- Ne po­sto­je in­stant rje­še­nja ka­da su u pi­ta­nju zdra­vlje i osje­ćaj do­brog ras­po­lo­že­nja. Ako smo sprem­ni da ulo­ži­mo rad i ener­gi­ju, mo­že­mo do­ći i do zdra­vlja i do do­brog ras­po­lo­že­nja. Mo­že­mo do­ći do to­ga da smo za­do­volj­ni sa na­šim ži­vo­tom ko­li­ko god to mo­žda iz­gle­da­lo ne­mo­gu­će u ne­kim tre­nut­ci­ma. Na pr­vom mje­stu mo­ra­mo upo­zna­ti se­be, mo­ra­mo shva­ti­ti da ima­mo tu du­hov­nu stra­nu, a za­tim po­če­ti da je raz­vi­ja­mo. U sklo­pu to­ga shva­ti­će­mo da smo sa­mo mi od­go­vor­ni za naš ži­vot i za sve što nam se de­ša­va. Ako to pri­hva­ti­mo omo­gu­ći­li smo se­bi pro­mje­nu u bu­duć­no­sti, jer ako sam ja kriv za sve ono što mi se de­ša­va, ja to mo­gu i da is­pra­vim. Ta­kav stav otva­ra vra­ta ka ljep­šem, bo­ljem i sreć­ni­jem ži­vo­tu. Kvant­na fi­zi­ka je po­ka­za­la da sa­mi se­bi stva­ra­mo okru­že­nje kroz na­še mi­sli. Ako su mi­sli po­zi­tiv­ne, mi pri­vla­či­mo po­zi­tiv­ne stva­ri, ali i obr­nu­to. To je dru­ga bit­na stvar. Tre­ba da se fo­ku­si­ra­mo na po­zi­tiv­no, ali pri to­me ne tre­ba oti­ći u ilu­zi­ju i sa­mo­za­va­ra­va­nje da je uvi­jek sve div­no i kra­sno. Ako ima­mo pro­blem i stva­ri ne idu ka­ko tre­ba, što je nor­mal­na stvar, rje­ša­va­mo ga, ne pre­da­je­mo se, a sve vri­je­me raz­mi­šlja­mo op­ti­mi­stič­no. Ri­je­ši­ću pro­blem i bi­će sve u re­du – sma­tra dr La­zar Tri­fu­no­vić.
Sa ovom i slič­nim stva­ri­ma dr Tri­fu­no­vić nas upo­zna­je i da­je nam od­go­vo­re u svo­joj no­voj knji­zi ,,Ja ili ja, ko sam ja”, ko­ja je ob­ja­vlje­na u iz­da­nju pod­go­rič­ke ,,No­ve knji­ge”. Dr La­zar Tri­fu­no­vić ro­đen je No­vom Sa­du, gdje je od­ra­stao i za­vr­šio Me­di­cin­ski fa­kul­tet. U Lon­do­nu na Vest­min­ster uni­ver­zi­te­tu za­vr­šio je i Ho­me­o­pat­ski fa­kul­tet. Na­kon to­ga za­vr­ša­va i pr­vi ste­pen ko­le­dža za in­te­gra­tiv­nu psi­ho­sin­te­zu Re­vižn u Lon­do­nu. Pre­ko tri go­di­ne pro­veo je pu­tu­ju­ći i is­tra­žu­ju­ći dru­ga­či­je na­či­ne li­je­če­nja, ali i tra­ga­ju­ći za sre­ćom. Re­zul­ta­te svih tih pu­to­va­nja, i ot­kri­ća do ko­jih je do­šao, Tri­fu­no­vić je po­di­je­lio sa či­ta­o­ci­ma u knji­zi ,,JA ili ja, ko sam ja”. Sa njim smo raz­go­va­ra­li o pre­vi­ra­nji­ma u čo­vje­ku, ne­ga­tiv­nom ras­po­lo­že­nju, pre­va­zi­la­že­nju te­ških si­tu­a­ci­ja...
●Na ko­ji na­čin su Vam pu­to­va­nja po­mo­gla da pro­na­đe­te se­be, svo­je JA?
- Po­bje­gao sam iz No­vog Sa­da u Lon­don ne bih li se oslo­bo­dio svih ne­mi­ra, oča­ja, i či­ta­vog ni­za ne­pri­jat­nih osje­ća­nja ko­je sam no­sio u se­bi. U Lon­do­nu sam na krat­ko osje­ćao olak­ša­nje, ali se br­zo sve vra­ti­lo i ja sam oti­šao pr­vo za Ne­pal i In­di­ju, za­tim Afri­ku, pa za Ju­žnu Ame­ri­ku, a sve to da bih do­šao do jed­nog za­ključ­ka. Ono što no­sim u se­bi osta­je za­u­vi­jek u me­ni, ma­kar oti­šao i na dru­gu pla­ne­tu. Je­di­ni na­čin da se ri­je­šim mo­jih mu­ka je bio da pro­mi­je­nim smjer mo­jih pu­to­va­nja. Da kre­nem da pu­tu­jem unu­tar se­be i upo­znam se­be. Ta­ko je ot­po­če­lo mo­je pu­to­va­nje u „sre­di­šte du­še”, ta­ko sam po­čeo da ot­kri­vam svo­je vi­še JA.
●Če­sto ču­je­mo da su fi­zič­ka pu­to­va­nja oki­dač za ot­kri­va­nje svo­je su­šti­ne, lič­no­sti, du­hov­nog ot­kri­ća. Mo­že­te li da ot­kri­je­te na­šim či­ta­o­ci­ma ka­ko je kod Vas funk­ci­o­ni­sao taj pro­ces?
- Ja sam kre­nuo da pu­tu­jem u na­di da ću na­ći li­je­ka za pre­vi­ra­nja ko­ja su se de­ša­va­la u me­ni i či­ni­la me ve­o­ma ne­sreć­nim i ne­za­do­volj­nim. Kao mla­dom dok­to­ru bi­lo mi je ja­sno da kla­sič­na me­di­ci­na za ta­kva sta­nja ni­ti nu­di ob­ja­šnje­nje, ni­ti rje­še­nje. U na­di da ću kroz ne­ke dru­ge me­di­cin­ske si­ste­me na­ći se­bi li­je­ka kre­nuo sam da pu­tu­jem i da ih is­tra­žu­jem. Bio je to moj pr­vi ko­rak. Te­ško je re­ći tač­no ka­da ot­po­či­nje na­še pu­to­va­nje unu­tar se­be, pu­to­va­nje na ko­jem se su­o­ča­va­mo sa na­šim Bi­ćem, na­šom du­šom, sa onim što mi za­pra­vo je­smo. U sva­kom slu­ča­ju, taj dru­gi ko­rak je kod me­ne usli­je­dio na­kon što sam shva­tio da se ne sa­mo uzrok mo­jih pro­ble­ma, ne­go i li­jek ko­ji tra­žim na­la­zi u me­ni, a ne ne­gdje spo­lja.
●Za­što je da­nas to­li­ko ne­sreć­nih, de­pre­siv­nih, ko­ji se osje­ća­ju i po­na­ša­ju kao da su u zam­ci?
- Ge­ne­ral­no gle­da­no, je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma mo­der­nog čo­vje­ka je pre­tje­ra­na ve­za­nost za ma­te­ri­jal­na do­bra i že­lja za po­sje­do­va­njem sa jed­ne stra­ne, a sa dru­ge ne pri­hva­ta­nje i ig­no­ri­sa­nje na­še du­hov­ne stra­ne. Do to­ga do­la­zi zbog ne­po­zna­va­nja nas sa­mih, na­še su­šti­ne. Mi ne tre­ba ni­čeg da se od­ri­če­mo, ali tre­ba da shva­ti­mo da smo po­red to­ga što smo ma­te­ri­jal­na bi­ća isto ta­ko i du­hov­na. Tre­ba da nje­gu­je­mo i kul­ti­vi­še­mo i tu na­šu du­hov­nu stra­nu, a to ma­lo ko ra­di da­nas. Tu se kri­je uzrok tog osje­ća­nja da smo u zam­ci.
●Na ko­ji na­čin li­je­či ho­me­o­pat­ska me­di­ci­na?
- Ho­me­o­pa­ti­ja je kom­ple­tan, za­se­ban me­di­cin­ski si­stem ko­ji se raz­li­ku­je od kla­sič­ne me­di­ci­ne na pr­vom mje­stu po to­me ka­ko vi­di čo­vje­ka. Dok kla­sič­na me­di­ci­na u pr­vi plan sta­vlja čo­vje­ko­vo fi­zič­ko ti­je­lo, ho­me­o­pa­ti­ja tvr­di da je čo­vjek ener­gi­ja ko­ja se na­zi­va vi­tal­na si­la, a ko­ja je u na­šem na­ro­du po­zna­ta kao du­ša. Ta vi­tal­na si­la se ma­ni­fe­stu­je na tri na­či­na, kao mi­sli, osje­ća­nja i fi­zič­ko ti­je­lo. Ova­kvo po­i­ma­nje čo­vje­ka ne sre­će­mo sa­mo u ho­me­o­pa­ti­ji, ne­go u svim ho­li­stič­kim me­di­cin­skim si­ste­mi­ma, kao što su ajur­ve­da, ki­ne­ska me­di­ci­na, si­da me­di­cin­ski si­stem, ti­be­tan­ska me­di­ci­na… Ba­lans, ili ide­al­no sta­nje vi­tal­ne si­le, što je nje­no pri­rod­no sta­nje, se ma­ni­fe­stu­je pot­pu­nim men­tal­nim, emo­tiv­nim i fi­zič­kim zdra­vljem. Me­đu­tim pod dej­stvom ra­znih uti­ca­ja vi­tal­na si­la mo­že da iza­đe iz ba­lan­sa i to je ono što se u ho­me­o­pa­ti­ji sma­tra bo­le­šcu. Ta bo­lest će se ma­ni­fe­sto­va­ti na men­tal­nom, emo­tiv­nom ili fi­zič­kom ni­vou od­re­đe­nim simp­to­mi­ma, a ta ma­ni­fe­sta­ci­ja je ono što se sma­tra bo­le­šću u kla­sič­noj me­di­ci­ni.
Šta je to in­te­gra­tiv­na psi­ho­sin­te­za?
Psi­ho­sin­te­za je pra­vac u psi­ho­lo­gi­ji či­ji je za­čet­nik ita­li­jan­ski psi­hi­ja­tar dr Ro­br­to Asa­đo­li. U psi­ho­sin­te­zi se ak­ce­nat sta­vlja na du­hov­nu stra­nu čo­vje­ka, pri če­mu se sva­ka­ko ne za­ne­ma­ru­je na­ša ma­te­ri­jal­na stra­na. In­te­gra­tiv­na psi­ho­sin­te­za pod­ra­zu­mi­je­va ob­je­di­nja­va­nje psi­ho­sin­te­ze sa dru­gim prav­ci­ma u psi­ho­lo­gi­ji ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju i ta­ko­đe sta­vlja­ju ak­ce­nat na na­šu du­hov­nu stra­nu. Ja sam u Lon­do­nu za­vr­šio pr­vi ste­pen in­te­gra­tiv­ne psi­ho­sin­te­za na „Re-vi­sion“ ko­le­džu.A.Ć.-S.Ć.


U Por­to Mon­te­ne­gru

Pro­mo­ci­ja knji­ge „Ja ili ja, ko sam ja?” bi­će odr­ža­na ve­če­ras u 21 sat u Por­to Mon­te­ne­gru, na sa­moj oba­li, na pla­tou is­pred re­zi­den­ci­je „Kse­ni­ja”. O knji­zi, ko­ja je svo­je­vr­sna pu­to­pi­sna auto­bi­o­gra­fi­ja, go­vo­ri­će sam autor, dr La­zar Tri­fu­no­vić. Pu­tu­ju­ći po svi­je­tu, autor se sre­tao sa lju­di­ma iz svih ži­vot­nih do­me­na, sa svih stra­na svi­je­ta. Po­sje­ći­vao je raz­ne ško­le, tra­žio raz­li­či­te knji­ge, bo­ra­vio po sve­tim objek­ti­ma mno­gih re­li­gi­ja. Pro­u­ča­vao je raz­li­či­ta ezo­te­rič­na uče­nja, tra­di­ci­je i fi­lo­so­fi­je. Ova knji­ga je re­zi­me i tog is­ku­stva.Ž.K.