Po­vo­dom 85. go­di­ne ro­đe­nja Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća, jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih srp­skih pi­sa­ca 20. vi­je­ka, u ga­le­ri­ji Po­lim­skog mu­ze­ja u Be­ra­na­ma otvo­re­na je iz­lo­žba pod na­zi­vom „Bo­ri­slav Pe­kić od 1930. do 1992.”. Iz­lo­žbu či­ni tri­de­set pa­noa na ko­ji­ma su pri­ka­za­ni naj­va­žni­ji mo­men­ti iz Pe­ki­će­vog ži­vo­ta i knji­žev­nog stva­ra­la­štva. Autor­ka iz­lo­žbe ko­ju su or­ga­ni­zo­va­li Klub Cr­ne Go­re i Sr­bi­je iz Pod­go­ri­ce, Ma­ti­ca srp­ska – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri, Bi­bli­o­te­ka gra­da Be­o­gra­da i Op­šti­na Be­ra­ne je­ste Ol­ga Kra­sić Mar­ja­no­vić.
Iz­lo­žbu je otvo­rio je pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić, pod­sje­ća­ju­ći da je Bo­ri­slav Pe­kić, po­zna­ti ro­man­si­jer, dram­ski pi­sac, film­ski sce­na­ri­sta, aka­de­mik i je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih srp­skih knji­žev­ni­ka 20. vi­je­ka.
- Ko­li­ko se ci­je­ne Pe­ki­će­va dje­la naj­sli­ko­vi­ti­je po­ka­zu­ju broj­ne na­gra­de i pri­zna­nja ko­ja je do­bi­jao. Na­bro­ja­ću sa­mo ne­ke od njih: NIN-ova na­gra­da za ro­man „Ho­do­ča­šće Ar­se­ni­ja Nje­go­va­na”, na­gra­da za ko­me­di­ju go­di­ne Ste­ri­ji­nog po­zor­ja, Nje­go­še­va na­gra­da za „Zlat­no ru­no”, na­gra­da „Mi­loš Cr­njan­ski” za dru­gi tom ro­ma­na „Go­di­ne ko­je su po­je­li ska­kav­ci”, pr­ve na­gra­de na fe­sti­va­li­ma u Ohri­du i Var­ni, na­gra­da „Ja­kov Ig­nja­to­vić” u Bu­dim­pe­šti, na­gra­da Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je i mno­ge dru­ge. Ove na­gra­de svje­do­če ve­li­či­nu knji­žev­nog stva­ra­la­štva Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća, dok ova iz­lo­žba, kao svo­je­vr­stan ži­vo­to­pis, go­vo­ri da nje­go­va dje­la ži­ve i da će još du­go iza­zvi­va­ti pa­žnju či­ta­la­ca – na­gla­sio je Ki­ko­vić.
Pri­sut­ni­ma se obra­ti­la i di­rek­to­ri­ca Po­lim­skog mu­ze­ja Vi­o­le­ta Fo­lić, dok je o li­ku i dje­lu Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća go­vo­rio Velj­ko Ra­čić, pred­sjed­nik Klu­ba Cr­ne Go­re i Sr­bi­je iz Pod­go­ri­ce.
- Bo­ri­slav Pe­kić, is­tak­nu­ti srp­ski stva­ra­lac i knji­žev­nik, ro­đen je u Pod­go­ri­ci. Dio svog dje­tinj­stva pro­veo je u svom rod­nom gra­du, dok ga je ka­sni­je ži­vot od­veo u Be­o­grad, a po­tom u Lon­don. Va­žno je is­ta­ći da se nje­go­vo ime na­la­zi na li­sti 100 naj­zna­čaj­ni­jih Sr­ba, što sa­mo po se­bi go­vo­ri o nje­go­vim knji­žev­nim do­stig­nu­ći­ma - ka­zao je Ra­čić.
On je us­tvr­dio da je je­di­na in­sti­tu­ci­ja u Cr­noj Go­ri ko­ja je na do­sto­jan na­čin obi­lje­ži­la ju­bi­lej 85. go­di­ne ro­đe­nja jed­nog od vo­de­ćih srp­skih pi­sa­ca iz dru­ge po­lo­vi­ne pro­šlog vi­je­ka bi­la Ma­ti­ca srp­ska – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri.
- Iz­lo­žba ko­ju otva­ra­mo je vla­sni­štvo Bi­bli­o­te­ke gra­da Be­o­gra­da ko­ja je za ovu pri­li­ku ustu­pi­la ra­do­ve na­šoj or­ga­ni­za­ci­ji. Mi smo sma­tra­li da ona tre­ba da bu­de otvo­re­na i u Be­ra­na­ma gdje su se stvo­ri­li uslo­vi i am­bi­jent za ta­kav po­du­hvat – na­gla­sio je Ra­čić, is­ti­či­ći da će na­red­nih da­na u Be­ra­na­ma u vi­deo pro­duk­ci­ji bi­ti pri­ka­za­ne dvi­je pred­sta­ve Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća.
Iz­lo­žba će bi­ti otvo­re­na na­red­nih pet­na­est da­na.
D.J.