje­lje po­sli­je po­čet­ka bom­bar­do­va­nja.
– Vra­ti­la sam se tek na sa­hra­nu mu­žu ko­ji je ubi­jen 21. apri­la 1999. go­di­ne. Zbog rat­nog sta­nja ni­je­sam mo­gla na vri­je­me da stig­nem ni na sa­hra­nu. Za­ka­sni­la sam, a i na sa­hra­ni sam je­dva iz­vu­kla ži­vu gla­vu. To zna­ju svi u Đa­ko­vi­ci u ko­joj sam ta­da bi­la dva da­na. Vi­še se u nju, ni­ti nje­nu oko­li­nu, ni­ka­da ni­je­sam vra­ti­la. Ni­je­sam mo­gla po­ći na sed­mo­dnev­ni po­men, a ni­ po­sli­je če­tr­de­set da­na – is­ti­če Pra­šče­vi­će­va.
Vi­jest o po­tjer­ni­ci sa­zna­la je od rod­bi­ne iz Švaj­car­ske, ja­vi­li su joj ro­đa­ci da bi pri­pre­mi­la dje­cu, jer bi to pro­na­šli na in­ter­ne­tu.
– Ne znam šta pi­še u toj po­tjer­ni­ci, ali znam da me op­tu­žu­ju na prav­di Bo­ga. Ubi­li su mi su­pru­ga i sve­kra, ne da­ju im ni mr­tvi­ma mi­ra – ka­že Pra­šče­vi­će­va.
Po­di­gla je i kre­dit i po­če­la sa dje­com da gra­di ku­ću.
– Za­vr­ši­li smo sprat, dje­ca ni­gdje ne ra­de, ali, bar smo bi­li mir­ni... Sve do pri­je ne­ko­li­ko da­na, ka­da su nam sa Ko­so­va po­sla­li vi­jest. Nit sam „luk je­la, nit mi­ri­sa­la”, što bi ka­zao na­rod, ali – ne vri­je­di. Osta­vi­la sam u Đa­ko­vi­ci ko­sti sve­kra i su­pru­ga, ku­ću i ima­nje, ali, oči­gled­no, Al­ban­ci­ma je i to ma­lo – tvr­di Sta­ni­ka Pra­šče­vić.D.Ž.

Bo­le­sne op­tu­žbe
Pred­sjed­nik Sa­ve­za udru­že­nja ra­se­lje­nih Ko­so­va i Me­to­hi­je Mi­len­ko Jo­va­no­vić ka­že da Sta­ni­ku Pra­šče­vić i nje­nu po­ro­di­cu lič­no po­zna­je i da sa pu­nom od­go­vor­no­šću mo­že da po­tvr­di da je ri­ječ o uzor­noj že­ni.
– Na­rav­no da Sta­ni­ka ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa rat­nim de­ša­va­nji­ma na Ko­sme­tu. Da ni­je ža­lo­sno bi­lo bi smi­je­šno to što ra­de UN­MIK i pri­vre­me­ne vla­sti u po­kra­ji­ni. In­ter­po­lo­ve po­tjer­ni­ce za prog­na­nim Sr­bi­ma iz Đa­ko­vi­ce za cilj ima­ju da do­dat­no za­stra­še prog­na­ni­ke ka­ko ne bi po­mi­šlja­li da se vra­te u svoj grad. Be­smi­sle­ne su sve nji­ho­ve op­tu­žbe, a ova za Sta­ni­kom Pra­šče­vić je po­seb­no „bo­le­sna” – oci­je­nio je Jo­va­no­vić.
On je ka­zao ka­ko oče­ku­je da se sa In­ter­po­lo­vog spi­ska uklo­ne ime­na svih Sr­ba iz Đa­ko­vi­ce za ko­ji­ma su ras­pi­sa­ne po­tjer­ni­ce zbog na­vod­nih rat­nih zlo­či­na, jer se, po­red osta­log, i ugled sa­mog In­ter­po­la na ovaj na­čin sro­za­va.