Na­kon pro­jek­ci­je fil­ma „Po­tom­ci” Al­fon­so Ku­a­ron je raz­go­va­rao sa mla­dim film­skim auto­ri­ma či­ji se fil­mo­vi tak­mi­če za na­gra­de ovo­go­di­šnjeg Ku­sten­dor­fa i dru­gim uče­sni­ci­ma fe­sti­va­la. Pri­je ra­di­o­ni­ce, Emir Ku­stu­ri­ca uru­čio je Ku­a­ro­nu Na­gra­du za bu­du­će fil­mo­ve, naj­pre­sti­žni­je ku­sten­dor­fsko pri­zna­nje, na­vo­di se na por­ta­lu osmog iz­da­nja fe­sti­va­la na Me­ćav­ni­ku.
Pro­fe­sor Ku­stu­ri­ca opi­sao je Ku­a­ro­na kao re­ži­se­ra ko­ji ni­je iz­gu­bio autor­ski osje­ćaj, bez ob­zi­ra na pro­duk­cij­ske raz­mje­re fil­mo­va ko­je je sni­mao. Ve­če­ra­šnja ra­di­o­ni­ca bi­la je po­seb­na zbog to­ga što su mla­di auto­ri ima­li pri­li­ku da raz­go­va­ra­ju sa re­ži­se­rom ko­ji autor­ski pri­stu­pa ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, ra­de­ći pri tom u pro­duk­cij­skim okvi­ri­ma ve­li­kih ho­li­vud­skih stu­di­ja.
Sam raz­go­vor bio je po­di­je­ljen u dva blo­ka. Naj­pri­je se go­vo­ri­lo o pri­ka­za­nom fil­mu, po­tom je upri­li­če­na pro­jek­ci­ja krat­ko­me­tra­žnog fil­ma Jo­na­sa Ku­a­ro­na „Anin­gak”, či­ja se rad­nja na­sla­nja na „Gra­vi­ta­ci­ju” sta­ri­jeg Ku­a­ro­na. Dru­gi blok bio je po­sve­ćen „Gra­vi­ta­ci­ji”.
Opi­su­ju­ći svoj rad na „Po­tom­ci­ma”, Al­fon­so Ku­a­ron je re­kao je taj film za­mi­šljen pri­je kao esej, ne­go kao na­ra­tiv­ni film. Re­kao je da je pi­sa­nju sce­na­ri­ja pret­ho­di­lo obim­no is­tra­ži­va­nje, iako sam ni­ka­da ni­je pro­či­tao ro­man ko­ji je po­slu­žio kao pred­lo­žak.
– Po­nu­đen mi je sa­že­tak ro­ma­na, ot­pri­li­ke po­la stra­ni­ce tek­sta. Pre­mi­sa mi se ve­o­ma do­pa­la…Od­lu­čio sam da sni­mim film o sa­vre­me­nom he­do­ni­stič­kom dru­štvu u ko­me je lič­no za­do­volj­stvo osnov­na svr­ha po­sto­ja­nja… Htio sam da film ute­me­ljim u stvar­no­sti, a ne da pra­vim fan­ta­zi­ju. To je raz­o­ča­ra­lo lju­de ko­ji su oče­ki­va­li da vi­de le­te­će auto­mo­bi­le i lju­de u pla­stič­nim odi­je­li­ma – re­kao je Ka­u­ron.
Tje­skob­na i pa­ra­no­id­na at­mos­fe­ra ko­ja ka­rak­te­ri­še film pro­iz­vod je at­mos­fe­re ko­ja je vla­da u za­pad­nom svi­je­tu u vri­je­me ru­še­nja Svjet­skog tr­go­vin­skog cen­tra u Nju­jor­ku.
– Baš u tom tre­nut­ku bi­li smo na fe­sti­va­lu u To­ron­tu sa fil­mom „I ja te­bi ke­vu”. Na­kon na­pa­da, svi le­to­vi su bi­li ot­ka­za­ni i ne­dje­lju da­na ni­smo mo­gli da mrd­ne­mo. Kla­u­stro­fo­bič­no osje­ća­nje ko­je je ta­da vla­da­lo mo­že se opi­sa­ti kao mi­kro­ko­smos hi­ste­ri­je – za­klju­čio je Ku­a­ron.
Lon­don i En­gle­sku je iza­brao sa mje­sto rad­nje za­to što je to, sma­tra si­ne­a­sta, sta­ri im­pe­ri­jal­ni cen­tar, sa ja­kim in­sti­tu­ci­ja­ma i „ma­skom mul­ti­kul­tu­ral­no­sti”, kao i za­to što je Bri­ta­ni­ja ostr­vo.
Na opa­sku da je film mo­žda mo­gao da sni­mi i na Ku­bi, re­kao je da ni­je že­lio da se rad­nja fil­ma od­vi­ja u dik­ta­tu­ri.
– Že­lio sam da sve do­ga­đa u de­mo­kra­ti­ji. Htio sam da u Lon­don do­ve­dem kon­flik­te ko­ji se od­vi­ja­ju ši­rom svi­je­ta. Či­ni mi se da se ne­što slič­no do­ga­đa ovih da­na i u stvar­no­sti (u Pa­ri­zu) – ka­že Ku­a­ron.
Re­di­telj je de­talj­no go­vo­rio i o oda­bi­ru glu­ma­ca, te opi­si­vao sa­rad­nju sa nji­ma, kao i sa sni­ma­te­ljem Ema­nu­e­lom „Ći­vom” Lu­bec­kim, svo­jim stal­nim sa­rad­ni­kom. Kao od­go­vor na pi­ta­nja iz pu­bli­ke Ku­a­ron je opi­sao svo­je shva­ta­nje ki­ne­ma­to­graf­skih teh­ni­ka, mi­zan­ka­dro­va, du­bin­ske oštri­ne, od­no­su iz­me­đu pla­no­va, te go­vo­rio o zna­ča­ju rit­ma za film.
Ku­a­ron je re­kao da film do­ži­vlja­va kao mu­zi­ku, re­kav­ši da je za sva­ki film naj­bit­ni­je od­re­di­ti te­mu.
U dru­gom di­je­lu raz­go­vo­ra, po­sve­će­nom „Gra­vi­ta­ci­ji”, na broj­na pi­ta­nja iz pu­bli­ke, Ku­a­ron je go­vo­rio o spe­ci­fič­nim teh­no­lo­škim aspek­ti­ma sni­ma­nja. Ku­a­ron je, iz­me­đu osta­log, ob­ja­snio ka­ko je u ve­li­kom bro­ju sce­na tog fil­ma glum­ci­ma sni­mao sa­mo li­ca, dok je sve dru­go bi­lo kom­pju­ter­ski ani­mi­ra­no.