Be­o­grad­ske pu­bli­ka u pe­tak ve­če na­šla se u ate­ljeu, pred ču­ve­nim ško­li­ca­ma ve­li­kog srp­skog pi­sca i sli­ka­ra Mo­me Ka­po­ra, umjet­ni­ka dje­čač­ke du­še i ta­na­nih iz­ra­ža­ja utka­nih u za­o­stav­šti­ni ko­ju nam je osta­vio. Iz­lo­žba „Mo­mo Ka­por u ate­ljeu”, ko­ju su or­ga­ni­zo­va­li Za­du­žbi­na „Mo­mo Ka­por” i Me­di­ja cen­tar „Od­bra­na” a otvo­rio je sli­kar evrop­ske i svjet­ske re­pu­ta­ci­je Mi­loš Šo­ba­jić, vra­ti­la nas je u vri­je­me Be­o­gra­da is­tak­nu­tih in­te­lek­tu­a­la­ca, stva­ra­o­ca ko­ji su da­va­li pra­vi šmek ur­ba­noj sli­ci gra­da u ko­me ži­vi­mo i ko­ga pre­zen­tu­je­mo svi­je­tu.
Li­kov­ni ra­do­vi Mo­me Ka­po­ra (1937-2010), ko­je po­sje­ti­o­ci ga­le­ri­ja be­o­grad­skog Do­ma Voj­ske mo­gu da vi­de na­red­nih da­na su sli­ke s mo­ti­vom deč­jih ško­li­ca po ko­ji­ma je Ka­por bio pre­po­zna­tljiv i je­din­stven u svi­je­tu. Iz­lo­že­no je de­se­tak ra­do­va s ovim mo­ti­vom, ko­je su ra­đe­ne ra­znim sli­kar­skim teh­ni­ka­ma, uklju­ču­ju­ći i „njo­jor­ške ško­li­ce”. Ka­por je ško­li­ce po­čeo da sli­ka sre­di­nom se­dam­de­se­tih go­di­na, dok je po­vre­me­no ži­vio u Nju­jor­ku, i na­sta­vio je da ih sli­ka do kra­ja ži­vo­ta. In­spi­ra­ci­ju je do­bio, ugle­dav­ši na tro­to­a­ru jed­ne nju­jor­ške uli­ce pr­vi cr­tež sva­kog dje­tinj­stva, osje­tiv­ši no­stal­gi­ju za Be­o­gra­dom, u ko­me je od­ra­stao.
Mno­go­broj­nu pu­bli­ku, po­što­va­o­ce i pri­ja­te­lje omi­lje­nog sli­ka­ra i pi­sca Ka­po­ra po­zdra­vio je di­rek­tor MC „Od­bra­na” pu­kov­nik Ste­vi­ca S. Ka­ra­pan­džin. On je is­ta­kao da je Ka­por bio čest gost Do­ma voj­ske, a da su mu i post­hum­no ov­dje pri­re­đe­ne dvi­je iz­lo­žbe sli­ka.
Se­kre­tar za kul­tu­ru Gra­da Be­o­gra­da Vla­dan Vu­ko­sa­vlje­vić odr­žao je na­dah­nu­tu be­sje­du o ži­vo­tu i ra­du Ka­po­ra, o isto­rij­skim pri­li­ka­ma i at­mos­fe­ri u ko­joj je i ko­ju je stva­rao taj, ka­ko je re­kao, ari­sto­kra­ta du­ha i na­smi­ja­ni princ kul­tu­re Be­o­gra­da.
Ured­nik Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge Dra­gan La­ki­će­vić pred­sta­vio je knji­gu „Sen­ti­men­tal­ni rat i mir Mo­me Ka­po­ra” u iz­da­nju Za­du­žbi­ne i SKZ-a, ko­ja ob­u­hva­ta in­ter­vjue iz pe­ri­o­da 1990-2000. go­di­na. Pret­hod­no je ob­ja­vlje­na zbir­ka in­ter­vjua „Sen­ti­men­tal­ni pr­tljag Mo­me Ka­po­ra” (1969-1990), a u pla­nu je i tre­ća knji­ga sa in­ter­vju­i­ma iz po­sled­nje de­ce­ni­je nje­go­vog ži­vo­ta.
Po­zdra­vlje­na je i di­rek­tor­ka i osni­vač Za­du­žbi­ne Lji­lja­na Ka­por, su­pru­ga be­smrt­nog Mo­me. Ona je re­kla da je za ovu pri­li­ku Mo­min Ate­lje iz ku­će na Ne­i­ma­ru pre­se­ljen u ga­le­ri­ju Do­ma voj­ske.
U okvi­ru pro­gra­ma ko­ji je vo­di­la glu­mi­ca Vje­ra Mu­jo­vić pri­ka­zan je krat­ki do­ku­men­tar­ni film o Ka­po­ru. Od­lom­ke iz knji­ge či­ta­la je ve­li­ka dram­ska umjet­ni­ca Ra­da Đu­ri­čin, je­dan od naj­bli­žih Ka­po­ro­vih pri­ja­te­lja. I film i knji­ge su u di­rekt­noj ve­zi sa iz­lo­žbom, jer u nji­ma po­zna­ti umjet­nik od­go­va­ra na mno­ga pi­ta­nja o svom sli­ka­nju i sli­kar­stvu uop­šte.
Iz­lo­žba „U ate­ljeu”, umjet­nič­ki pro­je­kat či­ja je oko­sni­ca iz­la­ga­nje auten­tič­nog ate­ljea tra­ja­će mje­sec da­na, a po­sje­ti­o­ci će bi­ti u pri­li­ci da osje­te duh Ka­po­ro­vog stva­ra­la­štva u iz­mje­šte­nom ate­ljeu, vi­de bo­je ko­ji­ma je sli­kao, ka­ko su iz­gle­da­le nje­go­ve pa­le­te.
M.Nj.


Da­ni, po­kret, svi­jet umjet­ni­ka

„Ni­ka­da čo­vjek ne mo­že sa­zna­ti o ne­kom sli­ka­ru to­li­ko mno­go, za krat­ko vri­je­me, ako ne vi­di nje­gov ate­lje, stan ili ku­ću u ko­joj ži­vi. Ni­jed­na re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žba ne mo­že vam ot­kri­ti one ma­le, dir­lji­ve stva­ri iz ko­jih se či­ta­ju umjet­ni­ko­vi da­ni, nje­gov po­kret ili svi­jet nje­go­vog po­gle­da” na­ve­la je Lji­lja­na Ka­por u ka­ta­lo­gu.