Bo­san­sko na­rod­no po­zo­ri­šte iz Ze­ni­ce, ko­je po­čet­kom idu­će go­di­ne sla­vi 65. ro­đen­dan, go­stu­je če­tvr­ti put na Ko­tor­skom fe­sti­va­lu po­zo­ri­šta za dje­cu i to pred­sta­va­ma u pra­te­ćem pro­gra­mu, či­ji je re­di­telj Mi­ro­ljub Mi­ja­to­vić, glu­mac, dram­ski pe­da­gog i ru­ko­vo­di­lac Dječ­je omla­din­ske i lut­kar­ske sce­ne. Po tek­stu Ve­sne Og­nje­no­vić, Bu­di­mi­ra Ne­ši­ća i gru­pe auto­ra, Mi­ja­to­vić je adap­ti­rao i po­sta­vio na sce­nu pred­sta­vu „Po­zdra­vi ne­kog”, ko­ja je pro­dukt dram­sko-pe­da­go­ških ra­di­o­ni­ca, a u njoj igra­ju mla­di ko­ji su na sce­ni Dječ­je omla­din­ske i lut­kar­ske sce­ne pro­ve­li de­se­tak go­di­na. Oni su na­stu­pi­li u atrijumu Cen­tra za kul­tu­ru Ko­to­ra. Dra­ma „Ka­me­nje”, ko­ju je Mi­ja­to­vić re­ži­rao po tek­stu dvo­ji­ce austral­skih auto­ra (Tom Lycos i Ste­fo Nant­sou) pri­pa­da an­ga­žo­va­nom po­zo­ri­štu za mla­de i pro­iz­vod je dvo­ji­ce svr­še­nih mla­dih glu­ma­ca, ma­gi­sta­ra glu­me – Zla­ta­na Ško­lji­ća i Mir­ze Baj­ra­mo­vi­ća, ko­ji su bri­lji­ra­li na­stu­pom na sce­ni „Ku­ti­ja” Cen­tra za kul­tu­ru. An­ga­žo­va­nom te­a­tru pri­pa­da i pred­sta­va „Pa­zi, ze­bru ga­zi”, pro­duk­ci­ja Cen­tra za kul­tu­ru Ti­vat, iz­ve­de­na si­noć, a ko­ju je po Mi­la­to­vi­će­vom tek­stu re­ži­rao Pe­tar Pe­ja­ko­vić. Ra­ni­jih go­di­na ze­nič­ko po­zo­ri­šte na­stu­pi­lo je sa iz­ved­ba­ma „U ze­mlji stra­šnog cen­zo­ra”, „Lje­po­ti­ca i zvi­jer”, „Mla­di princ i isti­na”, ko­je je ta­ko­đe re­ži­rao Mi­ja­to­vić.
– Dra­ma „Po­zdra­vi ne­kog” ba­vi se na­si­ljem sa ko­jim se mla­di-dje­ca sva­ko­dnev­no su­sre­ću iako je knji­ga „Po­zdra­vi ne­kog” na­pi­sa­na 1971. go­di­ne, ona je i da­nas ja­ko ak­tu­el­na. Mi od­ra­sli, na­ža­lost, če­sto na­si­lje pla­si­ra­mo kao od­goj­nu me­to­du, ali pred­sta­va se ba­vi iden­ti­fi­ka­ci­jom i ja­snim ime­no­va­njem na­si­lja kao ne­po­želj­ne po­ja­ve. Ko­mad „Ka­me­nje” ba­vi se pi­ta­njem od­go­vor­no­sti, mo­ra­la i eti­ke: ka­da za­pra­vo po­sta­je­mo od­go­vor­ni, ka­da pre­sta­je­mo bi­ti dje­ca. Pro­blem u pred­sta­vi na­pra­ve dje­ča­ci od 13 i 15 go­di­na, ka­da u igri ubi­ju čo­vje­ka. Na kra­ju do­vo­di­mo pu­bli­ku u jed­nu di­le­mu da je ona u funk­ci­ji po­ro­te, da tre­ba da od­lu­či da li su ti dje­ča­ci kri­vi ili ne, ob­ja­snio je za Mi­la­to­vić za „Dan”. Du­gi niz go­di­na on se ba­vi te­mom pri­mi­je­nje­nog po­zo­ri­šta za dje­cu i mla­de, na ko­joj je i dok­to­ri­rao na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu. Sa ta­kvim is­ku­stvom on je iz­u­ze­tan sa­rad­nik umjet­nič­kom i me­na­džer­skom ti­mu Ko­tor­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu, ko­ji se po­sve­tio osni­va­nju pro­fe­si­o­nal­nog po­zo­ri­šta za dje­cu i mla­de.
– Pe­tar Pe­ja­ko­vić je pri­je par go­di­na ra­dio pred­sta­vu „Don Ki­hot” u Ze­ni­ci, ta­da smo pu­no raz­go­va­ra­li, osta­li smo u kon­tak­tu, če­sto se ču­je­mo i sa nje­go­vim mla­dim sa­rad­ni­ci­ma ak­tiv­no se do­pi­su­je­mo pre­ko dru­štve­nih mre­ža, raz­mje­nju­je­mo is­ku­stva, zna­mo šta se de­ša­va i kod jed­nih i kod dru­gih, ta­ko da znam da ra­di kva­li­tet­no, da se ba­vi an­ga­žo­va­nim po­zo­ri­štem, da se ne ba­vi po­zo­ri­štem ko­je je tu is­klju­či­vo da za­ba­vi dje­cu, ne­go i da ih ne­če­mu po­u­či. Ne na ne­ka­kav di­dak­tič­ki na­čin, jer naj­do­sad­ni­je je ono po­zo­ri­šte ko­je dje­ci pri­je­ti (ako ne bu­du do­bri de­si­će im se to i to- „ako ne bu­deš fin, po­je­šće te džin”), ima ja­ko pu­no mo­guć­no­sti i fi­nih stva­ri ko­ji­ma se ba­ve. Pred­sta­vu „Pa­zi, ze­bru ga­zi” ko­ju smo igra­li u Ze­ni­ci, ra­di­li su po mom tek­stu, ko­ji je ne­ka­ko do­šao do Pe­ja­ko­vi­ća. Po­tru­di­će­mo se da ta pred­sta­va do­đe i do Ze­ni­ce, da je po­gle­da­mo i ta­mo, po­što ona ni­je vi­še na na­šem re­per­to­a­ru, ka­že Mi­la­to­vić. Sma­tra da u po­zo­ri­šte tre­ba ići od naj­ra­ni­jeg dje­tinj­stva. Evro­pa zad­njih 20 go­di­na te­ži to­me da ima pred­sta­ve za be­be, što po­la­ko do­la­zi i kod nas. U Ze­ni­ci na­kon 65 go­di­na ra­de pr­vu pred­sta­vu za be­be - „Žu­ti ko­fer” po jed­noj pje­smi ko­ju je po mo­ti­vi­ma ba­sne „Cvr­čak i mrav” na­pi­sao Mi­ja­to­vić.
M.D.Po­po­vić


Obo­ji­li cr­no-bi­je­li svi­jet

- Na na­šem go­vor­nom pod­ruč­ju raz­li­ku­je­mo po­zo­ri­šte za dje­cu i dje­či­je po­zo­ri­šte. Pod dje­či­jim po­zo­ri­štem pod­ra­zu­mi­je­va­mo ne­što što je pro­iz­vod dram­sko-pe­da­go­škog i scen­skog is­ku­stva dje­ce - dje­ca kao glum­ci ama­te­ri na­stu­pa­ju za dje­cu. U po­zo­ri­štu za dje­cu igra­ju pro­fe­si­o­nal­ni glum­ci. Po­treb­ne su i dram­sko-pe­da­go­ške ra­di­o­ni­ce, jer one dje­ci omo­gu­ća­va­ju lak­šu so­ci­ja­li­za­ci­ju u dru­štvu, sti­ca­nje ve­ćeg sa­mo­po­u­zda­nja, raz­vi­ja­nje osnov­nih estet­skih, mo­ral­nih, kul­tur­nih, knji­žev­nih na­vi­ka, na­vi­ka za po­sje­ći­va­nje kul­tur­nih in­sti­tu­ci­ja. Dje­ca ko­ja bo­ra­ve u po­zo­ri­štu po­sta­ju pu­no di­rekt­ni­ja, pu­no otvo­re­ni­ja, svi­jet po­sma­tra­ju iz vi­še di­men­zi­ja i to ni­je vi­še sa­mo cr­no-bi­je­li svi­jet, ne­go mu do­da­ju i go­mi­lu ni­jan­si, za­klju­ču­je Mi­ja­to­vić.